Ostalo je još 3 dana do prvog časa u Beogradu. Koliko sam uzbuđena toliko sam i uplašena. Razlog tome jeste moje pređašnje iskustvo koje uopšte nije bilo lepo. Zašto? Zato što sam većinom nailazila na osobe koje su dobre samo na rečima, a na delu - ništa! Od ljudi koji izdaju prostor do ljudi koji su zainteresovani za časove.
Elem, oko prostora neću ništa da govorim, prostor uvek mogu da promenim kada mi ne odgovara način poslovanja dotičnih i neka je svima njima sa srećom. Sada bih malo da pričam o učenicama. Dešavalo mi se da mi sala bude prepuna, ali je često bilo da bude prazna. Da krivim sebe i svoj program zaista ne mogu zato što po onima koje su bile redovne mogu da vidim da je vrlo dobar, a po komentarima i njih i ljudi sa strane - "ne skidam osmeh sa lica, vidi se koliko uživam u plesu i koliko sebe dajem u to". Drago mi je da se to vidi i što je njima lepo da rade sa mnom. Da krivim lokaciju??? Hmmm... Ok, svesno sam ušla u tu priču da hoću da proguram orijentalni ples tamo gde ga nije bilo, a to je mesto gde živim - Nova Pazova, a igrom slučaja sam završila i u Batajnici. Znala sam da će biti teško probiti se, privući pažnju na nešto novo... ali sam se nadala da će ipak na kraju to biti u redu, da postoje ljudi koji vole novitete, koji u krajnjem slučaju vole umetnost i ples. Bilo je tu zainteresovanih, više u Batajnici nego u Pazovi, ali bilo je upornih i zainteresovanih. Međutim, mnogi su ostali SAMO zainteresovani. Neću da pričam o tome koliko mi je učenica bilo, to u krajnjem slučaju nije ni bitno, sada hoću da pričam o onim drugim.
Mnoge se oduševljavaju ovim plesom, idejom da to ima i kod nas (u Pazovi) i redovno su mi se javljale (i dalje to rade, naravno) kako bi da krenu na časove... ALI! "Samo da ozdravim, samo da popravim ocene, samo da sredim smene na poslu, samo da dođem sa putovanja, samo da ovo, samo da ono... i eto me!", a to je ono od čega ja nemam apsolutno ništa. Niti imam potrebu da to čujem niti će ovaj ples napredovati tu tako što će bilo koja reći išta što će ostati samo na rečima. Ono što se računa jeste tvoja prisutnost na časovima. Druga stvar koja mi se dešavala jeste da mi se neke od učenica ne javljaju da neće doći na čas. Nisam jedna od onih koja će da vuče za rukav, koja će da proganja porukama ili zivkanjem da bih pitala da li će neko doći na čas ili neće... Kada mi se plati članarina moje je da se nacrtam u sali i da čekam. ALI! Osnova kulture i poštovanja je u tome da se nekome javiš da nećeš doći sad, sledeći čas, naredna 3 časa ili više nikada. Svi imaju moj broj telefona i fejsbuk, ali se ne javljaju. Hm...
Poenta moje priče jeste ta da meni niti trebaju lepe reči i lažna obećanja čisto da se računa da mi se nešto reklo povodom mojih časova, a takođe mi ne treba nečije ćutanje i ignorisanje kada su u pitanju nedolasci. Ono što je meni potrebno jeste iskrenost. Kako se ja postavim prema vama, tako se vi postavite prema meni - samo otovreno i iskreno. Neću ja nikome ništa zameriti kada je odnos korektan. Poštovanje uzvratite poštovanjem! Neću nikome da držim slovo o tome kako treba da se ponaša u životu, govorim samo kako treba da se postavi prema meni. Kako ćete sa drugima, to mene zaista ne interesuje.
Još jedna stvar koja mi je jako zasmetala jeste ubeđenost nekih učenica da su Bogom dane za ovaj ples i da ne moraju da rade nešto od samog početka. Dakle, zbog nemilog menjanja prostora bila sam primorana da držim časove od nule, pošto su dolazile i nove učenice, pa su tako stare morale malo da "ispaštaju, cupkajući u mestu". Ja sam bila ta koja je sve to uklapala, korigovala program da svako radi nešto novo, to je u krajnjem slučaju i deo mog posla. Međutim, dešavalo mi se da mi učenice kažu kako ne žele da rade od početka jer je to njima "dosadno" i one to "već znaju" pa će one da sačekaju mesec, dva i onda doći da nastave. Poštujem, ok, ali... ovako, drage moje! Pre svega, ples nikada ne može biti dosadan! Ako nešto voliš to ti nikako ne može biti dosadno! Druga stvar, ples ne možeš da naučiš i savladaš tek tako, potrebno je izvesno vreme da bi se mnogi pokreti slegli pa tako i izvodili kako treba, a za to je potrebna VEŽBA, a ne čekanje kod kuće da drugi prođu određeni broj časova pa da se onda nastavi dalje. Treća stvar, ples je trening, pa tako mnogo znači telu da se ne prave pauze već da postoji neka konstanta. Četvrta stvar, orijentalni ples nije sprdnja pa tako neću da dozvolim da se prema njemu tako ophodi! Orijentalni ples je vrlo ozbiljna stvar, prelepa umetnost, način izražavanja, u krajnjem slučaju - način života! Ali kako to može da zna neko ko to ne oseća i gleda sebe kao super, ekstra, mega, giga talenat koji nema potrebe "da se smara sa običnim početnicima radeći osnove"??? Najvažnija stvar koju bih rekla jeste da sa takvim stavom i ponašanjem, sa takvim egom apsolutno ništa ne možete i nećete postići. Ovaj ples, kao i svaki drugi naravno, se konstantno razvija, ide napred, uvek neki noviteti, uvek nešto za nadograditi, videti, naučiti... ali, apsolutno ništa loše nema u ponavljanju osnovnih pokreta, NAPROTIV! Sama tehnika se na taj način čisti i usavršava. Tako da, "Bogom dane i pretalentovane devojke koje se smarate radeći osnove", sa takvim stavom meni zaista niste potrebne jer ćete ovo svaki put čuti od mene (kao što već i jeste) pa tako ne bih da vas zadržavam niti ubeđujem u nešto u šta vi ne verujete pa tako samo gubimo dragoceno vreme. Nisam od onih koji će da prodaju šarene laže da bi tako zadržavale devojke. Od mene će se čuti istina, kada je dobro onda je zaista tako, ali i obrnuto, sve obrazloženo i jasno.
Neko sam čija je ljubav prema ovom plesu više nego jasna, ko se zalaže za ovaj ples, ko ulaže u to svo svoje vreme i novac. Ne volim to da spominjem jer se, naravnooooo, nađu idioti koji će to da gledaju kao trljanje na nos ili uzdizanje mene same blablabla šta god sve idiotski mozak može da smisli... ali sam ta koja je iz Pazove putovala 3x nedeljno na časove, 2 god i 3 meseca, i na minus i na plus beskonačno, kiša, sneg, grad... Čekala sam Lastu po sat vremena nekad čak i duže ako mi pobegne bus, sama, noću, da bih se vratila kući!!! Ma ni menstruacija, prehlada i slično me nije sprečavalo da odem na trening! Desilo mi se da sam sa svadbe otišla na trening pa se vratila nazad da se veselim!!! Zašto????? ZATO ŠTO TO VOLIM!!! Zato ne želim da čujem mlake izgovore jer sam živi dokaz da se sve može kada se hoće!!!
Možda po nekome ovaj tekst neće imati nikakvog smisla, možda će nekome biti smešno, možda će neki likovati, možda će mi odbiti neki broj devojaka... Nemam problem sa tim, uopšte. Oni koji su prošli kroz sve ovo će potpuno razumeti. Ja sam uporan čovek, ja ovaj ples volim više od svega na ovoj planeti, znam koliko vredi, znam kakav je osećaj kada plešeš srcem i dušom, pronašla sam u ovom plesu smisao i lepotu života, neko sam ko se zalaže i celu sebe daje. Trebaju mi osobe koje će to umeti da cene i poštuju, koje će biti svesne, koje će biti korektne, a to pokazati svojim trudom, radom i zalaganjem. Ne trebaju mi mlaki izgovori ili ćutanje pošto je sve to samo oličenje vaše LENjOSTI! Ukoliko se odlučite da učite ples, pa makar to bilo i rekreativno, onda to podrazumeva redovnost na časovima, prisutnost i vežbu.
Orijentalni ples je prelep, magičan, ma čudotvoran! Mogućnost za neprestalno razvijanje. Za nepune 4 godine sam se susretala sa raznoraznim tipovima ljudi, bila svedok transformacija žena... Ja znam šta orijentalni ples znači za ženu, ja sam neko ko to oseća i ko to doživljava svakodnevno. Pružite šansu same sebi da osetite to isto. Naslov ovog teksta jeste da ples ima i ružne strane... da, ružna strana plesa jesu ljudi, pošto nas ima raznih vala. Citiraću sebe po ko zna koji put i time završiti ovaj tekst:
"Orijentalni ples je jednom rečju MAGIJA! Pročisti dušu, profiltrira srce, proširi vidike, učini da je ceo svet tvoj u momentu kada to poželiš."
Puno pozdrava i vidimo se uskoro :)
Nina
Elem, oko prostora neću ništa da govorim, prostor uvek mogu da promenim kada mi ne odgovara način poslovanja dotičnih i neka je svima njima sa srećom. Sada bih malo da pričam o učenicama. Dešavalo mi se da mi sala bude prepuna, ali je često bilo da bude prazna. Da krivim sebe i svoj program zaista ne mogu zato što po onima koje su bile redovne mogu da vidim da je vrlo dobar, a po komentarima i njih i ljudi sa strane - "ne skidam osmeh sa lica, vidi se koliko uživam u plesu i koliko sebe dajem u to". Drago mi je da se to vidi i što je njima lepo da rade sa mnom. Da krivim lokaciju??? Hmmm... Ok, svesno sam ušla u tu priču da hoću da proguram orijentalni ples tamo gde ga nije bilo, a to je mesto gde živim - Nova Pazova, a igrom slučaja sam završila i u Batajnici. Znala sam da će biti teško probiti se, privući pažnju na nešto novo... ali sam se nadala da će ipak na kraju to biti u redu, da postoje ljudi koji vole novitete, koji u krajnjem slučaju vole umetnost i ples. Bilo je tu zainteresovanih, više u Batajnici nego u Pazovi, ali bilo je upornih i zainteresovanih. Međutim, mnogi su ostali SAMO zainteresovani. Neću da pričam o tome koliko mi je učenica bilo, to u krajnjem slučaju nije ni bitno, sada hoću da pričam o onim drugim.
Mnoge se oduševljavaju ovim plesom, idejom da to ima i kod nas (u Pazovi) i redovno su mi se javljale (i dalje to rade, naravno) kako bi da krenu na časove... ALI! "Samo da ozdravim, samo da popravim ocene, samo da sredim smene na poslu, samo da dođem sa putovanja, samo da ovo, samo da ono... i eto me!", a to je ono od čega ja nemam apsolutno ništa. Niti imam potrebu da to čujem niti će ovaj ples napredovati tu tako što će bilo koja reći išta što će ostati samo na rečima. Ono što se računa jeste tvoja prisutnost na časovima. Druga stvar koja mi se dešavala jeste da mi se neke od učenica ne javljaju da neće doći na čas. Nisam jedna od onih koja će da vuče za rukav, koja će da proganja porukama ili zivkanjem da bih pitala da li će neko doći na čas ili neće... Kada mi se plati članarina moje je da se nacrtam u sali i da čekam. ALI! Osnova kulture i poštovanja je u tome da se nekome javiš da nećeš doći sad, sledeći čas, naredna 3 časa ili više nikada. Svi imaju moj broj telefona i fejsbuk, ali se ne javljaju. Hm...
Poenta moje priče jeste ta da meni niti trebaju lepe reči i lažna obećanja čisto da se računa da mi se nešto reklo povodom mojih časova, a takođe mi ne treba nečije ćutanje i ignorisanje kada su u pitanju nedolasci. Ono što je meni potrebno jeste iskrenost. Kako se ja postavim prema vama, tako se vi postavite prema meni - samo otovreno i iskreno. Neću ja nikome ništa zameriti kada je odnos korektan. Poštovanje uzvratite poštovanjem! Neću nikome da držim slovo o tome kako treba da se ponaša u životu, govorim samo kako treba da se postavi prema meni. Kako ćete sa drugima, to mene zaista ne interesuje.
Još jedna stvar koja mi je jako zasmetala jeste ubeđenost nekih učenica da su Bogom dane za ovaj ples i da ne moraju da rade nešto od samog početka. Dakle, zbog nemilog menjanja prostora bila sam primorana da držim časove od nule, pošto su dolazile i nove učenice, pa su tako stare morale malo da "ispaštaju, cupkajući u mestu". Ja sam bila ta koja je sve to uklapala, korigovala program da svako radi nešto novo, to je u krajnjem slučaju i deo mog posla. Međutim, dešavalo mi se da mi učenice kažu kako ne žele da rade od početka jer je to njima "dosadno" i one to "već znaju" pa će one da sačekaju mesec, dva i onda doći da nastave. Poštujem, ok, ali... ovako, drage moje! Pre svega, ples nikada ne može biti dosadan! Ako nešto voliš to ti nikako ne može biti dosadno! Druga stvar, ples ne možeš da naučiš i savladaš tek tako, potrebno je izvesno vreme da bi se mnogi pokreti slegli pa tako i izvodili kako treba, a za to je potrebna VEŽBA, a ne čekanje kod kuće da drugi prođu određeni broj časova pa da se onda nastavi dalje. Treća stvar, ples je trening, pa tako mnogo znači telu da se ne prave pauze već da postoji neka konstanta. Četvrta stvar, orijentalni ples nije sprdnja pa tako neću da dozvolim da se prema njemu tako ophodi! Orijentalni ples je vrlo ozbiljna stvar, prelepa umetnost, način izražavanja, u krajnjem slučaju - način života! Ali kako to može da zna neko ko to ne oseća i gleda sebe kao super, ekstra, mega, giga talenat koji nema potrebe "da se smara sa običnim početnicima radeći osnove"??? Najvažnija stvar koju bih rekla jeste da sa takvim stavom i ponašanjem, sa takvim egom apsolutno ništa ne možete i nećete postići. Ovaj ples, kao i svaki drugi naravno, se konstantno razvija, ide napred, uvek neki noviteti, uvek nešto za nadograditi, videti, naučiti... ali, apsolutno ništa loše nema u ponavljanju osnovnih pokreta, NAPROTIV! Sama tehnika se na taj način čisti i usavršava. Tako da, "Bogom dane i pretalentovane devojke koje se smarate radeći osnove", sa takvim stavom meni zaista niste potrebne jer ćete ovo svaki put čuti od mene (kao što već i jeste) pa tako ne bih da vas zadržavam niti ubeđujem u nešto u šta vi ne verujete pa tako samo gubimo dragoceno vreme. Nisam od onih koji će da prodaju šarene laže da bi tako zadržavale devojke. Od mene će se čuti istina, kada je dobro onda je zaista tako, ali i obrnuto, sve obrazloženo i jasno.
Neko sam čija je ljubav prema ovom plesu više nego jasna, ko se zalaže za ovaj ples, ko ulaže u to svo svoje vreme i novac. Ne volim to da spominjem jer se, naravnooooo, nađu idioti koji će to da gledaju kao trljanje na nos ili uzdizanje mene same blablabla šta god sve idiotski mozak može da smisli... ali sam ta koja je iz Pazove putovala 3x nedeljno na časove, 2 god i 3 meseca, i na minus i na plus beskonačno, kiša, sneg, grad... Čekala sam Lastu po sat vremena nekad čak i duže ako mi pobegne bus, sama, noću, da bih se vratila kući!!! Ma ni menstruacija, prehlada i slično me nije sprečavalo da odem na trening! Desilo mi se da sam sa svadbe otišla na trening pa se vratila nazad da se veselim!!! Zašto????? ZATO ŠTO TO VOLIM!!! Zato ne želim da čujem mlake izgovore jer sam živi dokaz da se sve može kada se hoće!!!
Možda po nekome ovaj tekst neće imati nikakvog smisla, možda će nekome biti smešno, možda će neki likovati, možda će mi odbiti neki broj devojaka... Nemam problem sa tim, uopšte. Oni koji su prošli kroz sve ovo će potpuno razumeti. Ja sam uporan čovek, ja ovaj ples volim više od svega na ovoj planeti, znam koliko vredi, znam kakav je osećaj kada plešeš srcem i dušom, pronašla sam u ovom plesu smisao i lepotu života, neko sam ko se zalaže i celu sebe daje. Trebaju mi osobe koje će to umeti da cene i poštuju, koje će biti svesne, koje će biti korektne, a to pokazati svojim trudom, radom i zalaganjem. Ne trebaju mi mlaki izgovori ili ćutanje pošto je sve to samo oličenje vaše LENjOSTI! Ukoliko se odlučite da učite ples, pa makar to bilo i rekreativno, onda to podrazumeva redovnost na časovima, prisutnost i vežbu.
Orijentalni ples je prelep, magičan, ma čudotvoran! Mogućnost za neprestalno razvijanje. Za nepune 4 godine sam se susretala sa raznoraznim tipovima ljudi, bila svedok transformacija žena... Ja znam šta orijentalni ples znači za ženu, ja sam neko ko to oseća i ko to doživljava svakodnevno. Pružite šansu same sebi da osetite to isto. Naslov ovog teksta jeste da ples ima i ružne strane... da, ružna strana plesa jesu ljudi, pošto nas ima raznih vala. Citiraću sebe po ko zna koji put i time završiti ovaj tekst:"Orijentalni ples je jednom rečju MAGIJA! Pročisti dušu, profiltrira srce, proširi vidike, učini da je ceo svet tvoj u momentu kada to poželiš."
Puno pozdrava i vidimo se uskoro :)
Nina
Нема коментара:
Постави коментар