Pearls of Egypt

   Uvek mi je zadovoljstvo da se družim sa dragim ljudima koje sam upoznala posredstvom plesa, a posebno mi je drago kada se okupimo na dešavanju poput festivala gde imamo priliku da učimo od nekog plesača i uživamo u programu koji je spremljen za koncert. Krajem februara sam posetila Niš i naše drage devojke iz plesne grupe Amarin pod vođstvom drage Sanje San Layali. One su ugostile predivnog plesača iz Grčke, Princa Kayammer-a, pa nam tako omogućile da uživamo u njegovom plesu uživo kao i radu sa njim. Tu su bile i ostale nam voljene Nišlijke, koje ne smem da izostavim. Svi zajedno smo uživali u zaista dva divna februarska dana.


   Princ Kayammer je neko ko me nije nešto posebno oduševljavao dok sam ga gledala preko snimaka na YouTube, moram da priznam. Onda mi je moja Kala prenela svoje utiske iz Atine gde je bila na festivalu gde je on jedan od organizatora. Kada je objavljeno da on dolazi u Srbiju, morala sam da iskoristim priliku da se uverim da li je glas koji ga bije, a to je da je savršen instruktor, zaista opravdan. Neko sam ko je na samom svom početku bavljenja ovim plesom bio protiv muškog orijentalnog plesa, a onda se desilo da sam gledala uživo čak 3 plesača na koncertu drage Leile i moj svet se prevrnuo pa sam tako ja postala ljubitelj i muških izvedbi ovog plesa. Zapravo, kada ulaziš dublje u plesnu priču, shvataš šta je dobro i po čemu se šta razlikuje. Tako sam ja postala zaljubljenik u dobru mušku izvedbu. Za noviji deo ljudi koji prate moje tekstove: Da, orijentalni ples PLEŠU MUŠKARCI!

   Moje saputnice su bile tri članice plesne škole Oriana Oria, moja Kala, Danijela i Tanja, kao i draga Kaća Lukić. Slušala se savršena arapska muzika sa CD-a Mohameda Shahina i uživancija je krenula od sabajle kada smo se i uputile za Niš. Lepo smo primljene u hostel Day'n'Night, kojim sam se oduševila. Sobe su čiste, a u sklopu hostela imaju i prostorije za dnevni boravak, kuhinju koju možete da koristite, kao i sobu za razonodu sa stonim fudbalom, pikadom, lejzibegovima... Osoblje je bilo više nego ljubazno, sve što nam je bilo potrebno su nam obezbedili, od mapi grada, do daske za peglanje i pegle, a čak i domaće rakijice. Hehehehe! Ubrzo smo se uputile ka sali jer je radionica počinjala u 10 ujutro. Hostel nije mnogo udaljen od centra, a usput smo imale savršenu pekaru koju ću posetiti svak put kada odem u Niš.

   Princ Kayammer me je oduševio od prvog trenutka kako sam ga srela uživo. Kako je odmicala radionica postajala sam sve svesnija toga da imam novu plesnu ljubav. On je zaista jedno savršeno biće, jedan savršeni instruktor. To kažem zato što, od prvog trenutka pa kroz čitavo trajanje radionice, je imao stav koji u tebe uliva strahopoštovanje, a opet te ujedno pooootpuno opušta i čini da uživaš u onome što radiš, jer iz njega prosto zrači ta pozitivna energija i ljubav koju oseća prema onome što radi. Pritom znjanje koje on poseduje je na zavidnom nivou i ne možeš da ne naučiš nešto, na bilo kom nivou učenja plesa da si. Obrađivana je tehnika, a moj mozak je eksplodirao od količine genijalnosti u kombinacijama pokreta koje smo radili.

   Po završetku radionica se nekolicina nas uputila na ručak, a zatim na zasluženi odmor pred Gala show. Ja ne bih bila ja da ne spomenem sledeće... PAŽNjA! PAŽNjA! Ukoliko se uputite za Niš i poželite da idete na klopu, nemojte ići u restoran "Kod Rajka", pošto im je osoblje više nego očajno! Hrana jeste dobra, ali nije baš najprijatnije kada strepiš da li će ti konobar pljunuti u jelo, kao ni to da porudžbinu moraš da daš 26 puta jer konobar ne sluša i tretira te kao kretena, a radi kao da je tu prinudno. Znam, dala sam im prostora u ovom tekstu, ali kako dajem kvalitetnim ljudima besplatnu reklamu, tako sada onima koji ne valjaju dajem anti-reklamu! Žao mi je, mestašce je simpatično, ali usluga očajna. Bar crni, plavooki konobar ne valja. Toliko o tome. Koncert se održavao u bioskopu "Kupina", gde smo se našli sa ostatkom ekipe koja nije učestvovala u programu pa smo se udobno smestili i s nestrpljenjem čekali početak programa.

    Koncert je proleteo munjevitom brzinom. Mnogo nam je bilo lepo gledajući pripremljen program. Ponosna sam jer se koncert ovakvog tipa održao i u nekom drugom gradu mimo Beograda, gde je organizacija bila dobra, a atmosfera krajnje pozitivna. Mislim da smo Ena i ja bile najglasije. Vrištale smo, plakale smo, divile se... Svi smo u mnogo momenata ostajali bez daha... pojava određenih ljudi na sceni prosto sa sobom nosi takvu reakciju. Na kraju smo uspele da se ušunjamo u backstage pa smo se pošteno svi izgrlili i isfotkali.

   Na kraju je nekolicina nas završilo u kafiću "Pleasure" gde sam se počastila najboljim sufleom u životu i čašicom razgovora sa divnim Nišlijkama. Usluga u ovom kafiću je bila VRHUNSKA! Osoblje se potrudilo da nam obezbedi mesto, a kao što na slici možete videti, nije nas bilo malo. Kuhinja se zatvarala 10 minuta po našem dolasku, a oni su bili ljubazni da nas ipak usluže i hranom. Svaka čast i sve pohvale. Moje tople preporuke.

   Drugi dan, sve ispočetka. Ustajanje rano, klopa u sjajnoj pekari, s tim što je Princ seo sa nama na jutarnju kaficu :) Na radionici smo obrađivali njegovu koreografiju. Ne moram mnogo da govorim o tome. Bilo je zadovoljstvo učiti od njega, upijati svaki mogući detalj. Iz satelita se vidi koliko taj dečko uživa u tome što radi, koliko sebe daje u to i koliko mu zadovoljstvo pruža to što svoje umeće i znanje prenosi na druge. Ranije sam čula da je on neko ko ne daje pozitivne komentare ukoliko to zaista tako ne misli, a nas je pošteno pohvalio i rekao da smo mu prižili zaista divnu energiju i na radionicama i na koncertu, da nema svuda takvih učenika i da je radio sa nama skroz srcem. To se i videlo, a ja sam ponosna što je nekolicina nas ostavila takav utisak na njega. Sa sigurnošću znam da će se uvek rado vraćati u našu zemlju jer sada zna da će provesti kvalitetno vreme i na radionicama i na koncertu, a i kao gost i turista, jer je video da ovde ima sa kime da radi i šta da vidi.

   Na kraju smo zajedno otišli sa njim na pićence, da se još malko družimo, a onda se teška srca oprostismo, jer smo morale da krenemo nazad kući. Uveče je bio Closing party, a čula sam da je bio podjednako dobar kao i sam koncert. Sve pohvale učesnicima programa, nije lako usuditi se na takav korak. Takođe sve čestitke dragoj Sanji na čitavoj organizaciji. Nama je bilo mnogo lepo, ugošćene smo kako treba, ništa nam nije falilo i otišle smo kućama pune utisaka. Kao neko ko je organizator sličnog dešavanja odlično znam koja je to obaveza pa se tako divim i skidam kapu svima koji uspeju da plesni vikend iznesu kako treba i to čvrsto na nogama.

   Divno je kada se na jednom mestu spoje dragi ljudi, iz različitih krajeva u regionu, kada podele svoju ljubav i strast prema ovom plesu. Divno je kada se ugosti plesač od koga imaš toliko toga da čuješ, vidiš i naučiš. Divno je kada život začiniš sećanjem poput ovog.

   Još jednom hvala svima na druženju, gostoprimstvu, divnom vikendu i na tome što imam sa kime da podelim jedno ovako lepo iskustvo, kao i na tome što imam šta da ispričam ljudima.

   Čitav vikend sam zabeležila snimcima i spojila u jedan. Kao što je većini poznato, postala sam jutjuberka/vlogerka pa tako sva dešavanja vezana za moj plesni život delim sa širokim narodnim masama. Snimak iz Niša možete pogledati ovde: Vlog #5 - Pearls of Egypt and Prince Kayammer

   Do sledećeg žvrckanja, primite puno šljokičavih pozdravaaaaaa!!!

Nina Malika