Oum Kalthoum

   Kažu da je teško plesati na njenu muziku... Iskreno, meni nije teško, meni je to zadovoljstvo. Zašto? Zato što je slušam od kada znam za ovaj ples, zato što upijam svaki ton, svaki ritam, svaku reč... I osećam... Sve osećam. Jednostavno je plesati uz muziku koja ti teče kroz vene. Rekla sam jednom nekome da mi pusti njenu muziku kada umrem, momentalno ću vaskrsnuti! Kako god da se osećam, njena muzika me okrepi. Rešila sam da napišem tekst o ovoj ikoni jer smatram da ljudi treba da čuju za nju, a oni koji ne znaju više od njenog imena saznaju neke detalje o njenom životu. Koristila sam razne izvore sa interneta i adaptirala ih, a na kraju sam iznela svoje mišljenje.

   Oum Kalthoum je bila jedna od najvećih i najuticajnijih arapskih pevača 20. veka. Bila je obična devojka iz Egipta koja je od malena pokazala izuzetan talenat za pevanje. Datum rođenja nije utrvđen, jer u to doba nije bilo momentalne registracije dece pri rođenju, tako da se nagađa da je rođena ili 31. decembra 1897. ili 4. maja 1904. godine. Otac joj je bio Imam lokalne džamije, koji ju je u 12oj godini obukao u dečaka kako bi pevala sa dečacima u horu koji je on predvodio. Kasnije ju je pimetio Mohamed Aboul Ela, koji ju je naučio stari repertoar arapske muzike. Zatim upoznaje kompozitora Zakariya Ahmada koji je poziva u Kairo, a ona se tamo seli par godina kasnije gde je naučila i da svira oud, instrument poput laute. Upoznala je i poznatog pesnika Ahmada Ramija, koji je za nju napisao 137 pesama, ujedno je upoznao sa francuskom literaturom i pomogao u razumevanju arapske poezije gde joj je bio mentor u analizi iste.  Mohamed El Qasabgi ju je doveo na scenu arapskog pozorišta gde je imala svoj prvi uspešan javni nastup posle kod je imala dugi niz nastupa po većim gradovima po Bliskom Istoku.

Zbog njenih snažnih vokalnih sposobnosti je mnogo kompozitora poželelo da sarađuje sa njom, a za života je sarađivala sa mnogima. Imala je konkurenciju, ali ne dovoljno jaku, ipak je bila najbolja u kontroli svog glasa, a ujedno i ispoljavanja emocija kroz pevanje. Njeni nastupi su bili otvoreni za sve ljude, a sadržaj je išao od tradicionalne do popularne arapske muzike. Drugom polovinom 1930ih joj je zapečaćena sudbina uspehom jer je na radiju uživo emitovan njen koncert, a posle toga svakog prvog četvrtka u mesecu, u periodu od oktobra do juna, kada traje muzička sezona. Njen uticaj na muziku i populatnost su rasli, čak ju je kraljevska porodica angažovala za privatne proslave, ali i dolazila na njene koncerte. 1944. godine dobija orden od kralja Farouka Prvog, najviši čin koji može da se dobije, Nishan al-Kamal, orden koji dobijaju samo članovi kraljevske porodice i političari (a ona nije bila ništa od toga). Članovi kraljevske porodice su se protivili ovom priznanju jer je provincijalka. Zatim se desila revolucija koju je predvodio Gamal Abdel Nasser, veliki ljubitelj njene muzike, koji je kasnije postao i predsednik Egipta.

Neposredno posle revolucije je odbačena od strane muzičkog udruženja čiji je bila član, a i potencijalni predsednik, zato što je pevala za tada već odbačenog kralja. Kada je Nasser čuo da je njena muzika zabranjena na radiju, zaprepastio se i pitao ljude da li oni to žele da im narod okrene leđa pa zato zabranjuju njenu muziku. Zatim je učinio da se vrati u muzičko udruženje i njena karijera se nastavlja.
    Njene pesme pevaju o ljubavi, čežnji, ali i gubitku, a trajanje se ne meri minutima već satima. Njeni koncerti su se sastojali od svega dve do tri pesme, u trajanju između tri i četiri sata, a 1960ih kada joj je glas oslabio pevala je po dve pesme u trajanju između dva i po i tri sata. Radila je sa, gore pomenutim, pesnikom Ahmedom Remijem i kompozitorom Mohammad El-Qasabgi koji je u njenu muziku uvrstio i evropske instrumente poput violončela i kotrabasa, kao i harmoniju. Između 1940ih i 1950ih nastaje "Zlatno doba" Oum Kalthoum. Iz nepoznatih razloga prestaje saradnju sa kompozitorom Qasabgijem, a navodi se da je razlog možda bio neuspeh filma "Aida" gde je pevala uz njegove kompozicije, gde je on eksperimentisao sa muzikom. Ona zatim započinje saradnju sa mladim kompozitorom Raid Al Subnatijem, koji je par godina pre toga pristupio njenom muzičkom timu i bio pod uticajem ranijih radova Qasabgijeve muzike, gde se sve zasnivalo na lirskim melodičnim linijama koje su više odgovarale njenoj publici.

Ahmed Remi je preveo poeziju Omara Hajama sa persijkog na klasičan arapski, Subnati je to komponovao, a Oum otpevala, što je postao vrhunac njene karijere. Šezdesete godine su zapravo bile godine kada su nastale pesme koje su obeležile njenu karijeru, pesme koje su okarakterisane jedne od najboljih, kao što su npr  "Al atlal", "Enta el hob", "Ana Fi Intizarak", "Amal Hayati", "Fakkarouni", a jedna od njih je i pesma "Enta omri", što znači: "Ti si moj život" koju je uradila u saradnji sa kompozitorom Mohammed Abdel Wahabom. U ovo doba su pesme menjale dužinu, išla je od trajanja do 45 minuta do trajanja do 2 sata. Ono što je karakteristično za svaku njenu pesmu jeste zapravo iskrena emocija koju je ona unosila i potpuno nesebično delila sa publikom. Bila je žena iz naroda i sva ta slava koju je stekla nije uticala na njen skroman način života, što smatram da je upravo i bio "tajni sastojak" njenog uspeha, narod je uspeo da prepozna sebe u njoj. Čist dokaz tome jeste taj da je svako jedva čekao prvi četvrtak u mesecu da je sluša i svoje obaveze je taj dan oblikovao na osnovu tog dešavanja. Snimila je i 6 filmova.

   Što se njenog privatnog života tiče, trebala je da se uda za Sharif Sabri Pašu, kraljevog strica sa kojim je bila u vezi, međutim taj predlog je odbijen od strane njegove porodice i to je emotivno uništava.  Mnogo godina kasnije se udaje za dermatologa Hassen el Hafnaouija koji ju je pratio i podržavao u karijeri. Imala je mnogo problema sa zdravljem, od problema sa jetrom i žučnom kesom, preko problema sa štitnom žlezdom zbog koje je morala na lečenje u Vašington i zbog koje je padala u depresiju jer je pretila opasnost od penzionisanja, zatim problem sa hroničnim zapaljenjem očiju zbog čega je počela da nosi tamne naočare, ali moramo priznati da su išle prelepo kao deo njenog imidža. Čak je i te naočare uspela da iznese kao prava dama, kao deo sebe. Imala je i infekciju bubrega koje je lečila u poslednjih nekoliko godina svog života. Poslednju pesmu je snimila par meseci pre smrti, a ono što je bilo netipično za nju je to što je ovog puta snimala sedeći. Umire 3. februara 1975. od srčanog udara. Njenoj sahrani je prisustvovalo nekoliko miliona ljudi, čak je narod preuzeo njen kovčeg u želji da je svi oni propisno isprate nosivši je kroz ulice Kaira. Bila je GLAS EGIPTA, snimila preko 300 pesama i imala šezdesetogodišnju karijeru i zato je njena sahrana bila nacionalno dešavanje. Sahranjena je na groblju El Bassatine.

Najveća i najcenjenija umetnica u Egiptu, ali i u svetu do sada čija je muzika pripadala muzičkom pravcu koji se zove "tarab", uspela je nešto što je prosto vredno poštovanja. Pre svega, od lokalnih proslava i društvenih dešavanja, dospela je do pozorišnih koncerata u Kairu, a onda i u mnogim arapskim zemljama, od vokalne pratnje njene porodice do pratnje orkestra, od skromne beduinske nošnje do elegantnih haljina i šešira, od verskih pesama do poezije i ljubavnih pesama pisanih specijalno za nju. Obična devojčica sa sela je postala najvoljenije i najpoštovanije biće tada, a to je sve preneto i na vreme danas. Njena izuzetna osobina je bila sposobnost povezanosti sa publikom do te mere da ih je vodila od prevelikog osećaja tuge i patnje zbog "izgubljene ljubavi" do ogromne količine euforije zbog "ponovnog susreta sa voljenim bićem", sve smešteno u nekoliko sati izvedbe. Iako nije imala dece, smatram da su njene pesme njena deca, kao i svi mi koji je volimo. Možda ovaj tekst nije dovoljan i deluje "sklepan", ali moje istraživanje o ovoj muzičkoj ikoni je tek počelo, vremenom će biti mnogo detaljnije i lepše, što ću blagovremeno i podeliti sa vama. Ostaje mi još da kažem da sam sigurna da svako ko je ikada osetio tugu, svako ko je ikada osetio radost, svako ko je voleo... samo pažljivije, otvorenog srca da posluša njenu muziku... umeće da razume i oseti, a ako je u pitanju plesač, umeće da iznese emociju ukoliko je svoj i iskren prvenstveno prema sebi i svojim osećanjima. Jedna od njenih najlepših pesama "Daret el Ayam" je naziv našeg festivala upravo zato što smo poštovaoci i ljubitelji njene muzike. To je muzika i za uši i za dušu, muzika koja miluje i okrepljuje. Sigurna sam u to da je ona najveći umetnik koji je postojao na ovoj planeti jer nijedna osoba do sada nije uspela da stekne toliku popularnost i poštovanje. Zato me potrese kada vidim da se neki ljudi igraju sa njenom muzikom i umanjuju njenu vrednost svojim vulgarnim izvedbama ne razmišljajući o tome koliko su osoba zapravo time uvredili, na šta su "pljunuli" pošto je ova žena bila oličenje jedne zemlje, žena koja za sobom ostavila nemerljivo bogatstvo, osoba koja jeste napustila ovaj svet fizički, ali živi kroz sve nas koji smo i van njenog vremena i živeće dokle god je onih koji su sposobni da razumeju, a takvih je, Bogu hvala, još uvek mnogo.

Do sledećeg žvrckanja, puno pozdrava :)

Nina Malika

Inspirational weekend with Katka Derouet

   Kada prođe određeni broj godina gde se u kontinuitetu baviš orijentalnim plesom, postaješ svestan toga koji stil ti najviše leži, kakva je tvoja energija, kao i toga koji instruktor ti najviše odgovara za dalji rad i razvoj. Jedna od osoba koje meni prijaju kao plesaču jeste upravo ona, Kathreen Derouet. Ona je jedno milo i slatko biće koje te navede da ti se srce istopi gledajući je.

 Moj prvi susret sa Katkom bio je u septembru 2014. godine kada je bila jedna od troje sudija za kvalifikacije za takmičenje, gde mi je poslala tekst u kome mi je ispisala konstruktivnu kritiku na moj snimak. Moram da kažem da me je time kupila za ceo život i da sam jedva čekala da je upoznam lično. Kada je došao novembar i moj zvanični susret sa njom uživo, to je bilo to... Potvrdila mi je da je pravo blago i da sam zaista veliki srećković jer imam mogućnost da učim od nje. Tada smo sa njom obrađivale drum solo i oriental balet, gde je dala 101% sebe, detaljno objašnjavanje i, po meni, savršen pristup ljudima. Kasnije, na Closing party-ju, mi je prišla, zagrlila me i rekla mi da sam divna... Ja ni dan danas nemam reči da opišem svoje oduševljenje... Ako nešto na ovoj planeti volim kod ljudi to je iskrenost, a danas je malo takvih, pa zato sebe smatram srećnom jer takve srećem.

   Svake godine, par godina unazad, naša Leila organizuje plesni vikend sa nekim od plesača. Prvo je to bila Aziza, zatim Jamilah, prošle godine Mercedes, a ove naša mila Katka. To je redosled kog se ja sećam, jer toliko idem na radionice. Na već pomenutom dešavanju u novembru 2014. godine, Katka je ostavila prejak utisak na sve nas i Leila je to iskoristila da je dovede ponovo, kako bismo detaljnije radile sa njom. Mojoj sreći nije bilo kraja! Ova godina mi je počela lepo, gde sam prvo učila od Princa, pa sada od Katke, a slede mnogo dobri instruktori koji mi odgovaraju za dalji rad i razvoj.

   Kao što sam u prethodnom tekstu rekla, a što je mnogima već i poznato, postala sam i jutjuberka pa tako pravim vlog-ove gde ljudima prikazujem moj plesni život. Naravno da ni ovo dešavanje nije izostavljeno. Imala sam sreću jer su devojke već koliko toliko bile spremne na to, pošto uredno prate sve što objavim (HVALA VAAAAAAM). Polako se i sama navikavam na čitavu proceduru, gde jednostavno ne smem da zaboravim da zabeležim po koji momenat ne bih li imala dovoljno materijala za montažu. I imala sam tu privilegiju i čast da dobijem dozvolu od same Katke da u snimak uvrstim po nešto sa samih radionica. To ne bi svako uradio i zato je još više cenim i poštujem. No, krenimo ispočetka.

   Kada sam stigla u salu Leilinog studija, draga Katka je već bila tamo. Ja sam kao pravo malo magarence vukla zvučnike da bi ona mogla da pušta muziku preko svog laptopa, tako da mogu da zamislim koliko joj je bio smešan prizor koji je imala... hahahaha! Izgrlimo se i izljubismo, namontirasmo zvučnike pa je došlo i vreme za prvu radionicu. Retko koji instruktor obrađuje tehniku ruku na radionicama, a mi smo ovog puta to radili sa Katkom. Ono što me je prvo oduševilo jeste to što nam je podelila listove A4 formata na kojima je bilo oštampano u kratkim crtama ono što nam je zapravo bitno, o čemu je ona detaljno govorila. Ako nešto volim to je kada naiđem na detaljistu i perfekcionistu poput mene. Ovakvih radionica svakako treba da bude više, jer ako plesači sa nečim kubure, to su ruke. Posle radionice smo imale malu pauzu, a zatim i Open stage gde je 10 nas najhrabrijih plesalo pred njom i dobilo njenu iskrenu i konstruktivnu kritiku. Plesala sam prva, jer koga će drugo Leila prvu da "ubaci u mašinu" nego mene :D Nije da sam bila potpuno spremna, pošto nikada i nisam spremna kada treba da plešem na neku pesmu koju uglavnom samo slušam, a pritom je emotivna i ujedno uz nju improvizujem... tu... pred Katkom... Eh! Otplesah, dobih aplauze, a zatim sedoh u "vruću stolicu" i dobih svoje kritike. Ono na šta je ona skrenula pažnju meni, pa tako i svima, su stvari na kojima zaista treba da radimo. Namerno sam uzela pesmu uz koju sam samo jednom nastupala i možda dva puta nešto malčice plesala kod kuće, pesmu koju izuzetno volim i slušam je svakodnevno, a redovno je puštam na časovima i moje devojke je mnogo vole. Namerno sam uzela pesmu uz koju nisam toliko opuštena i sigurna da plešem, namerno sam izašla iz svoje sigurne zone, jer smatram da je to jedini način da se čovek razvija. Opipavaš teren pa vidiš na čemu trebaš da radiš. Zadovoljna sam generalno kritikama jer mi je skrenula pažnju na neke detalje na koje verovatno ni ne bih obratila pažnju. Kada se završilo i ovo lepo okupljanje, ostalo je da se pozdravimo i odemo kućama da odmorimo i pripremimo se za sledeći radni dan.

   Drugog dana ovog vikenda smo imale 2 radionice... 5, 6 sati plesa sa njom, a u pauzi između te dve radionice, imale smo dvočasovni razgovor sa njom o plesu. I ove godine sam imala tu sreću i čast da "intervjuišem" jednu od svojih uzora i omiljenih instruktora i plesača. Dobila sam dozvolu da snimam razgovor i sve to ću lepo sklopiti u tekst i podeliti sa svima vama u nekom narednom periodu. Pričale smo o njenom početku, njenim prvim plesnim koracima, kako je uopšte počela da se bavi orijentalnim plesom, odakle nalazi inspiraciju, šta misli o fuzijama, a šta o kopijama... Presrećna sam jer sam imala priliku da čujem mišljenje osobe koja se 30 (slovima: TRIDESET) godina bavi plesom, a prezadovoljna sam jer nam se mišljenja poklapaju.

   Vreme i umor su uradili svoje, sve smo bile po malo šlogirane, pospane, koncentracija nam je opala, ali nismo odustajale, nikako! Srećom pa je ona razumela da je to previše informacija za 2 dana, tako da nam nije zamerila. Ono što je u celoj priči bitno jeste to da je nama bilo jasno o čemu nam ona govori, bez obzira što nešto u tom momentu možda nismo uspele da izvedemo. Kao i svaki put, vreme je proletelo. Nismo se osvrnule, a već je bio kraj. Koliko se radujem plesnom vikendu, toliko budem tužna kada svemu tome dođe kraj. Žao mi je što svi ti instruktori ne žive kod nas pa da tako mi možemo da radimo sa svima njima kad god poželimo. Ovako nam ostaje samo da se nadamo da ćemo se sresti uskoro.

   Slogan ovog vikenda je ujedno bio i slogan moje plesne školice, što je meni bilo mnogo slatko. Dva dana se često čulo: "YALLA, HABIBI, MOVE YOUR HIPSSSSS!" :) Normalno kada valjano stimuliše na ples :) Moja ideja je da svakog instruktora zamolim da, ukoliko želi, sa mnom na snimku izgovori tu rečenicu, tako da za sada imam snimak sa njih troje. Pardon! Imam i jedan ekstra snimak gde Leila, Ena i ja izgovaramo tu rečenicu (pogledati moj Instagram profil). Srećna sam jer to kruži među ljudima :D

   Ono što bih za kraj rekla jeste to da moramo da budemo svesni toga koliku sreću imamo jer imamo našu Leilu, koja se zaista trudi da nam omogući da učimo što više sa što boljim instruktorima. Volim plesne vikende u njenoj organizaciji jer sam sigurna da ću tada i da naučim mnogo i da vidim mnogo dragih lica i da se provedem kako dolikuje jednoj plesnoj ludi poput mene i da upoznam neka nova draga lica, ali i da se osećam kao kod kuće, jer je atmosfera upravo takva. To je zaista za poštovanje. Takođe bih rekla da je Katka jednom bila "krivac" za poboljšanje moje plesne izvedbe kada sam na takmičenju na Oriental Love 2014. otplesala, po meni, moju najbolju koreografiju... i nadam se da će isti efekat imati i ovaj naš susret.

   Moj cilj je da upoznam mnooooooooooooooogooooooo ljudi poput mene i sa njima podelim uživanje i sreću koju osećamo zbog ovog plesa. Mislim da sam na lepom i dobrom putu. Sada ostaje da spremam naš Daret el Ayam, pošto je to ono što nam je sledeće na listi dešavanja. Uzbuđena sam, ali sam i mnogo inspirisana radom sa Katkom, pa se tako nadam da ću ponovo izbaciti ono najbolje iz sebe i dati to našem festivalu.

   Hvala dragoj Leili na još jednom predvnom plesnom vikednu, a ujedno hvala dragoj Katki što je iskreno, dobro, preslatko stvorenje, direktna, otvorena za saradnju i puna znanja... Neko ko je definitivno stvoren da bude inspiracija... Neko ko se ovim plesom bavi zato što to voli. Ona je naš dragulj orijentalnog plesa. Hvala mojoj lepotici Aleksandri, kao i Marini, koje su  sve uredno propratile fotkama :) Divne ste :*

   Snimak sa ovog plesnog vikenda možete pogledati ovde: Inspirational weekend with Katka!

Do sledećeg žvrckanja, puno pozdrava :)

Nina Malika

Pearls of Egypt

   Uvek mi je zadovoljstvo da se družim sa dragim ljudima koje sam upoznala posredstvom plesa, a posebno mi je drago kada se okupimo na dešavanju poput festivala gde imamo priliku da učimo od nekog plesača i uživamo u programu koji je spremljen za koncert. Krajem februara sam posetila Niš i naše drage devojke iz plesne grupe Amarin pod vođstvom drage Sanje San Layali. One su ugostile predivnog plesača iz Grčke, Princa Kayammer-a, pa nam tako omogućile da uživamo u njegovom plesu uživo kao i radu sa njim. Tu su bile i ostale nam voljene Nišlijke, koje ne smem da izostavim. Svi zajedno smo uživali u zaista dva divna februarska dana.


   Princ Kayammer je neko ko me nije nešto posebno oduševljavao dok sam ga gledala preko snimaka na YouTube, moram da priznam. Onda mi je moja Kala prenela svoje utiske iz Atine gde je bila na festivalu gde je on jedan od organizatora. Kada je objavljeno da on dolazi u Srbiju, morala sam da iskoristim priliku da se uverim da li je glas koji ga bije, a to je da je savršen instruktor, zaista opravdan. Neko sam ko je na samom svom početku bavljenja ovim plesom bio protiv muškog orijentalnog plesa, a onda se desilo da sam gledala uživo čak 3 plesača na koncertu drage Leile i moj svet se prevrnuo pa sam tako ja postala ljubitelj i muških izvedbi ovog plesa. Zapravo, kada ulaziš dublje u plesnu priču, shvataš šta je dobro i po čemu se šta razlikuje. Tako sam ja postala zaljubljenik u dobru mušku izvedbu. Za noviji deo ljudi koji prate moje tekstove: Da, orijentalni ples PLEŠU MUŠKARCI!

   Moje saputnice su bile tri članice plesne škole Oriana Oria, moja Kala, Danijela i Tanja, kao i draga Kaća Lukić. Slušala se savršena arapska muzika sa CD-a Mohameda Shahina i uživancija je krenula od sabajle kada smo se i uputile za Niš. Lepo smo primljene u hostel Day'n'Night, kojim sam se oduševila. Sobe su čiste, a u sklopu hostela imaju i prostorije za dnevni boravak, kuhinju koju možete da koristite, kao i sobu za razonodu sa stonim fudbalom, pikadom, lejzibegovima... Osoblje je bilo više nego ljubazno, sve što nam je bilo potrebno su nam obezbedili, od mapi grada, do daske za peglanje i pegle, a čak i domaće rakijice. Hehehehe! Ubrzo smo se uputile ka sali jer je radionica počinjala u 10 ujutro. Hostel nije mnogo udaljen od centra, a usput smo imale savršenu pekaru koju ću posetiti svak put kada odem u Niš.

   Princ Kayammer me je oduševio od prvog trenutka kako sam ga srela uživo. Kako je odmicala radionica postajala sam sve svesnija toga da imam novu plesnu ljubav. On je zaista jedno savršeno biće, jedan savršeni instruktor. To kažem zato što, od prvog trenutka pa kroz čitavo trajanje radionice, je imao stav koji u tebe uliva strahopoštovanje, a opet te ujedno pooootpuno opušta i čini da uživaš u onome što radiš, jer iz njega prosto zrači ta pozitivna energija i ljubav koju oseća prema onome što radi. Pritom znjanje koje on poseduje je na zavidnom nivou i ne možeš da ne naučiš nešto, na bilo kom nivou učenja plesa da si. Obrađivana je tehnika, a moj mozak je eksplodirao od količine genijalnosti u kombinacijama pokreta koje smo radili.

   Po završetku radionica se nekolicina nas uputila na ručak, a zatim na zasluženi odmor pred Gala show. Ja ne bih bila ja da ne spomenem sledeće... PAŽNjA! PAŽNjA! Ukoliko se uputite za Niš i poželite da idete na klopu, nemojte ići u restoran "Kod Rajka", pošto im je osoblje više nego očajno! Hrana jeste dobra, ali nije baš najprijatnije kada strepiš da li će ti konobar pljunuti u jelo, kao ni to da porudžbinu moraš da daš 26 puta jer konobar ne sluša i tretira te kao kretena, a radi kao da je tu prinudno. Znam, dala sam im prostora u ovom tekstu, ali kako dajem kvalitetnim ljudima besplatnu reklamu, tako sada onima koji ne valjaju dajem anti-reklamu! Žao mi je, mestašce je simpatično, ali usluga očajna. Bar crni, plavooki konobar ne valja. Toliko o tome. Koncert se održavao u bioskopu "Kupina", gde smo se našli sa ostatkom ekipe koja nije učestvovala u programu pa smo se udobno smestili i s nestrpljenjem čekali početak programa.

    Koncert je proleteo munjevitom brzinom. Mnogo nam je bilo lepo gledajući pripremljen program. Ponosna sam jer se koncert ovakvog tipa održao i u nekom drugom gradu mimo Beograda, gde je organizacija bila dobra, a atmosfera krajnje pozitivna. Mislim da smo Ena i ja bile najglasije. Vrištale smo, plakale smo, divile se... Svi smo u mnogo momenata ostajali bez daha... pojava određenih ljudi na sceni prosto sa sobom nosi takvu reakciju. Na kraju smo uspele da se ušunjamo u backstage pa smo se pošteno svi izgrlili i isfotkali.

   Na kraju je nekolicina nas završilo u kafiću "Pleasure" gde sam se počastila najboljim sufleom u životu i čašicom razgovora sa divnim Nišlijkama. Usluga u ovom kafiću je bila VRHUNSKA! Osoblje se potrudilo da nam obezbedi mesto, a kao što na slici možete videti, nije nas bilo malo. Kuhinja se zatvarala 10 minuta po našem dolasku, a oni su bili ljubazni da nas ipak usluže i hranom. Svaka čast i sve pohvale. Moje tople preporuke.

   Drugi dan, sve ispočetka. Ustajanje rano, klopa u sjajnoj pekari, s tim što je Princ seo sa nama na jutarnju kaficu :) Na radionici smo obrađivali njegovu koreografiju. Ne moram mnogo da govorim o tome. Bilo je zadovoljstvo učiti od njega, upijati svaki mogući detalj. Iz satelita se vidi koliko taj dečko uživa u tome što radi, koliko sebe daje u to i koliko mu zadovoljstvo pruža to što svoje umeće i znanje prenosi na druge. Ranije sam čula da je on neko ko ne daje pozitivne komentare ukoliko to zaista tako ne misli, a nas je pošteno pohvalio i rekao da smo mu prižili zaista divnu energiju i na radionicama i na koncertu, da nema svuda takvih učenika i da je radio sa nama skroz srcem. To se i videlo, a ja sam ponosna što je nekolicina nas ostavila takav utisak na njega. Sa sigurnošću znam da će se uvek rado vraćati u našu zemlju jer sada zna da će provesti kvalitetno vreme i na radionicama i na koncertu, a i kao gost i turista, jer je video da ovde ima sa kime da radi i šta da vidi.

   Na kraju smo zajedno otišli sa njim na pićence, da se još malko družimo, a onda se teška srca oprostismo, jer smo morale da krenemo nazad kući. Uveče je bio Closing party, a čula sam da je bio podjednako dobar kao i sam koncert. Sve pohvale učesnicima programa, nije lako usuditi se na takav korak. Takođe sve čestitke dragoj Sanji na čitavoj organizaciji. Nama je bilo mnogo lepo, ugošćene smo kako treba, ništa nam nije falilo i otišle smo kućama pune utisaka. Kao neko ko je organizator sličnog dešavanja odlično znam koja je to obaveza pa se tako divim i skidam kapu svima koji uspeju da plesni vikend iznesu kako treba i to čvrsto na nogama.

   Divno je kada se na jednom mestu spoje dragi ljudi, iz različitih krajeva u regionu, kada podele svoju ljubav i strast prema ovom plesu. Divno je kada se ugosti plesač od koga imaš toliko toga da čuješ, vidiš i naučiš. Divno je kada život začiniš sećanjem poput ovog.

   Još jednom hvala svima na druženju, gostoprimstvu, divnom vikendu i na tome što imam sa kime da podelim jedno ovako lepo iskustvo, kao i na tome što imam šta da ispričam ljudima.

   Čitav vikend sam zabeležila snimcima i spojila u jedan. Kao što je većini poznato, postala sam jutjuberka/vlogerka pa tako sva dešavanja vezana za moj plesni život delim sa širokim narodnim masama. Snimak iz Niša možete pogledati ovde: Vlog #5 - Pearls of Egypt and Prince Kayammer

   Do sledećeg žvrckanja, primite puno šljokičavih pozdravaaaaaa!!!

Nina Malika