Kada prođe određeni broj godina gde se u kontinuitetu baviš orijentalnim plesom, postaješ svestan toga koji stil ti najviše leži, kakva je tvoja energija, kao i toga koji instruktor ti najviše odgovara za dalji rad i razvoj. Jedna od osoba koje meni prijaju kao plesaču jeste upravo ona, Kathreen Derouet. Ona je jedno milo i slatko biće koje te navede da ti se srce istopi gledajući je.
Moj prvi susret sa Katkom bio je u septembru 2014. godine kada je bila jedna od troje sudija za kvalifikacije za takmičenje, gde mi je poslala tekst u kome mi je ispisala konstruktivnu kritiku na moj snimak. Moram da kažem da me je time kupila za ceo život i da sam jedva čekala da je upoznam lično. Kada je došao novembar i moj zvanični susret sa njom uživo, to je bilo to... Potvrdila mi je da je pravo blago i da sam zaista veliki srećković jer imam mogućnost da učim od nje. Tada smo sa njom obrađivale drum solo i oriental balet, gde je dala 101% sebe, detaljno objašnjavanje i, po meni, savršen pristup ljudima. Kasnije, na Closing party-ju, mi je prišla, zagrlila me i rekla mi da sam divna... Ja ni dan danas nemam reči da opišem svoje oduševljenje... Ako nešto na ovoj planeti volim kod ljudi to je iskrenost, a danas je malo takvih, pa zato sebe smatram srećnom jer takve srećem.
Svake godine, par godina unazad, naša Leila organizuje plesni vikend sa nekim od plesača. Prvo je to bila Aziza, zatim Jamilah, prošle godine Mercedes, a ove naša mila Katka. To je redosled kog se ja sećam, jer toliko idem na radionice. Na već pomenutom dešavanju u novembru 2014. godine, Katka je ostavila prejak utisak na sve nas i Leila je to iskoristila da je dovede ponovo, kako bismo detaljnije radile sa njom. Mojoj sreći nije bilo kraja! Ova godina mi je počela lepo, gde sam prvo učila od Princa, pa sada od Katke, a slede mnogo dobri instruktori koji mi odgovaraju za dalji rad i razvoj.
Kao što sam u prethodnom tekstu rekla, a što je mnogima već i poznato, postala sam i jutjuberka pa tako pravim vlog-ove gde ljudima prikazujem moj plesni život. Naravno da ni ovo dešavanje nije izostavljeno. Imala sam sreću jer su devojke već koliko toliko bile spremne na to, pošto uredno prate sve što objavim (HVALA VAAAAAAM). Polako se i sama navikavam na čitavu proceduru, gde jednostavno ne smem da zaboravim da zabeležim po koji momenat ne bih li imala dovoljno materijala za montažu. I imala sam tu privilegiju i čast da dobijem dozvolu od same Katke da u snimak uvrstim po nešto sa samih radionica. To ne bi svako uradio i zato je još više cenim i poštujem. No, krenimo ispočetka.
Kada sam stigla u salu Leilinog studija, draga Katka je već bila tamo. Ja sam kao pravo malo magarence vukla zvučnike da bi ona mogla da pušta muziku preko svog laptopa, tako da mogu da zamislim koliko joj je bio smešan prizor koji je imala... hahahaha! Izgrlimo se i izljubismo, namontirasmo zvučnike pa je došlo i vreme za prvu radionicu. Retko koji instruktor obrađuje tehniku ruku na radionicama, a mi smo ovog puta to radili sa Katkom. Ono što me je prvo oduševilo jeste to što nam je podelila listove A4 formata na kojima je bilo oštampano u kratkim crtama ono što nam je zapravo bitno, o čemu je ona detaljno govorila. Ako nešto volim to je kada naiđem na detaljistu i perfekcionistu poput mene. Ovakvih radionica svakako treba da bude više, jer ako plesači sa nečim kubure, to su ruke. Posle radionice smo imale malu pauzu, a zatim i Open stage gde je 10 nas najhrabrijih plesalo pred njom i dobilo njenu iskrenu i konstruktivnu kritiku. Plesala sam prva, jer koga će drugo Leila prvu da "ubaci u mašinu" nego mene :D Nije da sam bila potpuno spremna, pošto nikada i nisam spremna kada treba da plešem na neku pesmu koju uglavnom samo slušam, a pritom je emotivna i ujedno uz nju improvizujem... tu... pred Katkom... Eh! Otplesah, dobih aplauze, a zatim sedoh u "vruću stolicu" i dobih svoje kritike. Ono na šta je ona skrenula pažnju meni, pa tako i svima, su stvari na kojima zaista treba da radimo. Namerno sam uzela pesmu uz koju sam samo jednom nastupala i možda dva puta nešto malčice plesala kod kuće, pesmu koju izuzetno volim i slušam je svakodnevno, a redovno je puštam na časovima i moje devojke je mnogo vole. Namerno sam uzela pesmu uz koju nisam toliko opuštena i sigurna da plešem, namerno sam izašla iz svoje sigurne zone, jer smatram da je to jedini način da se čovek razvija. Opipavaš teren pa vidiš na čemu trebaš da radiš. Zadovoljna sam generalno kritikama jer mi je skrenula pažnju na neke detalje na koje verovatno ni ne bih obratila pažnju. Kada se završilo i ovo lepo okupljanje, ostalo je da se pozdravimo i odemo kućama da odmorimo i pripremimo se za sledeći radni dan.
Drugog dana ovog vikenda smo imale 2 radionice... 5, 6 sati plesa sa njom, a u pauzi između te dve radionice, imale smo dvočasovni razgovor sa njom o plesu. I ove godine sam imala tu sreću i čast da "intervjuišem" jednu od svojih uzora i omiljenih instruktora i plesača. Dobila sam dozvolu da snimam razgovor i sve to ću lepo sklopiti u tekst i podeliti sa svima vama u nekom narednom periodu. Pričale smo o njenom početku, njenim prvim plesnim koracima, kako je uopšte počela da se bavi orijentalnim plesom, odakle nalazi inspiraciju, šta misli o fuzijama, a šta o kopijama... Presrećna sam jer sam imala priliku da čujem mišljenje osobe koja se 30 (slovima: TRIDESET) godina bavi plesom, a prezadovoljna sam jer nam se mišljenja poklapaju.
Vreme i umor su uradili svoje, sve smo bile po malo šlogirane, pospane, koncentracija nam je opala, ali nismo odustajale, nikako! Srećom pa je ona razumela da je to previše informacija za 2 dana, tako da nam nije zamerila. Ono što je u celoj priči bitno jeste to da je nama bilo jasno o čemu nam ona govori, bez obzira što nešto u tom momentu možda nismo uspele da izvedemo. Kao i svaki put, vreme je proletelo. Nismo se osvrnule, a već je bio kraj. Koliko se radujem plesnom vikendu, toliko budem tužna kada svemu tome dođe kraj. Žao mi je što svi ti instruktori ne žive kod nas pa da tako mi možemo da radimo sa svima njima kad god poželimo. Ovako nam ostaje samo da se nadamo da ćemo se sresti uskoro.
Slogan ovog vikenda je ujedno bio i slogan moje plesne školice, što je meni bilo mnogo slatko. Dva dana se često čulo: "YALLA, HABIBI, MOVE YOUR HIPSSSSS!" :) Normalno kada valjano stimuliše na ples :) Moja ideja je da svakog instruktora zamolim da, ukoliko želi, sa mnom na snimku izgovori tu rečenicu, tako da za sada imam snimak sa njih troje. Pardon! Imam i jedan ekstra snimak gde Leila, Ena i ja izgovaramo tu rečenicu (pogledati moj Instagram profil). Srećna sam jer to kruži među ljudima :D
Ono što bih za kraj rekla jeste to da moramo da budemo svesni toga koliku sreću imamo jer imamo našu Leilu, koja se zaista trudi da nam omogući da učimo što više sa što boljim instruktorima. Volim plesne vikende u njenoj organizaciji jer sam sigurna da ću tada i da naučim mnogo i da vidim mnogo dragih lica i da se provedem kako dolikuje jednoj plesnoj ludi poput mene i da upoznam neka nova draga lica, ali i da se osećam kao kod kuće, jer je atmosfera upravo takva. To je zaista za poštovanje. Takođe bih rekla da je Katka jednom bila "krivac" za poboljšanje moje plesne izvedbe kada sam na takmičenju na Oriental Love 2014. otplesala, po meni, moju najbolju koreografiju... i nadam se da će isti efekat imati i ovaj naš susret.
Moj cilj je da upoznam mnooooooooooooooogooooooo ljudi poput mene i sa njima podelim uživanje i sreću koju osećamo zbog ovog plesa. Mislim da sam na lepom i dobrom putu. Sada ostaje da spremam naš Daret el Ayam, pošto je to ono što nam je sledeće na listi dešavanja. Uzbuđena sam, ali sam i mnogo inspirisana radom sa Katkom, pa se tako nadam da ću ponovo izbaciti ono najbolje iz sebe i dati to našem festivalu.
Hvala dragoj Leili na još jednom predvnom plesnom vikednu, a ujedno hvala dragoj Katki što je iskreno, dobro, preslatko stvorenje, direktna, otvorena za saradnju i puna znanja... Neko ko je definitivno stvoren da bude inspiracija... Neko ko se ovim plesom bavi zato što to voli. Ona je naš dragulj orijentalnog plesa. Hvala mojoj lepotici Aleksandri, kao i Marini, koje su sve uredno propratile fotkama :) Divne ste :*
Snimak sa ovog plesnog vikenda možete pogledati ovde: Inspirational weekend with Katka!
Svake godine, par godina unazad, naša Leila organizuje plesni vikend sa nekim od plesača. Prvo je to bila Aziza, zatim Jamilah, prošle godine Mercedes, a ove naša mila Katka. To je redosled kog se ja sećam, jer toliko idem na radionice. Na već pomenutom dešavanju u novembru 2014. godine, Katka je ostavila prejak utisak na sve nas i Leila je to iskoristila da je dovede ponovo, kako bismo detaljnije radile sa njom. Mojoj sreći nije bilo kraja! Ova godina mi je počela lepo, gde sam prvo učila od Princa, pa sada od Katke, a slede mnogo dobri instruktori koji mi odgovaraju za dalji rad i razvoj.
Kao što sam u prethodnom tekstu rekla, a što je mnogima već i poznato, postala sam i jutjuberka pa tako pravim vlog-ove gde ljudima prikazujem moj plesni život. Naravno da ni ovo dešavanje nije izostavljeno. Imala sam sreću jer su devojke već koliko toliko bile spremne na to, pošto uredno prate sve što objavim (HVALA VAAAAAAM). Polako se i sama navikavam na čitavu proceduru, gde jednostavno ne smem da zaboravim da zabeležim po koji momenat ne bih li imala dovoljno materijala za montažu. I imala sam tu privilegiju i čast da dobijem dozvolu od same Katke da u snimak uvrstim po nešto sa samih radionica. To ne bi svako uradio i zato je još više cenim i poštujem. No, krenimo ispočetka.
Kada sam stigla u salu Leilinog studija, draga Katka je već bila tamo. Ja sam kao pravo malo magarence vukla zvučnike da bi ona mogla da pušta muziku preko svog laptopa, tako da mogu da zamislim koliko joj je bio smešan prizor koji je imala... hahahaha! Izgrlimo se i izljubismo, namontirasmo zvučnike pa je došlo i vreme za prvu radionicu. Retko koji instruktor obrađuje tehniku ruku na radionicama, a mi smo ovog puta to radili sa Katkom. Ono što me je prvo oduševilo jeste to što nam je podelila listove A4 formata na kojima je bilo oštampano u kratkim crtama ono što nam je zapravo bitno, o čemu je ona detaljno govorila. Ako nešto volim to je kada naiđem na detaljistu i perfekcionistu poput mene. Ovakvih radionica svakako treba da bude više, jer ako plesači sa nečim kubure, to su ruke. Posle radionice smo imale malu pauzu, a zatim i Open stage gde je 10 nas najhrabrijih plesalo pred njom i dobilo njenu iskrenu i konstruktivnu kritiku. Plesala sam prva, jer koga će drugo Leila prvu da "ubaci u mašinu" nego mene :D Nije da sam bila potpuno spremna, pošto nikada i nisam spremna kada treba da plešem na neku pesmu koju uglavnom samo slušam, a pritom je emotivna i ujedno uz nju improvizujem... tu... pred Katkom... Eh! Otplesah, dobih aplauze, a zatim sedoh u "vruću stolicu" i dobih svoje kritike. Ono na šta je ona skrenula pažnju meni, pa tako i svima, su stvari na kojima zaista treba da radimo. Namerno sam uzela pesmu uz koju sam samo jednom nastupala i možda dva puta nešto malčice plesala kod kuće, pesmu koju izuzetno volim i slušam je svakodnevno, a redovno je puštam na časovima i moje devojke je mnogo vole. Namerno sam uzela pesmu uz koju nisam toliko opuštena i sigurna da plešem, namerno sam izašla iz svoje sigurne zone, jer smatram da je to jedini način da se čovek razvija. Opipavaš teren pa vidiš na čemu trebaš da radiš. Zadovoljna sam generalno kritikama jer mi je skrenula pažnju na neke detalje na koje verovatno ni ne bih obratila pažnju. Kada se završilo i ovo lepo okupljanje, ostalo je da se pozdravimo i odemo kućama da odmorimo i pripremimo se za sledeći radni dan.
Vreme i umor su uradili svoje, sve smo bile po malo šlogirane, pospane, koncentracija nam je opala, ali nismo odustajale, nikako! Srećom pa je ona razumela da je to previše informacija za 2 dana, tako da nam nije zamerila. Ono što je u celoj priči bitno jeste to da je nama bilo jasno o čemu nam ona govori, bez obzira što nešto u tom momentu možda nismo uspele da izvedemo. Kao i svaki put, vreme je proletelo. Nismo se osvrnule, a već je bio kraj. Koliko se radujem plesnom vikendu, toliko budem tužna kada svemu tome dođe kraj. Žao mi je što svi ti instruktori ne žive kod nas pa da tako mi možemo da radimo sa svima njima kad god poželimo. Ovako nam ostaje samo da se nadamo da ćemo se sresti uskoro.
Slogan ovog vikenda je ujedno bio i slogan moje plesne školice, što je meni bilo mnogo slatko. Dva dana se često čulo: "YALLA, HABIBI, MOVE YOUR HIPSSSSS!" :) Normalno kada valjano stimuliše na ples :) Moja ideja je da svakog instruktora zamolim da, ukoliko želi, sa mnom na snimku izgovori tu rečenicu, tako da za sada imam snimak sa njih troje. Pardon! Imam i jedan ekstra snimak gde Leila, Ena i ja izgovaramo tu rečenicu (pogledati moj Instagram profil). Srećna sam jer to kruži među ljudima :D
Ono što bih za kraj rekla jeste to da moramo da budemo svesni toga koliku sreću imamo jer imamo našu Leilu, koja se zaista trudi da nam omogući da učimo što više sa što boljim instruktorima. Volim plesne vikende u njenoj organizaciji jer sam sigurna da ću tada i da naučim mnogo i da vidim mnogo dragih lica i da se provedem kako dolikuje jednoj plesnoj ludi poput mene i da upoznam neka nova draga lica, ali i da se osećam kao kod kuće, jer je atmosfera upravo takva. To je zaista za poštovanje. Takođe bih rekla da je Katka jednom bila "krivac" za poboljšanje moje plesne izvedbe kada sam na takmičenju na Oriental Love 2014. otplesala, po meni, moju najbolju koreografiju... i nadam se da će isti efekat imati i ovaj naš susret.
Moj cilj je da upoznam mnooooooooooooooogooooooo ljudi poput mene i sa njima podelim uživanje i sreću koju osećamo zbog ovog plesa. Mislim da sam na lepom i dobrom putu. Sada ostaje da spremam naš Daret el Ayam, pošto je to ono što nam je sledeće na listi dešavanja. Uzbuđena sam, ali sam i mnogo inspirisana radom sa Katkom, pa se tako nadam da ću ponovo izbaciti ono najbolje iz sebe i dati to našem festivalu.
Hvala dragoj Leili na još jednom predvnom plesnom vikednu, a ujedno hvala dragoj Katki što je iskreno, dobro, preslatko stvorenje, direktna, otvorena za saradnju i puna znanja... Neko ko je definitivno stvoren da bude inspiracija... Neko ko se ovim plesom bavi zato što to voli. Ona je naš dragulj orijentalnog plesa. Hvala mojoj lepotici Aleksandri, kao i Marini, koje su sve uredno propratile fotkama :) Divne ste :*
Snimak sa ovog plesnog vikenda možete pogledati ovde: Inspirational weekend with Katka!
Do sledećeg žvrckanja, puno pozdrava :)
Нема коментара:
Постави коментар