Za vikend je održan četvrti po redu festival pod imenom "Dragulji Azije", u organizaciji KC Nea Pangea i škole bolivuda Panna.
Ovo je druga godina po redu gde sam imala čast da učestvujem u programu i publici prikažem jedan od folklornih stilova koji dolazi sa podneblja Azije. Svake godine u sklopu festivala budu i plesne radionice, pa smo tako ovog puta imali priliku da učimo od Nataše Kočar i Jane Mankoč iz Slovenije. No, ovogodišnju festival se proširio i na treći dan pa je bio podeljen na muzički, orijentalni i indijski deo. Nataša je održala radionice sa zills, saidi i katak radionicu, a Jana bellywood, bollywood i odissi. Takođe smo imali priliku da prisustvujemo predavanju Rime Džohri iz Indije, profesorke instrumenta zvanog "tabla", koja je pozvana u Beograd od strane Ambasade Indije kako bi predavala o ovom instrumentu.
Kada je Marina objavila teme koje će se obrađivati na radionicama, bila sam presrećna jer je ove godine uključila nešto što ima konkretne veze sa orijentalnim plesom. Kao što vam je poznato, ovaj festival je baziran na azijsko podneblje, a mi "orijentalke" smo smeštene u Egiptu koji ne pripada Aziji, tako da mi je bilo izuzetno drago što je napravljen ustupak i nama pruženo nešto sa "našeg parčeta neba". Zills tj činele su instrument koji su plesačice davnih dana redovno koristile tokom svog performansa. Ujedno su razlog zbog kog je naša pozicija prstiju na rukama u plesu takva kakva jeste. Pre tri godine sam ih kupila i pokušavala da ih sviram, gledala preko nekih snimaka na jutubu i svirala po sluhu. Ne mogu da kažem da mi nije išlo, udarala sam ritmove dobro, ali sam znala da ipak ne radim nešto kako treba pa tako nisam nastavila da radim sa njima. Pošto sam fokusirana na plesnu tehniku, nisam se potrudila da istražim o tome po kom sistemu se uči sviranje činelicama. Bila sam presrećna jer ću imati priliku i za to. Što se saidija tiče, to je plesni stil koji mi leži u srcu i uvek se radujem nekoj novoj obradi.
Marina je naknadno objavila da će biti predavanje o instrumentu koji se zove tabla. Ono što nisam znala je to da će se obrađivati indijski ritmovi, ali me to uopšte nije razočaralo. Evo i zašto. Kada sam stigla u yoga studio gde su se održlavala predavanja o ova dva instrumenta, oduševilo me je to što je sam ambijent jako prijatan, vlasnica pristupačna, energija odlična. Nije nas bilo mnogo, ali je celokupna atmosfera bila vrlo prijatna. Rima je stigla sa svojim suprugom, postavila i podesila svoja dva instrumenta i krenula sa predavanjem. U pozadini se čuo neki zvuk koji je pustila (koliko sam shvatila zbog podešavanja tona na instrumentima... nisam stručnjak pa ne znam naziv te spravice), taj zvuk me je toliko smirivao da sam potpuno bila opuštena. Rima je opravdala svoje profesorsko zvanje, u malo vremena nam je dala sigurno mnogo informacija. Ono što sam ja naučila jeste sastav samog instrumenta i da je potrebno 2 meseca vežbanja da se 1 udarac nauči kako treba. Svaki perkusionista od sada ima još veće poštovanje s moje strane. Pričala je o indijskoj muzici, ritmovima, itd, što je služilo devojkama koje se time bave. Ja sam svakako uživala slušajući. Ono što možda vi koji ovo čitate ne znate, ja nisam ljubitelj indijske muzike i plesa, u smislu da sebe ne vidim u tome uopšte. Neću sesti i pustiti neku indijsku pesmu ili odgledati indijski film onako sama od sebe. Dok nisam prvi put gledala Pannu u akciji, bila sam glavni okretač glave kada je bolivud u pitanju. Imala sam priliku da gledam uživo neki "bolivud", što je u meni stvorilo averziju prema istom. Ulaskom Panne u moj svet, promenio se i moj pogled na ovaj ples. I dalje ne slušam muziku i ne gledam filmove, ali sam izuzetni poštovalac i uživalac njihove izvedbe jer je sada bolje razumem pošto sam videla kako se to zapravo radi i osetila količinu pozitivne energije koju ovaj ples šalje. Zato sam zahvalna Marini uz pomoć koje razvijam najminimalnije znanje o indijskom plesu i njegovim stilovima. Uvek se držim toga da je prelepo kada naučiš nešto o tuđoj kulturi i načinu života.
Ono što sam saznala jeste to da do sada nije bilo prilike da se prava indijska tabla sluša uživo kod nas, pa sam zato bila počastvovana jer sam bila jedna od nekoliko osoba koja je imala tu priliku. Rima je stvarno jedna premedena žena i vreme nam je proletelo sa njom. Posle nje je na red došla radionica sa Natašom Kočar, gde smo radile gore pomenut instrument - zills. Već sam rekla, presrećna sam jer sam dobila provereno uputstvo za rad. Nataša je godinama obrađivala i došla do najlakšeg i najdelotvornijeg načina savladavanja ovog instrumenta. Ono što smem da kažem jeste da je tajna u upornosti, i to svakodnevnoj. Videćemo dokle ću dospeti kada rešim da svakodnevno maltretiram čulo sluha kako ukućanima tako i komšiluku... hahahhaha :D
U subotu, 15. oktobra, smo imali radionicu saidija, kratak teorijski deo uz izlaganje onoga što ćemo raditi, a zatim i samu koreografiju. Ono što smo radili bio je ghawazee način plesa sa štapom. To me je dodatno oduševilo jer svaka radonica saidija na kojoj sam do sada bila je bila potpuno drugačija stilski. Saidi kao plesni stil obožavam, a dodatno se oduševim kada ga radim svaki put drugačije. Moram da izrazim divljenje prema količini znanja koje ima Nataša. Ono što sam rekla i njoj lično, volim onaj tim instruktora koji je rudnik znanja, a nije jedno od najzvučnijih imena koje zovu samo zato što su "lice sa postera". Ona se ovim plesom bavi preko 15 godina i ono u šta sam se uverila to je da je sjajna u tome. Ne preterujem kada kažem da je pravi Egipat prenešen posredstvom nje. Žao mi je što u Srbiji to nije malo više cenjeno. No, nadamo se boljem. Posle saidi radionice, Jana je održala svoju bellywood radionicu pa je tako upotpunjen i "oriental day" festivala.
Kasnije u toku dana sam se spremala za sam Gala Show, gde sam ove godine predstavila plesni stil persijskog zaliva, khaleegy (halidži). Ovo je bio prvi put da sam plesala sopstvenu halidži koreografiju. Po reakciji publike, bila sam na vrhuncu zadatka. Ostaje mi još da čekam snimak i ocenu moje instruktorke halidžija, Leile Molaei.
Na samom koncertu je bilo oko 90 izvođača, prikazano je 25 plesnih stilova, a učesnici programa su bili kako iz Srbije, tako i regiona. Program je vodio dragi voditelj Aleksej Krpan, koji vam je dobro poznat sa našeg festivala.
Uvek mi je zadovoljstvo biti deo ovako lepe i šarolike priče. Želim da se zahvalim Marini jer me je pozvala da ponovo budem jedan od njenih dragulja. Zadovoljstvo je sarađivati sa osobom koja je kreativna, ažurna, pozitivna i sve drži pod kontrolom, baš onako kako treba. Odraz njenog bića jeste upravo ovaj festival. To kažem jer se na delu vidi koliko se ljudi svake godine odazove njenom pozivu i sa radošću čeka naredno izdanje Dragulja Azije. To ne može svako. Zato, Maki, još jednom, SVAKA TI ČAST!
Nisam rekla još dve stvari. Prva je da je treći dan festivala zapravo bio "indian day" gde su se održale radionice katak, odissi i bollywood. Koliko čujem od prisutnih, bilo je očekivano dobro, u šta nisam ni sumnjala. Druga stvar je ta da sam, kao i sve do sada, propratila video snimkom, tačnije vlog-om na mom jutub kanalu. Video možete pogledati ovde: Jewels of Asia vol 4. i slobodno ga lajkujte i šerujte :)
Ukoliko vas interesuje nešto više o ovom festivalu, pogledajte njihovu Facebook stranicu: Jewels of Asia :) O tome šta su to katak, odissi, bellywood i bollywood možete saznati u školi bolivuda Panna, koja sve to izvučava, a nalazi se u Beogradu. Do njih možete doći jednostavno. Posetite njihov sajt: http://www.indijskiples.com/ ili ih nađite na Facebook-u: Škola bolivuda Panna
Ukoliko želite da pratite moje snimke - SUBSCRIBE na moj YouTube kanal: Nina Malika
Ukoliko želite da me pratite svakodnevno, like moju Facebook stranicu: Malika Oriental Dance Studio
Ovo je druga godina po redu gde sam imala čast da učestvujem u programu i publici prikažem jedan od folklornih stilova koji dolazi sa podneblja Azije. Svake godine u sklopu festivala budu i plesne radionice, pa smo tako ovog puta imali priliku da učimo od Nataše Kočar i Jane Mankoč iz Slovenije. No, ovogodišnju festival se proširio i na treći dan pa je bio podeljen na muzički, orijentalni i indijski deo. Nataša je održala radionice sa zills, saidi i katak radionicu, a Jana bellywood, bollywood i odissi. Takođe smo imali priliku da prisustvujemo predavanju Rime Džohri iz Indije, profesorke instrumenta zvanog "tabla", koja je pozvana u Beograd od strane Ambasade Indije kako bi predavala o ovom instrumentu.
Marina je naknadno objavila da će biti predavanje o instrumentu koji se zove tabla. Ono što nisam znala je to da će se obrađivati indijski ritmovi, ali me to uopšte nije razočaralo. Evo i zašto. Kada sam stigla u yoga studio gde su se održlavala predavanja o ova dva instrumenta, oduševilo me je to što je sam ambijent jako prijatan, vlasnica pristupačna, energija odlična. Nije nas bilo mnogo, ali je celokupna atmosfera bila vrlo prijatna. Rima je stigla sa svojim suprugom, postavila i podesila svoja dva instrumenta i krenula sa predavanjem. U pozadini se čuo neki zvuk koji je pustila (koliko sam shvatila zbog podešavanja tona na instrumentima... nisam stručnjak pa ne znam naziv te spravice), taj zvuk me je toliko smirivao da sam potpuno bila opuštena. Rima je opravdala svoje profesorsko zvanje, u malo vremena nam je dala sigurno mnogo informacija. Ono što sam ja naučila jeste sastav samog instrumenta i da je potrebno 2 meseca vežbanja da se 1 udarac nauči kako treba. Svaki perkusionista od sada ima još veće poštovanje s moje strane. Pričala je o indijskoj muzici, ritmovima, itd, što je služilo devojkama koje se time bave. Ja sam svakako uživala slušajući. Ono što možda vi koji ovo čitate ne znate, ja nisam ljubitelj indijske muzike i plesa, u smislu da sebe ne vidim u tome uopšte. Neću sesti i pustiti neku indijsku pesmu ili odgledati indijski film onako sama od sebe. Dok nisam prvi put gledala Pannu u akciji, bila sam glavni okretač glave kada je bolivud u pitanju. Imala sam priliku da gledam uživo neki "bolivud", što je u meni stvorilo averziju prema istom. Ulaskom Panne u moj svet, promenio se i moj pogled na ovaj ples. I dalje ne slušam muziku i ne gledam filmove, ali sam izuzetni poštovalac i uživalac njihove izvedbe jer je sada bolje razumem pošto sam videla kako se to zapravo radi i osetila količinu pozitivne energije koju ovaj ples šalje. Zato sam zahvalna Marini uz pomoć koje razvijam najminimalnije znanje o indijskom plesu i njegovim stilovima. Uvek se držim toga da je prelepo kada naučiš nešto o tuđoj kulturi i načinu života.
U subotu, 15. oktobra, smo imali radionicu saidija, kratak teorijski deo uz izlaganje onoga što ćemo raditi, a zatim i samu koreografiju. Ono što smo radili bio je ghawazee način plesa sa štapom. To me je dodatno oduševilo jer svaka radonica saidija na kojoj sam do sada bila je bila potpuno drugačija stilski. Saidi kao plesni stil obožavam, a dodatno se oduševim kada ga radim svaki put drugačije. Moram da izrazim divljenje prema količini znanja koje ima Nataša. Ono što sam rekla i njoj lično, volim onaj tim instruktora koji je rudnik znanja, a nije jedno od najzvučnijih imena koje zovu samo zato što su "lice sa postera". Ona se ovim plesom bavi preko 15 godina i ono u šta sam se uverila to je da je sjajna u tome. Ne preterujem kada kažem da je pravi Egipat prenešen posredstvom nje. Žao mi je što u Srbiji to nije malo više cenjeno. No, nadamo se boljem. Posle saidi radionice, Jana je održala svoju bellywood radionicu pa je tako upotpunjen i "oriental day" festivala.Kasnije u toku dana sam se spremala za sam Gala Show, gde sam ove godine predstavila plesni stil persijskog zaliva, khaleegy (halidži). Ovo je bio prvi put da sam plesala sopstvenu halidži koreografiju. Po reakciji publike, bila sam na vrhuncu zadatka. Ostaje mi još da čekam snimak i ocenu moje instruktorke halidžija, Leile Molaei.
Na samom koncertu je bilo oko 90 izvođača, prikazano je 25 plesnih stilova, a učesnici programa su bili kako iz Srbije, tako i regiona. Program je vodio dragi voditelj Aleksej Krpan, koji vam je dobro poznat sa našeg festivala.
Uvek mi je zadovoljstvo biti deo ovako lepe i šarolike priče. Želim da se zahvalim Marini jer me je pozvala da ponovo budem jedan od njenih dragulja. Zadovoljstvo je sarađivati sa osobom koja je kreativna, ažurna, pozitivna i sve drži pod kontrolom, baš onako kako treba. Odraz njenog bića jeste upravo ovaj festival. To kažem jer se na delu vidi koliko se ljudi svake godine odazove njenom pozivu i sa radošću čeka naredno izdanje Dragulja Azije. To ne može svako. Zato, Maki, još jednom, SVAKA TI ČAST!
Nisam rekla još dve stvari. Prva je da je treći dan festivala zapravo bio "indian day" gde su se održale radionice katak, odissi i bollywood. Koliko čujem od prisutnih, bilo je očekivano dobro, u šta nisam ni sumnjala. Druga stvar je ta da sam, kao i sve do sada, propratila video snimkom, tačnije vlog-om na mom jutub kanalu. Video možete pogledati ovde: Jewels of Asia vol 4. i slobodno ga lajkujte i šerujte :)
Ukoliko vas interesuje nešto više o ovom festivalu, pogledajte njihovu Facebook stranicu: Jewels of Asia :) O tome šta su to katak, odissi, bellywood i bollywood možete saznati u školi bolivuda Panna, koja sve to izvučava, a nalazi se u Beogradu. Do njih možete doći jednostavno. Posetite njihov sajt: http://www.indijskiples.com/ ili ih nađite na Facebook-u: Škola bolivuda Panna
Ukoliko želite da pratite moje snimke - SUBSCRIBE na moj YouTube kanal: Nina Malika
Ukoliko želite da me pratite svakodnevno, like moju Facebook stranicu: Malika Oriental Dance Studio
NAPOMENA: Klikom na slova u boji direktno idete na određenu stranicu/sajt
Meni je bilo zadovoljstvo videti neka stara lica, upoznati neka nova, učiti od novog instruktora, provesti kvalitetno vreme na ovom festivalu. Želela bih da organizatorima Dragulja Azije još jednom čestitam na uspehu, prevazišli ste sebe i želim vam da se dogodine još više razvijete. Zasigurno idete u pravom smeru. Hvala još jednom na ukazanom poverenju.
Ostaje mi još da se zahvalim vama što me pratite i da vam pošaljem šljokičavi poljupčić, do sledećeg teksta, slike, vloga... :)
Nina Malika
