Navikli ste od mene da se oglasim po pitanju svakog plesnog dešavanja na kom sam bila, pa tako ne preskačemo ni poslednji Oriental Love Festival, naravno, ovog puta s zakašnjenjem od nekoliko meseci. Nisam sigurna da li ću se nešto mnogo raspisati, ali hajde da vidimo... :)
Ove godine nisam imala standardno iskustvo. Ove godine se desio jedan mali preokret, ove godine sam, pored standardnog učešća na takmičenju i svim radionicama, delila scenu sa svim umetnicima na All Star Gala Show-u kao član Oriental Love TRUPE. Elem, u junu ili julu mesecu me je kontaktirala Leila gde me je pitala da li želim da budem deo njenog projekta koji joj je u glavi već neko vreme unazad, gde želi da sastavi Oriental Love trupu od devojaka za koje smatra da su najbolje u Beogradu i da svaka ima svoju energiju koja je čini posebnom i drugačijom od drugih. Moje oduševljenje i šok ne mogu ni dan danas da opišem. Znam da sam mnogo plakala i vrištala od sreće :) Počastvovana sam i preponosna. Ono što je usledilo jeste bilo prvo okupljanje kako bi se videlo da li je to ostvariva ideja, što se pokazalo da zaista jeste. Ono što je bilo potrebno da se izdrži jeste da se krije od svega i svih da trupa postoji jer je to bilo jedno malo iznenađenje za sve naše ljude. Moram da kažem da mi je bilo izuzetno teško da ćutim, u mnogo situacija sam želela da podelim sa svojim prijateljima da sam deo ove priče, ali sam uspela da držim jezik za zubima koliko toliko. Uzbuđenje je vremenom sve više raslo, ali isto tako i pritisak jer je učešće u ovakvom projektu jedna velika odgovornost.
Priznajem da sam bila skeptična po pitanju odabira ljudi, u smislu da nisam bila najsigurnija da ćemo se mi uklopiti kako tehnički tako i energetski. Drago mi je da se na kraju ispostavilo da nisam bila u pravu. Svako se trudio maksimalno i davao sve od sebe. Dolazile smo na višečasovne probe i pod temperaturom i sa povredama i sa decom i trčale odande na nastupe i par sati pre polaska na putovanje i po dolasku sa putovanja... Zaista se svako trudio i to se isplatilo. Koreografije su se nizale, učile pa uvežbavale, vreme je jurilo, kao ludo.
Ove godine nisam imala samo solo takmičenje i nastup na koncertu, imala sam pripremu učenice za solo takmičenje kao i pripremu grupe za grupnu kategoriju. Ova godina mi je bila veliki izazov koji je izazvao veliki pritisak u mojoj glavi jer je ponestajalo vremena, a morala sam na 300 strana odjednom. Nisam želela da odustanem ni od čega, želela sam da to sve izguram do kraja, kako znam i umem. Najmanje vremena sam imala da se posvetim sebi kao solisti, ali sam se trudila da to ne utiče na moje raspoloženje i volju za učešćem na tom takmičenju. Prijavila sam se zbog toga što je u žiriju bila Mercedes Nieto, moj omiljeni plesač, osoba koja će mi (po meni) najbolje oceniti ples uz tarab, tačnije Oum Kalthoum. Neko sam ko istražuje, ko se fokusira na jednu stvar i dok je ne usavrši toga se i drži. Želela sam da vidim gde se nalazim po pitanju izvedbe uz tarab pesmu, da li to radim kako treba i da čujem na šta bih više pažnje trebala da obratim. Mercedes u žiriju je bila idealna prilika za to.
Što se grupnog takmičenja tiče, prvobitna ideja je bila da se takmičimo kao "Daret el Ayam" grupa, Saška, Jelena i ja. Tako smo se prijavile kada su prijave otvorene. Kasnije je Saška iz njoj poznatih razloga odustala od te priče, pa smo Jelena i ja rešile da pokušamo da eksperimentišemo i ubacile u priču po jednu našu učenicu, tako da su Tamara i Saša postale članovi novonastale grupe. Tada se promenio koncpt koreografskog dela jer smo imale njih dve kao učenice, s tim njih dve koje su tehnički "slabije" od nas dve. Pošto Jelena i ja volimo "Habibi ya omri", ostade da ćemo uz nju i plesati. Koreografski deo je prepušten meni, a moj šašavi mozgić je iz sebe izbacio, prvenstveno po meni, a onda i po reakcijama publike kao i ostalim članovima grupe, preeeeeeeeeleeeeeepu koreografiju. Jeste da je sve bilo na trku i da smo se jedva uklapale oko viđanja, iskoristile smo mogućnosti interneta i na kraju uspele da savladamo koreografiju skupa i spremimo se za takmičenje. Jelena je odradila deo sa šivenjem kostima. Tu smo nas dve napravile neki mix ideja i dobile mnogo lepe kostimčiće. Sve u svemu, bile smo zadovoljne celokupnim učinkom i sa zadovoljstvom izašle na scenu i otplesale našu koreografiju. Bez ikakvog pritiska, s potpunim uživanjem.
Nešto malo manje od nedelju dana pred sam festival, navukla sam prehladu. Tako prehlađena sam trčala malo do Novog Sada, malo na probe trupe, malo lepila kristale po kostimu i malo spavala. Vremena uopšte nije bilo dovoljno, a moje stanje je bilo užasno i plašila sam se da će me telo izneveriti. Sva sreća pa sam snagom volje uspela da izvučem sve.
U četvrtak veče smo imale probu gde smo srele Pabla, Mercedes i Amandu, imale smo probu kostima za reviju i probu koreografija za koncert. U petak sam morala da se pravim kao da ih sve vidim po prvi put :D Jedva sam čekala tu subotu veče kada će ljudi napokon saznati našu malu tajnu i kada ću napokon moći da govorim o tome :D Prtisak je bio ogroman jer sam navikla da sa svojim ljudima delim svoju sreću i uspeh, a to sam morala da stavim na odloženo. U petak smo imali prvu radionicu u nizu. "3 SHADES OF LOVE" je sjajna ideja i želela bih da to postane dalja praksa. Jedna pesma podeljena na tri dela i tri instruktora. Fenomenalno! Uveče je bilo takmičenje. Nešto malo manje od 50 takmičara je čekalo svoj red. Srela sam mnogo dragih lica, upoznala dosta novih, što je i poenta tog okupljanja. Uvek uživam u sjajnoj backstage atmosferi. Moja Saša je imala svoj prvi solo nastup ikada i odradila ga je na takmičenju. Ponosna sam na nju, na njen rad i smelost. Malika je dobila svog novog predstavnika i ja ne mogu da ne budem ponosna. Moj nastup je bio ok, ja sam uživala, a to mogu da kažem i za sudije čije sam face jasno videla. Mislim da će mi ta tri lika u ta tri minuta biti urezana u memoriju, zauvek. Komentari koje sam dobila od Mercedes su nešto što verovatno svaki plesač želi da čuje, a ja to nisam očekivala i potpuno me je patosirala. Neki trenuci su vredni svakog napora koji uložiš... a to je bio upravo taj trenutak. Što se tiče grupnog nastupa, zadovoljna sam kako je protekao. Kao i što sam mislila, bile smo jedine koje su plesale uz laganu pesmu, što je po meni bila dobra stvar. Volim da publika oseti smenu energije, volim da ih provozamo malo kroz razna osećanja, tako da sam zadovoljna njihovim oduševljenjem što odabirom pesme što koreografijom.
Subota je bila burna. Celodnevni boravak u sali na radionicama... gde sam imala mali peh... nekako sam uspela da povredim stopalo... Odlepila sam kada sam shvatila da me pored još 6h plesa na radionicama čeka 2h generalne probe i koncert. Na moju veliku sreću, masaža kao i plesne patike koje sam uzela od Karoline su uspele da mi pomognu da koliko toliko oporavim stopalo i funkcionišem plesno. Šmugnula sam na probu i onda je usledio red čekanja, red plesa, red šminke, red plesa, red frizeraja, red čekanja... Vreme je PROLETELO!!! Nisam ni bila svesna da počinjemo, da će svakog momenta moji ljudi saznati da ipak nisam "zaglavljena u saobraćaju i kasnim na koncert" i da sam upravo ja deo te najavljene trupe. Jedva sam čekala da vidim reakciju, da čujem šta će mi reći, da podelim sa njima radost... Prva koreografija kojom smo otvorile koncert je izgledala tako da izlazimo jedna za drugom... Prvo je išla Leila, a onda ja... Taj vrisak, to oduševljenje, tu radost... Nikada neću zaboraviti. Umem da prepoznam moje ljude i po vrištanju sam znala tačno gde sede... a onda sam ih ugledala u prvim redovima... Tu dozu adrenalina nisam osetila nikada do sad. U treptaj oka je već bilo gotovo. Zanemarićemo podizanje saiidi haljine i mog nezadovoljstva zbog toga. Ostalo mi je sve bilo superiška. Ništa ne čini jednog plesača srećnijim i ponosnijim od zagrljaja prijatelja posle jedne ovako velike stvari koja se desila. Suze ponosnice i suze radosnice, zagrljaji i ponosni pogledi mojih dragih ljudi su nešto na čemu sam najzahvalnija.
Ove godine nisam imala standardno iskustvo. Ove godine se desio jedan mali preokret, ove godine sam, pored standardnog učešća na takmičenju i svim radionicama, delila scenu sa svim umetnicima na All Star Gala Show-u kao član Oriental Love TRUPE. Elem, u junu ili julu mesecu me je kontaktirala Leila gde me je pitala da li želim da budem deo njenog projekta koji joj je u glavi već neko vreme unazad, gde želi da sastavi Oriental Love trupu od devojaka za koje smatra da su najbolje u Beogradu i da svaka ima svoju energiju koja je čini posebnom i drugačijom od drugih. Moje oduševljenje i šok ne mogu ni dan danas da opišem. Znam da sam mnogo plakala i vrištala od sreće :) Počastvovana sam i preponosna. Ono što je usledilo jeste bilo prvo okupljanje kako bi se videlo da li je to ostvariva ideja, što se pokazalo da zaista jeste. Ono što je bilo potrebno da se izdrži jeste da se krije od svega i svih da trupa postoji jer je to bilo jedno malo iznenađenje za sve naše ljude. Moram da kažem da mi je bilo izuzetno teško da ćutim, u mnogo situacija sam želela da podelim sa svojim prijateljima da sam deo ove priče, ali sam uspela da držim jezik za zubima koliko toliko. Uzbuđenje je vremenom sve više raslo, ali isto tako i pritisak jer je učešće u ovakvom projektu jedna velika odgovornost.Priznajem da sam bila skeptična po pitanju odabira ljudi, u smislu da nisam bila najsigurnija da ćemo se mi uklopiti kako tehnički tako i energetski. Drago mi je da se na kraju ispostavilo da nisam bila u pravu. Svako se trudio maksimalno i davao sve od sebe. Dolazile smo na višečasovne probe i pod temperaturom i sa povredama i sa decom i trčale odande na nastupe i par sati pre polaska na putovanje i po dolasku sa putovanja... Zaista se svako trudio i to se isplatilo. Koreografije su se nizale, učile pa uvežbavale, vreme je jurilo, kao ludo.
Nešto malo manje od nedelju dana pred sam festival, navukla sam prehladu. Tako prehlađena sam trčala malo do Novog Sada, malo na probe trupe, malo lepila kristale po kostimu i malo spavala. Vremena uopšte nije bilo dovoljno, a moje stanje je bilo užasno i plašila sam se da će me telo izneveriti. Sva sreća pa sam snagom volje uspela da izvučem sve.
U četvrtak veče smo imale probu gde smo srele Pabla, Mercedes i Amandu, imale smo probu kostima za reviju i probu koreografija za koncert. U petak sam morala da se pravim kao da ih sve vidim po prvi put :D Jedva sam čekala tu subotu veče kada će ljudi napokon saznati našu malu tajnu i kada ću napokon moći da govorim o tome :D Prtisak je bio ogroman jer sam navikla da sa svojim ljudima delim svoju sreću i uspeh, a to sam morala da stavim na odloženo. U petak smo imali prvu radionicu u nizu. "3 SHADES OF LOVE" je sjajna ideja i želela bih da to postane dalja praksa. Jedna pesma podeljena na tri dela i tri instruktora. Fenomenalno! Uveče je bilo takmičenje. Nešto malo manje od 50 takmičara je čekalo svoj red. Srela sam mnogo dragih lica, upoznala dosta novih, što je i poenta tog okupljanja. Uvek uživam u sjajnoj backstage atmosferi. Moja Saša je imala svoj prvi solo nastup ikada i odradila ga je na takmičenju. Ponosna sam na nju, na njen rad i smelost. Malika je dobila svog novog predstavnika i ja ne mogu da ne budem ponosna. Moj nastup je bio ok, ja sam uživala, a to mogu da kažem i za sudije čije sam face jasno videla. Mislim da će mi ta tri lika u ta tri minuta biti urezana u memoriju, zauvek. Komentari koje sam dobila od Mercedes su nešto što verovatno svaki plesač želi da čuje, a ja to nisam očekivala i potpuno me je patosirala. Neki trenuci su vredni svakog napora koji uložiš... a to je bio upravo taj trenutak. Što se tiče grupnog nastupa, zadovoljna sam kako je protekao. Kao i što sam mislila, bile smo jedine koje su plesale uz laganu pesmu, što je po meni bila dobra stvar. Volim da publika oseti smenu energije, volim da ih provozamo malo kroz razna osećanja, tako da sam zadovoljna njihovim oduševljenjem što odabirom pesme što koreografijom.
Nedelja je standardno bila obeležena celodnevnim boravkom u sali na radionicama, a zatim je par sati kasnije usledio Closing party gde smo se svi okupili da proslavimo ovaj uspešno završen festival uz živu arapsku muziku našeg najvoljenijeg Alija. Tada ne osećaš umor, tada te nosi adrenalin i emocija od osvrta na tih par dana iza. Nema više nikakvog pritiska, opustiš se potpuno i uživaš u svemu rasterećen. Bilo je predivno podeliti i te trenutke sa svim dragim i voljenim mi licima.
Pošto sam ceo festival zabeležila snimcima, kao i pripreme za isti, postoje snimci koji prenose jedan minimalan deo atmosfere. Kako ovi moji tekstovi pa tako i ti vlogovi služe za vraćanje u prošlost, moram da kažem da uživam u ponovnom proživljavanju ovako lepih i vrlo posebnih trenutaka. Nije da se to zaboravlja, prosto je nemoguće zaboraviti nešto ovako veliko i važno za mene, ali je zaista mnogo lepo kada postoji nešto preko čega možeš malo detaljnije da se prisetiš pa tako oživiš tu emociju kad god poželiš. Klikom na obojena slova (koja su direktan link ka snimku) možete pogledati snimke po želji.
Oriental Love making of PRVI DEO, DRUGI DEO, TREĆI DEO.
Nina Malika - Leylet hob - Oriental Love competition
Daret el Ayam group - Habibi ya omri - Oriental Love competition
Saša Belušević - Lama rah - Oriental Love competition
Oriental Love 2016. - Prvi deo :)
Oriental Love troupe - Uvodna koreografija, Dabke, Shaabi
Na kraju bih se prvenstveno obratila glavnoj i odgovornoj za ovo naše orijentalno blago zvano Oriental Love festival, našoj emotivnoj, kreativnoj, brižnoj Jeleni Leili koja zaslužuje jedno ovako javno obraćanje :) Draga Jelo... Želim da ti se još jednom zahvalim na ukazanom poverenju, na tome što veruješ u mene od prvog momenta kada si me nazvala orijentalnom vilom tamo neke 2013te, što pratiš moj rad i bodriš me, daješ mi vetar u leđa i prepoznaješ u meni nekog ko je vredan da bude član tvoje trupe. Znaš da mi je uvek zadovoljstvo da radim sa tobom i da sam presrećna što smo naš odnos na ovaj način produbile i očvrsnule. Počastvovana sam jer si moj instruktor i prijatelj. HVALA!!! Zahvaljujem se ujedno devojkama iz trupe na borbenosti, istrajnosti... Uspele smo, devojke!!! Svaka vam čast. Zahvaljujem se mojim voljenim bićima, mom Alekseju kao i mojim devojkama, koje ne treba da imenujem, mojoj podršci, mojim najjačim vriskovima, najjačim dlanovima, najtoplijim zagrljajima i prijateljima koji me bodre, podržavaju najiskrenije, kojima je moja sreća jednaka njihovoj. Hvala na tome što ste moj vetar u leđa, što me podignete kada padnem, što mi brišete suze i zagrlite kada to treba, što ste tu da podelite sa mnom najvažnije momente. Znam da je prošlo nekoliko meseci od ovog festivala, ali je meni, eto, bilo potrebno toliko da mi se slegnu emocije, da se saberem i postanem svesna šta se sve dogodilo. Zato vam se (tek sada) ovako obraćam jer ste to zaslužili. Nije uobičajeno da ovo radim na blogu, ali sam imala potrebu da zabeležim ovde za zauvek. Sve vaše poruke i reči pamtim i zahvalna sam. HVALA VAM I VOLIM VAS!!!
Prođe još jedan Oriental Love festival, ostavi za sobom neizbrisivi šljokičavi trag, upisa se u mozak, ureza se u srce i dušu. Sinonim za kvalitet, učenje, druženje. Jelena je i ove godine prevazišla sebe, ostavila nas sve oduševljenima i sa ogromnim osmehom na licu, kao i uvek. Kao jedan plesni zaljubljenik i štreber izjavljujem da ne mogu da dočekam već najavljeno novo izdanje ovog festivala gde nas čeka prelepa plesna avantura sa Kazafijem na čelu!!! Već sam počela da odbrojavam... tika tak :)
Pošto sam ceo festival zabeležila snimcima, kao i pripreme za isti, postoje snimci koji prenose jedan minimalan deo atmosfere. Kako ovi moji tekstovi pa tako i ti vlogovi služe za vraćanje u prošlost, moram da kažem da uživam u ponovnom proživljavanju ovako lepih i vrlo posebnih trenutaka. Nije da se to zaboravlja, prosto je nemoguće zaboraviti nešto ovako veliko i važno za mene, ali je zaista mnogo lepo kada postoji nešto preko čega možeš malo detaljnije da se prisetiš pa tako oživiš tu emociju kad god poželiš. Klikom na obojena slova (koja su direktan link ka snimku) možete pogledati snimke po želji.
Oriental Love making of PRVI DEO, DRUGI DEO, TREĆI DEO.
Nina Malika - Leylet hob - Oriental Love competition
Daret el Ayam group - Habibi ya omri - Oriental Love competition
Saša Belušević - Lama rah - Oriental Love competition
Oriental Love 2016. - Prvi deo :)
Oriental Love troupe - Uvodna koreografija, Dabke, Shaabi
Na kraju bih se prvenstveno obratila glavnoj i odgovornoj za ovo naše orijentalno blago zvano Oriental Love festival, našoj emotivnoj, kreativnoj, brižnoj Jeleni Leili koja zaslužuje jedno ovako javno obraćanje :) Draga Jelo... Želim da ti se još jednom zahvalim na ukazanom poverenju, na tome što veruješ u mene od prvog momenta kada si me nazvala orijentalnom vilom tamo neke 2013te, što pratiš moj rad i bodriš me, daješ mi vetar u leđa i prepoznaješ u meni nekog ko je vredan da bude član tvoje trupe. Znaš da mi je uvek zadovoljstvo da radim sa tobom i da sam presrećna što smo naš odnos na ovaj način produbile i očvrsnule. Počastvovana sam jer si moj instruktor i prijatelj. HVALA!!! Zahvaljujem se ujedno devojkama iz trupe na borbenosti, istrajnosti... Uspele smo, devojke!!! Svaka vam čast. Zahvaljujem se mojim voljenim bićima, mom Alekseju kao i mojim devojkama, koje ne treba da imenujem, mojoj podršci, mojim najjačim vriskovima, najjačim dlanovima, najtoplijim zagrljajima i prijateljima koji me bodre, podržavaju najiskrenije, kojima je moja sreća jednaka njihovoj. Hvala na tome što ste moj vetar u leđa, što me podignete kada padnem, što mi brišete suze i zagrlite kada to treba, što ste tu da podelite sa mnom najvažnije momente. Znam da je prošlo nekoliko meseci od ovog festivala, ali je meni, eto, bilo potrebno toliko da mi se slegnu emocije, da se saberem i postanem svesna šta se sve dogodilo. Zato vam se (tek sada) ovako obraćam jer ste to zaslužili. Nije uobičajeno da ovo radim na blogu, ali sam imala potrebu da zabeležim ovde za zauvek. Sve vaše poruke i reči pamtim i zahvalna sam. HVALA VAM I VOLIM VAS!!!
Prođe još jedan Oriental Love festival, ostavi za sobom neizbrisivi šljokičavi trag, upisa se u mozak, ureza se u srce i dušu. Sinonim za kvalitet, učenje, druženje. Jelena je i ove godine prevazišla sebe, ostavila nas sve oduševljenima i sa ogromnim osmehom na licu, kao i uvek. Kao jedan plesni zaljubljenik i štreber izjavljujem da ne mogu da dočekam već najavljeno novo izdanje ovog festivala gde nas čeka prelepa plesna avantura sa Kazafijem na čelu!!! Već sam počela da odbrojavam... tika tak :)
Nadam se da sam uspela da vas provozam kroz tunel prošlosti i prisetim vas svih onih sjajnih trenutaka koje smo skupa proživeli u novembru 2016te.
Do sledećeg žvrckanja, šljokičavi pozdrav!!!
Nina Malika
Нема коментара:
Постави коментар