Daret el Ayam 2016.

   Prošlo je dosta od drugog izdanja Daret el Ayam festivala i mislim da je krajnje vreme da se oglasim povodom toga i pismenim putem. Pošto ove godine nećemo održavati festival, prisetićemo se onog koji je za nama.

   Elem, sama ideja za tematiku festivala je došla potpuno spontano, uzrokovana time što na početku samog pripremanja, tamo negde leta 2015te, zbog privatnih planova, nismo bili sigurni da li će Amani učestvovati kao deo organizacije ili neće. Jedan od razloga zbog kog je postojala saradnja između Malike i Amani jeste upravo to, da zajedničkim snagama pružimo ovoj plesnoj sceni ono što mi smatramo kvalitetom, a ukoliko se desi da jedna ne može, uvek je tu druga da preuzme i održi sve pod kontrolom. Takođe smatam da 84368597463 "festivala" i koncerata godišnje u maloj Srbiji zapravo jeste previše i suvišno, tako da je lepše, a i bolje, kada pod jednim nazivom pokrijemo bar 2 plesne škole. S početka su bili neki drugi instruktori u planu, međutim nismo uspeli da se dogovorimo, vreme je odmicalo pa sam tako morala da nađem rešenje. Uvek krećem od sebe i sopstvenih želja. Oduvek sam želela da učim od Kale Shadi, bez obzira što se često viđamo po radionicama i družimo se privatno, nisam imala priliku da učim od nje pre Jewels of Asia, videla sam da je to vreme koje smo sa njom radili bilo prekratko i reših da ponudim pa kako Bog da :D Ona je pristala bez pogovora, takođe i Leila od koje učimo svi već godinama unazad i prosto nam nikad dosta. Bilo je pitanje da li će biti treći instruktor i ko će to biti. Moja želja je bila da to bude Saška, iz prostog razloga što sam, pre svega, znala da će se privatne stvari srediti ubrzo, a isto tako sam sa njom protrčala kroz par stilova i želela sam da i drugi dobiju priliku za to, ali da se odradi temeljno na stilu po kom je ona najpoznatija zapravo. Tako smo dobil i trećeg instruktora pa je festival bio sastavljen od tri radionice sa našim instruktorkama, sa akcentom na tehnici. Ovog puta smo ponudile Open stage za prvo veče festivala. Prijavilo se dosta ljudi, s početka mnogo više nego što je to bio konačan broj, ali dobro, oni mnogo iskustniji u organizacijama festivala kažu da je to normalna stvar i da se naviknem. Uglavnom, zaokružen je koncept festivala i ostalo je da se poradi na samoj realizaciji.

   Volim kada se na samoj sceni prikaže orijentalni ples, na više načina, a da svaki način bude ispravan. Tako smo i ovog puta publici prikazali kako to radi Malika, a kako Amani, ali isto tako kroz izvedbe naših dragih gostiju bez kojih ovaj koncert ne bi izgledao takav kakav je bio. Proširili smo listu gostiju i na Niš pa smo imale naše tribalke Amethyst, iz ogranka škole Zeina, ali i deo plesne grupe Amarin. Kao i prošle godine uz nas je bila plesna škola Diva, deo plesne škole Oriana Oria, Leila kao i škola bolivuda Panna. Saški i meni se pridružila Kaća Lukić u izvedbi iraki kawleeye, a imale smo i specijalnog gosta, perkusionistu Raduana Mansourija.

   Program je i ovog puta bio šarolik. Sa mojim devojkama sam spremila tri koreografije, dve grupne i jedan duo. I ovog puta sam imala nove učenice koje su kod mene bile svega tri, četiri meseca i moram da priznam da sam zadovoljna učinkom. Napravila sam jednu koreografiju gde je prikazan klasičan orijentalni ples i drum solo uz ludu pesmu Artema Uzunova. Obe koreografije su dobile jako dobre komentare, a i lično sam zadovoljna kako je to izgledalo na kraju. Napravila sam duo sa svojom najstarijom učenicom Sašom, osobom koja je zaslužila da se na ta dva i po minuta izdvoji i pokaže umeće. Ponosna sam na njih četiri. Volim kada imam sa kim da radim i stvaram. Volim kada se moje ideje prenesu na scenu baš onako kako sam zamislila.

   Što se samih priprema tiče, kao i u svakoj organizaciji, uvek ima po koja poteškoća, ali se sve da rešiti. Koncert je održan u DKC Beograd, a radionice u Urban Dance Studio, kao i godine pre. Volim kada se uvode novteti, pa smo ovog puta malo ukrasile scenu, pokačile preslatke zvezdice na zavesu, što je samom izgledu scene, uz dim mašinu, dalo neku posebnu magičnu notu.

   Sve tri radionice su, po komentarima prisutnih, bile izvrsne, drugačije, a korisne. Svako je za sebe našao po nešto što mu je falilo, a povrh svega se lepo družio i zabavio. Meni lično je uvek zadovoljstvo da radim sa tim instruktorima u čiji rad verujem, a presrećna sam što postoji još onih koji tako razmišljaju i zahvalna sam na odzivu. Ljudi nam traže još ovakvih radionica, što me čini izuzetno ponosnom, što je Daret poslužio kao inspiracija i dobra lekcija i probudio želju za još takvih dešavanja. Sam program je takođe propraćen predobrim komentarima. Open stage je održan u hotelu "88 rooms" gde se predstavila nekolicina plesačica i svaka na svoj način uveličala otvaranje festivala. Subotnje veče je bilo nezaboravno. Taj koncert ću zasigurno pamtiti zauvek. Kvalitet programa je podignut na viši nivo kao i sam izgled scene. Detalji su nešto o čemu vodim računa jer su mi jako bitni. Publici je prikazana šarolikost ovog plesa. Ljudi su ponovo bili oduševljeni, što mi je posebno drago. Sve je bilo upravo onako kako sam zamišljala da će biti i ne mogu da budem ponosnija. To je ono što se pamti, a svaki stres prilikom priprema postane zanemarljiv kada se postigne željeni rezultat.

   Neću mnogo detaljisati ovog puta, želela sam samo da pismeno zabeležim taj plesni vikend, da se osvrnem na ta tri dana u nadi i želji da dogodine ponovo našoj plesnoj sceni pružim nešto poput prošlogodišnjeg festivala. Poenta ovog festivala jeste okupljanje plesnih prijatelja, druženje, akcenat na kvalitetu i učenju. Svako od nas ima šta da pokaže i to je prilika da se predstavi na velikoj sceni pred mnogobrojnom publikom. Želim da se zahvalim svim učesnicima festivala na prelepoj saradnji, što ste ljudi od reči, profesionalci i što ste deo ove šljokičave priče zvane "Daret el Ayam". Lako je kada imaš podršku takvih ljudi. Hvala!!!

   Kako je sve izgledalo možete pogledati na mom YouTube kanalu jer sam, kao i sve prethodno, propratila dešavanje snimcima. Klikom na obojena slova možete direktno doći do snimka sa festivala: Nina Malika Vlogs - Daret el Ayam 2016.
Ovako su izgledale izvedbe grupe Malika: Klasika, Drum solo, Duo

   Ostaje mi da kažem da jedva čekam da počnem da radim na novom, trećem izdanju ovog festivala. Kao i do sada, biće to jedan magičan plesni vikend, obećavam :) Hvala vam što se radujete koliko i ja i što jedva čekate da se ponovo skupimo, plešemo i uživamo u lepoti naše različitosti.

Do sledećeg žvrckanja, šljokičavi pozdrav :)

Nina Malika

   

Oriental Love Festival 2016.

   Navikli ste od mene da se oglasim po pitanju svakog plesnog dešavanja na kom sam bila, pa tako ne preskačemo ni poslednji Oriental Love Festival, naravno, ovog puta s zakašnjenjem od nekoliko meseci. Nisam sigurna da li ću se nešto mnogo raspisati, ali hajde da vidimo... :)

   Ove godine nisam imala standardno iskustvo. Ove godine se desio jedan mali preokret, ove godine sam, pored standardnog učešća na takmičenju i svim radionicama, delila scenu sa svim umetnicima na All Star Gala Show-u kao član Oriental Love TRUPE. Elem, u junu ili julu mesecu me je kontaktirala Leila gde me je pitala da li želim da budem deo njenog projekta koji joj je u glavi već neko vreme unazad, gde želi da sastavi Oriental Love trupu od devojaka za koje smatra da su najbolje u Beogradu i da svaka ima svoju energiju koja je čini posebnom i drugačijom od drugih. Moje oduševljenje i šok ne mogu ni dan danas da opišem. Znam da sam mnogo plakala i vrištala od sreće :) Počastvovana sam i preponosna. Ono što je usledilo jeste bilo prvo okupljanje kako bi se videlo da li je to ostvariva ideja, što se pokazalo da zaista jeste. Ono što je bilo potrebno da se izdrži jeste da se krije od svega i svih da trupa postoji jer je to bilo jedno malo iznenađenje za sve naše ljude. Moram da kažem da mi je bilo izuzetno teško da ćutim, u mnogo situacija sam želela da podelim sa svojim prijateljima da sam deo ove priče, ali sam uspela da držim jezik za zubima koliko toliko. Uzbuđenje je vremenom sve više raslo, ali isto tako i pritisak jer je učešće u ovakvom projektu jedna velika odgovornost.

   Priznajem da sam bila skeptična po pitanju odabira ljudi, u smislu da nisam bila najsigurnija da ćemo se mi uklopiti kako tehnički tako i energetski. Drago mi je da se na kraju ispostavilo da nisam bila u pravu. Svako se trudio maksimalno i davao sve od sebe. Dolazile smo na višečasovne probe i pod temperaturom i sa povredama i sa decom i trčale odande na nastupe i par sati pre polaska na putovanje i po dolasku sa putovanja... Zaista se svako trudio i to se isplatilo. Koreografije su se nizale, učile pa uvežbavale, vreme je jurilo, kao ludo.

   Ove godine nisam imala samo solo takmičenje i nastup na koncertu, imala sam pripremu učenice za solo takmičenje kao i pripremu grupe za grupnu kategoriju. Ova godina mi je bila veliki izazov koji je izazvao veliki pritisak u mojoj glavi jer je ponestajalo vremena, a morala sam na 300 strana odjednom. Nisam želela da odustanem ni od čega, želela sam da to sve izguram do kraja, kako znam i umem. Najmanje vremena sam imala da se posvetim sebi kao solisti, ali sam se trudila da to ne utiče na moje raspoloženje i volju za učešćem na tom takmičenju. Prijavila sam se zbog toga što je u žiriju bila Mercedes Nieto, moj omiljeni plesač, osoba koja će mi (po meni) najbolje oceniti ples uz tarab, tačnije Oum Kalthoum. Neko sam ko istražuje, ko se fokusira na jednu stvar i dok je ne usavrši toga se i drži. Želela sam da vidim gde se nalazim po pitanju izvedbe uz tarab pesmu, da li to radim kako treba i da čujem na šta bih više pažnje trebala da obratim. Mercedes u žiriju je bila idealna prilika za to.

   Što se grupnog takmičenja tiče, prvobitna ideja je bila da se takmičimo kao "Daret el Ayam" grupa, Saška, Jelena i ja. Tako smo se prijavile kada su prijave otvorene. Kasnije je Saška iz njoj poznatih razloga odustala od te priče, pa smo Jelena i ja rešile da pokušamo da eksperimentišemo i ubacile u priču po jednu našu učenicu, tako da su Tamara i Saša postale članovi novonastale grupe. Tada se promenio koncpt koreografskog dela jer smo imale njih dve kao učenice, s tim njih dve koje su tehnički "slabije" od nas dve. Pošto Jelena i ja volimo "Habibi ya omri", ostade da ćemo uz nju i plesati. Koreografski deo je prepušten meni, a moj šašavi mozgić je iz sebe izbacio, prvenstveno po meni, a onda i po reakcijama publike kao i ostalim članovima grupe, preeeeeeeeeleeeeeepu koreografiju. Jeste da je sve bilo na trku i da smo se jedva uklapale oko viđanja, iskoristile smo mogućnosti interneta i na kraju uspele da savladamo koreografiju skupa i spremimo se za takmičenje. Jelena je odradila deo sa šivenjem kostima. Tu smo nas dve napravile neki mix ideja i dobile mnogo lepe kostimčiće. Sve u svemu, bile smo zadovoljne celokupnim učinkom i sa zadovoljstvom izašle na scenu i otplesale našu koreografiju. Bez ikakvog pritiska, s potpunim uživanjem.

   Nešto malo manje od nedelju dana pred sam festival, navukla sam prehladu. Tako prehlađena sam trčala malo do Novog Sada, malo na probe trupe, malo lepila kristale po kostimu i malo spavala. Vremena uopšte nije bilo dovoljno, a moje stanje je bilo užasno i plašila sam se da će me telo izneveriti. Sva sreća pa sam snagom volje uspela da izvučem sve.

   U četvrtak veče smo imale probu gde smo srele Pabla, Mercedes i Amandu, imale smo probu kostima za reviju i probu koreografija za koncert. U petak sam morala da se pravim kao da ih sve vidim po prvi put :D Jedva sam čekala tu subotu veče kada će ljudi napokon saznati našu malu tajnu i kada ću napokon moći da govorim o tome :D Prtisak je bio ogroman jer sam navikla da sa svojim ljudima delim svoju sreću i uspeh, a to sam morala da stavim na odloženo. U petak smo imali prvu radionicu u nizu. "3 SHADES OF LOVE" je sjajna ideja i želela bih da to postane dalja praksa. Jedna pesma podeljena na tri dela i tri instruktora. Fenomenalno! Uveče je bilo takmičenje. Nešto malo manje od 50 takmičara je čekalo svoj red. Srela sam mnogo dragih lica, upoznala dosta novih, što je i poenta tog okupljanja. Uvek uživam u sjajnoj backstage atmosferi. Moja Saša je imala svoj prvi solo nastup ikada i odradila ga je na takmičenju. Ponosna sam na nju, na njen rad i smelost. Malika je dobila svog novog predstavnika i ja ne mogu da ne budem ponosna. Moj nastup je bio ok, ja sam uživala, a to mogu da kažem i za sudije čije sam face jasno videla. Mislim da će mi ta tri lika u ta tri minuta biti urezana u memoriju, zauvek. Komentari koje sam dobila od Mercedes su nešto što verovatno svaki plesač želi da čuje, a ja to nisam očekivala i potpuno me je patosirala. Neki trenuci su vredni svakog napora koji uložiš... a to je bio upravo taj trenutak. Što se tiče grupnog nastupa, zadovoljna sam kako je protekao. Kao i što sam mislila, bile smo jedine koje su plesale uz laganu pesmu, što je po meni bila dobra stvar. Volim da publika oseti smenu energije, volim da ih provozamo malo kroz razna osećanja, tako da sam zadovoljna njihovim oduševljenjem što odabirom pesme što koreografijom.

   Subota je bila burna. Celodnevni boravak u sali na radionicama... gde sam imala mali peh... nekako sam uspela da povredim stopalo... Odlepila sam kada sam shvatila da me pored još 6h plesa na radionicama čeka 2h generalne probe i koncert. Na moju veliku sreću, masaža kao i plesne patike koje sam uzela od Karoline su uspele da mi pomognu da koliko toliko oporavim stopalo i funkcionišem plesno. Šmugnula sam na probu i onda je usledio red čekanja, red plesa, red šminke, red plesa, red frizeraja, red čekanja... Vreme je PROLETELO!!! Nisam ni bila svesna da počinjemo, da će svakog momenta moji ljudi saznati da ipak nisam "zaglavljena u saobraćaju i kasnim na koncert" i da sam upravo ja deo te najavljene trupe. Jedva sam čekala da vidim reakciju, da čujem šta će mi reći, da podelim sa njima radost... Prva koreografija kojom smo otvorile koncert je izgledala tako da izlazimo jedna za drugom... Prvo je išla Leila, a onda ja... Taj vrisak, to oduševljenje, tu radost... Nikada neću zaboraviti. Umem da prepoznam moje ljude i po vrištanju sam znala tačno gde sede... a onda sam ih ugledala u prvim redovima... Tu dozu adrenalina nisam osetila nikada do sad. U treptaj oka je već bilo gotovo. Zanemarićemo podizanje saiidi haljine i mog nezadovoljstva zbog toga. Ostalo mi je sve bilo superiška. Ništa ne čini jednog plesača srećnijim i ponosnijim od zagrljaja prijatelja posle jedne ovako velike stvari koja se desila. Suze ponosnice i suze radosnice, zagrljaji i ponosni pogledi mojih dragih ljudi su nešto na čemu sam najzahvalnija. 

   Nedelja je standardno bila obeležena celodnevnim boravkom u sali na radionicama, a zatim je par sati kasnije usledio Closing party gde smo se svi okupili da proslavimo ovaj uspešno završen festival uz živu arapsku muziku našeg najvoljenijeg Alija. Tada ne osećaš umor, tada te nosi adrenalin i emocija od osvrta na tih par dana iza. Nema više nikakvog pritiska, opustiš se potpuno i uživaš u svemu rasterećen. Bilo je predivno podeliti i te trenutke sa svim dragim i voljenim mi licima.

   Pošto sam ceo festival zabeležila snimcima, kao i pripreme za isti, postoje snimci koji prenose jedan minimalan deo atmosfere. Kako ovi moji tekstovi pa tako i ti vlogovi služe za vraćanje u prošlost, moram da kažem da uživam u ponovnom proživljavanju ovako lepih i vrlo posebnih trenutaka. Nije da se to zaboravlja, prosto je nemoguće zaboraviti nešto ovako veliko i važno za mene, ali je zaista mnogo lepo kada postoji nešto preko čega možeš malo detaljnije da se prisetiš pa tako oživiš tu emociju kad god poželiš. Klikom na obojena slova (koja su direktan link ka snimku) možete pogledati snimke po želji.

Oriental Love making of PRVI DEO, DRUGI DEO, TREĆI DEO.
Nina Malika - Leylet hob - Oriental Love competition
Daret el Ayam group - Habibi ya omri - Oriental Love competition
Saša Belušević - Lama rah - Oriental Love competition
Oriental Love 2016. - Prvi deo :) 
Oriental Love troupe - Uvodna koreografija, Dabke, Shaabi

   Na kraju bih se prvenstveno obratila glavnoj i odgovornoj za ovo naše orijentalno blago zvano Oriental Love festival, našoj emotivnoj, kreativnoj, brižnoj Jeleni Leili koja zaslužuje jedno ovako javno obraćanje :) Draga Jelo... Želim da ti se još jednom zahvalim na ukazanom poverenju, na tome što veruješ u mene od prvog momenta kada si me nazvala orijentalnom vilom tamo neke 2013te, što pratiš moj rad i bodriš me, daješ mi vetar u leđa i prepoznaješ u meni nekog ko je vredan da bude član tvoje trupe. Znaš da mi je uvek zadovoljstvo da radim sa tobom i da sam presrećna što smo naš odnos na ovaj način produbile i očvrsnule. Počastvovana sam jer si moj instruktor i prijatelj. HVALA!!! Zahvaljujem se ujedno devojkama iz trupe na borbenosti, istrajnosti... Uspele smo, devojke!!! Svaka vam čast. Zahvaljujem se mojim voljenim bićima, mom Alekseju kao i mojim devojkama, koje ne treba da imenujem, mojoj podršci, mojim najjačim vriskovima, najjačim dlanovima, najtoplijim zagrljajima i prijateljima koji me bodre, podržavaju najiskrenije, kojima je moja sreća jednaka njihovoj. Hvala na tome što ste moj vetar u leđa, što me podignete kada padnem, što mi brišete suze i zagrlite kada to treba, što ste tu da podelite sa mnom najvažnije momente. Znam da je prošlo nekoliko meseci od ovog festivala, ali je meni, eto, bilo potrebno toliko da mi se slegnu emocije, da se saberem i postanem svesna šta se sve dogodilo. Zato vam se (tek sada) ovako obraćam jer ste to zaslužili. Nije uobičajeno da ovo radim na blogu, ali sam imala potrebu da zabeležim ovde za zauvek. Sve vaše poruke i reči pamtim i zahvalna sam. HVALA VAM I VOLIM VAS!!!

 

   Prođe još jedan Oriental Love festival, ostavi za sobom neizbrisivi šljokičavi trag, upisa se u mozak, ureza se u srce i dušu. Sinonim za kvalitet, učenje, druženje. Jelena je i ove godine prevazišla sebe, ostavila nas sve oduševljenima i sa ogromnim osmehom na licu, kao i uvek. Kao jedan plesni zaljubljenik i štreber izjavljujem da ne mogu da dočekam već najavljeno novo izdanje ovog festivala gde nas čeka prelepa plesna avantura sa Kazafijem na čelu!!! Već sam počela da odbrojavam... tika tak :)

Nadam se da sam uspela da vas provozam kroz tunel prošlosti i prisetim vas svih onih sjajnih trenutaka koje smo skupa proživeli u novembru 2016te. 

Do sledećeg žvrckanja, šljokičavi pozdrav!!!

Nina Malika