Svetski Dan plesa

   Danas je Svetski Dan plesa. Pre svega želim da čestitam svim pravim plesačima ovaj naš dan. Ples je za mene svetinja, ples je za mene način života, svaki udah, svaki korak... Ma koliko nešto u ovom momentu ne možete da uradite, važno je da u svakom momentu plešete od srca, sa maksimalnim uživanjem, ostalo dođe vremenom. Plesom do izražaja dolazi ono što smo mi zapravo, naša suština, ono unutrašnje što nije vidljivo golim okom i ono što možda ni sami nismo znali da smo... U plesu niko ne može da folira i laže, sve se jasno vidi. Svi možemo da plešemo, umeli ili ne umeli, bitno je da se lepo osećamo dok to radimo.

   Svaki ples ima svoju lepotu, svoj način govora, svoj način pričanja priče. Zahvalna sam na tome što postoje ljudi koji prepoznaju umetnost i uživaju u njoj, gledajući plesače sa uživanjem kako pokretom prenose suštinu određene pesme i emocije, kao i na tome što postoje ljudi koji daju sve od sebe da ples podignu na nivo koji to zaslužuje i iznose sve to kako treba. Nije lako pevaču koji glasom mora da iznese određenu emociju teksta i muzike koji dobije, ali je plesač taj koji treba da zna i muziku i tekst, a sve to da uklopi u pokret pa tako energetski iznese određenu emociju koju nosi određena pesma. Nije lako, ali je svakako uživanje raditi to, pričati priču na svoj način.

   Želela sam da u par rečenica obeležim današnji dan. Svakako je svaki dan naš pa tako trebamo da uživamo podjednako, kako danas, tako i svaki naredni, radeći ono što najviše volimo. Malika će svakako ovaj tmurni dan da razbije šljokicama i šimijem u našem lepom studiju jer pripreme za koncert traju. Plešite, ljudi... Ples nikome nije naškodio, ples je lek za dušu! POTPISUJEM! Mene ples čini živom, meni ples dozvoljava da živim svoj san. :)

   Do sledećeg žvrckanja - YALLA HABIBI, MOVE YOUR HIPS!!!

Pozdrav,

Nina

III International Belly Dance Festival - AWALIM

 

 Vikend iza nas obeležio je predivan Awalim Festival u lepoj Banja Luci, u organizaciji plesnog studija Oriana&Oria. Ukazana mi je čast da budem pozvana kao gost festivala i tako učestvujem na njegovom otvaranju kao i na samom Gala Show-u koji se održavao na sceni prelepog Banskog dvora. Ovo je bio prvi festival na kome sam učestvovala kao gost i za mene prestavlja posebno iskustvo koje ću svakako pamtiti doživotno, jer je, povrh svega, obeležio jedan novi početak kao i pomak u mojoj karijeri. Organizatorka festivala, Aleksandra Tešanović, svima poznatija kao Kala Shadi, koja je povrh svega moj veliki prijatelj, pa onda i plesni kolega, je izrazila želju da Saška i ja plešemo zajedno i da napravimo, kako je ona rekla, "ludnicu" koja će da se pamti. Što je tražila to je i dobila. Rešile smo da plešemo eskandirani, folklorni ples iz Aleksandrije, koji je sam po sebi šašav i pun glume, što nama dvema nije teško palo.

  Obzirom na to da Banjalučanke, članice plesnog studija Oriana&Oria, zauzimaju posebno mesto u mom srcu... bila sam mnogo srećna i uzbuđena zbog novog druženja sa njima, jer je tu uvek prisutna razmena najpozitivnije moguće energije, a tako i ljubavi prema orijentalnom plesu. Po prvi put sam imala priliku da vidim i taj prelepi grad o kome sam toliko slušala za života. Desilo se to da sam ja bila vozač, a moje saputnice su bile Aleksandra Kondić, njena učenica Smilja (moj cimi), naša divna Marina Panna (ambasadorka bollywood-a kod nas) i sjajna Dora Xagorari iz Grčke. Kala me je zamolila da Dora putuje sa nama, što se ispostavilo kao nešto najbolje ikada! 

Dora je stigla dan ranije, pa je tako imala priliku malo da obiđe Beograd. U petak ujutro smo se okupile, potrpale putne torbe u shimmymobile (hahahaha upravo sam izmislila naziv) i krenule put Banja Luke. Putešestvije su zasebna priča, ostaviću vam mašti na volju. Pet žena u malom automobilu u vožnji od 4, 5 sati... Ima tu mnogo anegdota, sigurna sam da ćemo sve to pamtiti doživotno. U Banja Luku smo stigle oko 5 sati, odmah našle restorančić gde ćemo da klopamo banjalučke ćevape i našle se sa Kalom. Posle okrepljivanja od puta i dobrog jela, sledilo je spremanje za Opening Gala koji se održavao u Cafe Ponte. Tamo smo se napokon srele sa svima. Mnogo je lepo videti poznata i draga lica ponovo, ali upoznati i nova. Naravno, tamo sam videla i ponovo zagrlila njih dve, moje dve omiljene plesačice, moje dve najveće inspiracije, Jamilhu i Niku.

 

Za ove 4 godine koliko plešem, imala sam priliku da ih upoznam i učim od njih. Kolo sreće se okrenulo i ponovo smo se srele. Nika je bila prvi instruktor na čijoj sam radionici bila, dakle moja prva radionica ikada bila je sa njom, a radile smo tango fusion. Mogu slobodno da kažem da je ona pokrenula u meni razvoj samostalnog plesača, od nje sam pokupila delić stila koji mi je odgovarao, kao što od svakog instruktora sa kojim radimo pokupimo po nešto što nam leži. Jamilhu sam prvi put upoznala na Oriental Love 2013. na radionicama. Ona je tada bila gost na Gala Show-u, ali je pohađala radionice, tako da smo se srele prvog dana, u sali, gde mi se obratila sa nekim pitanjem... a ja, koja sam pratila njen rad prethodno i kojoj je ona bila jedna od omiljenih plesačica od kada sam je prvi put videla na snimku na YouTube , dobro nisam pala u nesvest kada sam provalila da je to ona... hahaha!

 Pošto je na tim radionicama jedan od instruktora bio Aleksey Ryaboshapka, moj oooooomiljeni muški plesač, pa sam ja tako sva srećna išla po sali i govorila: "Srce mooooje", Jamilha je to zapamtila jer je znala značenje te rečenice, pošto na poljskom znači isto, sedela je i u jednom momentu dok sam prolazila mi rekla: "Srce moooje!" i tu je zapravo započet naš prijateljski odnos. Od tada jedna drugu tako zovemo, a imale smo priliku da se vidimo i 2014. godine kada ju je Leila dovela da nam održi dve radionice, pa tako i 2015te na Awalim-u. Velika je sreća ponovo sresti ljude koji su pravi plesači, majstori svog posla, ali ujedno i oni koji su imali uticaja na tvoj plesni stil kroz njihove jedinstvene tehnike i savete. Još veća sreća i čast je postati blizak sa tim osobama, koje ti se uvukoše pod kožu ne samo kao plesači već kao i ljudi. 

   Kada sam dobila poziv da učestvujem na Opening Gala, razmišljala sam šta ću plesati i rešila da pokušam da ispravim greške koje sam pravila u izvedbi "Ana bastanak" na Open Stage sa Mercedes (čitaj: da ne pevam na plejbek). Nisam imala tremu zato što sam plesala pred svojim ljudima, onima koji razumeju i pesmu i emociju i svrhu ovog plesa. Bila sam poslednja u prvom bloku tako da sam imala vremena da vidim sve izvođače pre mene. Zeine su me oduševile usklađenošću i kreativnom koreografijom sa velovima, a Marina Panna je ponovo učinila to da se oduševim tim Bollywood-om, koji mi inače nije ni bio zanimljiv dok nju nisam videla uživo pre nešto više od godinu dana.

   "Ana bastanak" je pesma koja zauzima posebno mesto kod mene, osećam je do srži, pa tako smatram da je fer da je iznesem onako kako osećam i onako kako ta pesma to zaslužuje. Improvizacija je nešto kroz šta se plesač gradi, da bi sve došlo na svoje mesto potrebno je mnogo vremena, vežbe i iskustva, a ja sam na tome počela da radim pre nepune 2 godine. Po komentarima mnogih, a ujedno Nike i Jamilhe koje su bile ovde prisutne, na jako sam dobrom putu, jer, kako kažu, mnogo im se dopada moja izvedba, energija, srce i ja generalno od glave do pete. Šta jedna duša poput mene može da oseća nego neizmernu sreću i zahvalnost na iskrenim komentarima koje sam dobila, a da ih nisam ni tražila. Nika mi je prišla da me pohvali i kaže da sam je oduševila. :) Idemo dalje, u nove pobede! Pomeramo sopstvene granice, a sve to uz puno ljubavi, truda, rada, zalaganja, odricanja, ali i veliku podršku pravih ljudi. Snimak nije od samog početka, ali ne mari. Uživo je svakako drugačiji doživljaj, mnogo jači utisak ostavlja, ali se nadam da će se dopasti i vama. :)

   Bez daha nas je ostavila i moja divna Saška sa svojim plesom krilima, vrlo inovativna izvedba, potpuno drugačija od one na koju smo navikle da viđamo, a zatim prepoznatljiv drum solo gde je ona neprikosnovena! Naravno da neću izostaviti i ostale učesnike, svako je svojim prisustvom i izvedbom ulepšao veče. Svako je izneo deo sebe i podelio sa nama. Devojke iz plesnog studija Oriana&Oria, koje kao tim osvajaju takmičenja, ovog puta se prestaviše kao individualci i pokazaše da su kao takve podjednako dobre kao i kada su u timu. Uvek je zadovoljstvo gledati kako nam svaka od njih delić svoje duše pruži na dlanu, uvek je zadovoljstvo gledati ih kako rastu kao plesači i diviti im se.

   Pošto smo bile umorne od puta, otišle smo na spavanjac, jer su nas ujutro čekale radionice, a uveče i koncert. Ustale smo malo ranije da bismo makar malo prošetale gradom i videle bar neki delić, međutim to nije bilo dovoljno. Mnogo je toga za videti, a vremena nije bilo. Pošto smo kupovale ruže koje su nam trebale kasnije za koncert, zakasnile smo na okupljanje kod krivog sata kod Boske, tako da smo same morale da se snađemo do sale. Našle smo ulicu na karti, ali je bila smešna činjenica da od 10ak ljudi koje smo pitale na ulici za smernice, samo je jedna gospođa znala naziv ulice. Ne mogu da zaboravim: ul Jovana Dučića 23a hahaha! Prva radionica je bila sa Jamilhom, radile smo mejance. Uvek mi je zadovoljstvo gledati je, a kamo li učiti od nje! Divna žena! Kada smo se posle radionice uslikale, zagrlila me je i rekla da sam je sinoć oduševila svojom izvedbom, da sam iznela prave emocije i izbacila pravu energiju, da nigde nisam preterala i da samo tako nastavim. Kao što sam već mnogo puta rekla, čast je kada ti neko prokomentariše ples, pogotovo kada to ne tražiš. Stanje u meni tog momenta ne umem da opišem... tu dozu iznenađenosti, sreće i zahvalnosti... Iako je ona jedna od mojih omiljenih plesačica, ipak je neko ko me sreće 3 godine za redom i takoreći prati moj rad. Drago mi je da je videla napredak pa ga tako i pohvalila. Nije to vetar u leđa, to je samo procena trenutnog stanja. Još jedan znak da si na pravom putu. Imam ja još mnogo da radim, ovo je samo jedna mala mrvičica.

   Usledila je radionica sa Nikom. Radile smo Drama queen effect! Nika kao Nika, ostavlja bez daha... sinonim elegancije, sinonim senzualnosti... Jedinstvena u svakom smislu! Ta radionica mi je bila više nego korisna. Prvenstveno zato što smo radile na rukama (što je moja slaba tačka), pozama i spajali sve to kroz improvizacije. Druga stvar koju sam shvatila jeste da sam zapravo na sceni prava "drama queen". Hahahahahaha! Ono što je ona nama objašnjavala sam faktički već znala jer je moj sistem rada isti, smatram da trebamo dosta da radimo na sebi gledajući se u ogledalo, pozirajući, isprobavajući, eksperimentišući, pa tako videti šta nam leži, a šta ne. Pomeranje sopstvenih granica, izlazak iz sigurnih zona. Ništa ne možemo da očekujemo da ćemo postići ako se držimo sigurnih zona, onda samo dajemo ljudima od sebe jedno te isto, a to brzo postane dosadno. Nika je lepo rekla i što se kopiranja stila tiče. Lepo je kada vidiš da te neko "oponaša" u smislu da je od tebe uzeo ono što mu leži, ali je ružna sama činjenica da pokušavaš da uzmeš tuđi stil koji ti zapravo i ne leži. Trebamo da iskazujemo sami sebe kroz ples, a ne da se trudimo iz petnih žila da budemo poput nekog. Uvek treba biti svoj, a od instruktora od kojih učiš da pokupiš zapravo ono što odgovara tvom temperamentu, tvom stilu, tvojoj energiji, dakle tebi samom. Smešno je reći da imaš svojstven stil, a jasno je da si nečija bleda kopija.

   Pošto smo se na radionici zadržale duže od planiranog, Saška i ja smo imale bukvalno pola sata da se spremimo i doletimo u Banski dvor. Naravno da smo malčice kasnile, ali smo svakako stigle na vreme da probamo scenu. Upoznale smo divne devojke iz Italije, sa njima smo delile svlačionicu. Smešno mi je bilo to što sam uletela unutra sa sve korpom i ružama u ruci, trtljala im nešto na srpskom, a one me gledale i čekale da završim... da bih po zbunjenim pogledima shvatila da me ništa nisu razumele pa sam se prebacila na engleski shvativši ko su one zapravo. Hahahaha! Imala sam osećaj kao da ih poznajem odavno, kao da se viđamo svaki dan. Jednu stvar koju sam naučila od jedne od njih nikada neću zaboraviti... a to je kako da se rešiš toga da ti karmin mrljavi zube... Hahahaha! (Saška, nemoj da se upiškiš od smeha! Hahahaha!) Možda nekome zvuči bez veze, ali nama to mnogo znači obzirom da se redovno dešava da nam osmeh bude umrljan karminom.

   Pošto smo morale pod obavezno da probamo na sceni, nisam ni stigla ko čovek da se pozdravim sa svima. Kasnije sam se izvinjavala, šta ću, žurba je to. U toku koreografije silazimo u publiku pa nam je bilo bitno da vidimo koliko vremena imamo za to.

   Sve je spremno, euforija raste. Po programu smo bile druge po redu. Oriana&Oria otvoriše koncert i na red dođosmo mi. Po prvi put smo zajedno na sceni. Po prvi put ikada plešemo eskandirani zajedno. Po prvi put smo gošće na festivalu. I na sve to - druge smo po redu!!! Pritisak!!! Hoćemo li biti usklađene (obzirom na to da na probi uopšte nismo bile), hoće li mi ispasti melaja, hoću li se saplesti ili okliznuti pri silaženju sa bine, da li će uopšte u publici biti muških da bih im dala po cvetić, hoće li ljudi uoooooooopšte razumeti to što nas dve plešemo??? Pitanja milion!!! Jedan veliki udah, izdah... Sve je pod kontrolom. Možemo da počnemo!!!

   Publika je poprilično dobro odreagovala na naš luckasti eskandirani. Sutradan smo čule najpozitivnije komentare, a najviše ih je oduševio deo sa ružama. Potrudile smo se da budemo kreativne, a i da ispunimo Kali želju i napravimo luuuuuuuuuudnicu! Pošto smo nastupale druge po redu, jelte, mogle smo da odemo u publiku i gledamo ostatak programa. Kada budete gledali snimke i čuli sve one urlike, znaćete ko je to bio. Oriana&Oria - kao i uvek SJAJNE! Još jednom su objasnile kako se to radi, još jednom su pokazale zašto su najbolje u Bosni, a mogu slobodno da kažem jedne od najboljih u regionu!!! Pravi je užitak gledati kako sve plešu sa uživanjem, kako plešu jedna sa drugom, jedna za drugu, kako podržavaju i vole jedna drugu... Takve stvari ne mogu da se odglume, takve stvari se odmah vide. Svaka čast svakoj od vas, od najstarije do najmlađe! Pravi ste tim, prava ste porodica i pravo je zadovoljstvo gledati vas i poznavati vas! Samo napred!!! Odabir gostiju je bio pravi. Svako je dao delić svoje priče u kreiranju ove bajke. Uživala sam maksimalno.

   Najavljen je solo osnivača plesnog studija Oriana&Oria i organizatora Awalim Festivala. Onda se desilo nešto sasvim neočekivano. Kao grom iz vedra neba. Posle nekoliko rečenica o njoj usledio je taj grom... Rečenica: "Svoju izvedbu je posvetila Nikolini Čelebić!"... ŠOK! Najpozitivniji mogući ŠOK!!! Pogledala sam se sa Saškom, da proverim da li sam ja to dobro čula... Pogledala na scenu, videla Kalu kako leprša... I počela da cmizdrim... Neverovatna količina emocija me je spucala kao ekspresni voz... Koja čast!!! Mene je teško ostaviti bez reči, a ona je to uspela! Sve što sam mogla jeste da se kezim i da lijem suze. Kako je Danijela jednom rekla, tolika doza emocija da preliva i mora negde da izbije. Stala sam na mesto gde je mogla da me vidi, tresla sam se ko prutić i cmizdrila od sreće i počastvovanosti... Taj gest  ne mogu da zaboravim. To je nešto što je samo učvrsnulo naš odnos. Predivan je osećaj kada znaš da nekoga inspirišeš. Predivan je osećaj kada te prijatelj u nekoliko minuta navede da se osećaš zaista posebnim. Lebdela sam!!! Ovo je ostalo urezano u mom srcu dokle god postojim!!! HVALA TI, ŽENO MOJA!!!

   Na kraju smo se svi poklonili, dobili jako lep aplauz. Koncert je završen, sve je proteklo u najboljem redu, onako kako treba. Nikakav stres, nikakve prethodne komplikacije, peripetije i slično nije uspelo da zaustavi orijentalno plesnu mašinu Awalim!!! Jedva čekam da gledam snimak koncerta, da sve to proživim ponovo.

   Kasnije smo otišle čoporativno u kafić gde smo nazdravile uspešno završen koncert, sumirale utiske i družile se. Toliko pozitivnih stvorenja na jednom mestu, divna energija u vazduhu, čovek prosto da poželi nikada da ne ode odatle. Sat se pomerao unapred, tako da smo imale sat vremena manje za odmor, a trebalo je biti spreman za još 5 sati radionica, a posle toga i vožnju nazad za Srbiju. Imala sam nastup uveče, mojoj učenici je bio rođendan i poželela je da plešem, tako da sam morala odmah posle radionica pravac Beograd. Žao mi je što nisam uspela da sednem posle svega sa mojim ženama i proćaskam o svemu natenane. No, polako, uskoro ćemo se videti ponovo pa to popraviti. Radionica sa Jamilhom je bila super. Radile smo njenu tehniku, delila je sa nama nešto što nju izdvaja od ostalih plesača, i bilo je vrlo korisno to kada nam ona usitni u detaljčiće sve što radi. Mnoge stvari su mi bile jasnije. Mnogo toga je ostavlo za uvežbavanje, ko što se kaže - za domaći zadatak. Radionica sa Nikom je ostala za kraj. Moram da kažem da sam bila poprilično iznenađena kada sam čula uz koju pesmu je napravila koreografiju, a pogotovo kada sam videla kakvo čudo je napravila od nje! Iznova se oduševljavam time koliko su pojedini plesači kreativni, koliko toga novog imaju da nam pokažu i pruže, prosto je za oduzimanje daha. Odlično je kada sa svake radionice odeš sa saznanjem koliko si zapravo mali, koliko zapravo ne znaš i koliko u stvari tek trebaš da učiš. Tu dozu inspiracije ne mogu da opišem! I jedna i druga su hodajuće inspiracije! Svaka na svoj način, potpuno drugačije, a tako divne! Priznajem da smo na Nikinoj radionici bukvalno popadale. Ja sam lično izdržala do pola i zatim sela, nastavila da pratim u polu ležećem položaju. Prvi put u životu mi se desilo da mi se telo ugasilo, mozak, sve. Nisam više imala snage. Svemu tome ima udeo nedostatak sna. Nismo imale dovoljno vremena da se odmorimo i logično je da ćemo popadati s nogu. Nikina tehnika i stil su sami po sebi posebni i drugačiji, vrlo zahtevni. Potrebna je puna koncentracija i snaga da bi se ispratilo. Svaka čast onima koji su to uspeli. Moje poštovanje!

   Onda je došlo vreme da se rastaje. Magičnom vikendu je došao kraj. Ispozdravljasmo se sa svima, a onda je na red došla i Kala. E, tada sam ponovo zacmizdrila! Ljudi moji... Ja bih volela da svi imate priliku da osetite tu energiju koja se protezala čitavog vikenda. Bilo je teško napustiti sve to i vratiti se kući. Kada si svoj među svojima, isti među jednakima... PRELEPO!!!

   Put za Beograd je protekao sasvim u redu, jeste da smo malo "jurcale" jer sam kasnila na nastup, ali je bilo sve u redu. Imala sam taj pritisak kao vozač, da im bude udobno, da sa kolima bude sve ok, da ne promašim neko skretanje, a ujedno stignem na vreme. Lepo smo se ispričale, lepo smo se ispevale, mimo tog mog pritiska, putovanje je bilo lepo. Na kraju sam sa sobom povela Doru i Sašku, što se ispostavilo kako sjajna ideja, jer smo se super provele. Ono što smo videle i čule je za sve tri bilo novo iskustvo, svakako. Dora je izjavila da se nikada u životu nije bolje provela, što je meni bilo posebno drago jer je to doživela sa nama. Kući sam stigla oko pola 3, 3 ujutro i komirala se. Ujutro nisam mogla da poverujem da sam u svom krevetu, vrtele su mi se slike pred očima, čak sam pomislila da sam sve to možda i sanjala.

   Ono što bih prvo želela da kažem jeste da je ovo bilo jedno nezaboravno iskustvo. Velika mi je čast i zadovoljstvo biti deo ove priče. Svaki detalj sam upamtila, svaki detalj je sam po sebi bio bitan deo priče. Moram da kažem da ovog puta nisam mnoooogo detaljisala jer bi se zaista odužilo, ali sam suštinu svakako prenela. Želim da se zahvalim Niki i Jamilhi na divnim rečima podrške, da im se zahvalim na sjajnim radionicama, na tome što su uvek tu da svoje znanje i umeće podele sa nama, da im se zahvalim jer su moja inspiracija i one kojima se zaista divim pa tako kažem da sam blagoslovena time što sam imala priliku da ih upoznam i podelim deo svoje priče sa njima svaki put kada se sretnemo. Želim im da nastave da sijaju svojim punim sjajem i ostanu prelepe iznutra kao što jesu!!! Želim da se zahvalim Kali jer nas je spojila sa Dorom! Dora je jedno izuzetno stvorenje, prepuno pozitivne energije, pravi čovek, pravi plesač, iskrena do srži, ma jedna od nas! Od prvog momenta sam osetila kao da je moj prijatelj oduvek. Biće još prilika da se sretnemo, plešemo i družimo, ovo je bio samo jedan sjajan početak. Želim da se zahvalim mojim saputnicama :) Meni je bilo sjajno!!! Sve već znate!!! Volim vas!!! Neke osobe su nam falile, ali sam sigurna u to da će biti još prilika (koliko već krajem maja) da se sve okupimo i družimo.

  Ovim putem se obraćam članicama plesnog studija Oriana&Oria. Drage moje... Vi znate da ste od našeg prvog susreta meni posebna bića. Nikada neću zaboraviti vašu podršku iza scene pred moj prvi solo... Od tada datira moje poštovanje i divljenje, a vala i ljubav. Do sada nisam srela bolji tim i želim da vam kažem da je to što vi imate nešto jedinstveno, dragoceno, posebno... Nastavite tako da čuvate jedna drugu, da se volite kao sestre i međusobno podržavate kao pravi prijatelji. Srce mi bude prepuno gledajući vas i čast mi je poznavati vas!!! Svaka za sebe je posebna, a kao spoj ste savršene! Bile ste sjajni domaćini! Ja ovo ne pričam napamet, ja ovo ne pričam zato što ih volim, ja ovde samo iznosim činjenično stanje na osnovu onoga što sam videla i doživela. Zato kažem, želim svima da se sretnu sa ovim mladim damama i dožive makar mali delić onoga što sam doživela ja, pa će vam biti jasno. Do tada mi verujte na reč. :)

   Za kraj sam ostavila NJU! Onu bez koje ništa ovo ne bi bilo moguće. Onu čiji je ludački mozak sve ovo osmislio. Jednu jedinu - Kalu Shadi! Ženo zmaju, super genije, čudo jedno neponovljivo!!! Hvala ti što si se u svakom momentu postarala da nam apsolutno ništa ne fali, što si mi ukazala poverenje i čast pa me pozvala da budem tvoj gost, što si spojila toliko savršenih bića na jedno mesto i učinila da svako zablista u punom sjaju. Hvala ti što si moj prijatelj, hvala ti što si jedna od mojih najvećih podrški, hvala ti što si surovo iskrena, hvala ti što si živi dokaz da samo pravi ljudi opstaju... Vredna si divljenja. Ti si zaista Super Woman!!! Ja sam bogat čovek jer imam tebe!!! VOLIM TE!!!

   Šta bih vam još dodala, osim da je život lep kada te okružuju ovakvi ljudi. Kada se isti pronalaze, kada se živi ljubav prema plesu i širi svuda oko nas... Moje srce je prepuno, prrrrrrrrrršššššššti na sve strane!!! Vreme mi je proletelo i jako mi je žao što je tako brzo prošlo. Svakako se radujem narednom susretu i novim doživljajima. Ovo je bilo posebno poglavlje mojih memoara. Nadam se da ste uspeli da osetite makar mali deo ove priče iz mog ugla. Mediji kažu da smo zapalili Banja Luku, a kada stignu snimci procenite sami. Za kraj vam ostavljam još po koju fotografiju.

   Keep sparkling, move your hips, habibi!!! Shimmy, shimmy, yaaaaaaaaaaa!!! Do sledećeg žvrckanja, puno pozdrava!

Nina Malika :)