Tango oriental ws

   Nedelja, 15. februar 2015. :) Dan koji će ostati urezan u moje sećanje kao vrlo poseban. Dan kada sam po prvi put svoju strast podelila sa osobama koje nisu moje zvanične učenice. Dan kog sam se mnogo plašila. Dan kada sam održala svoju prvu radionicu.

   Kao što sam već spomenula, devojke iz Novog Sada, tačnije učenice moje Jelene, iz plesne škole "Diva", su izrazile želju da uče od mene, a prvi stil koji su poželele da obrade sa mnom jeste tango-oriental fuzija. Ostavile smo radionicu otvorenu za prijave pa je tako bilo ko mogao da prisustvuje. Radionica je prvobitno trebala biti održana u decembru, međutim, neke devojke bi izostale zbog slave, a na sve to sam se ja prehladila toliko da nisam mogla da mrdnem iz kreveta, pa smo bile primorane da je odložimo.

   Poziv nisam mogla da odbijem, obzirom da je usledio od nekog ko je moj prijatelj, a sve zbog želje devojaka koje vole moj rad, i kao takve nikako nisu mogle, a ni smele biti odbijene. Da, već sam priznala... plašila sam se. Zašto??? Zato što je u pitanju bila fuzija, nešto što sam ja izvodila po nekom sopstvenom osećaju, a sada sam trebala da to objasnim, iznesem, sada sam trebala da prenesem to na druge. Imala sam dovoljno vremena da sve to analiziram, proučavam, osmislim... Napravila sam program onakav kakav bih ja volela da vidim i čujem na jednoj takvoj radionici. Kada se radi fuzija, po mom mišljenju, mnogo je zahtevnije za obradu jer je to mix dva plesa, pa tako i dve vrste energije. Neko sam ko se potpuno preda onome što radi, pa sam tako danonoćno radila na ovon programu, jer je to, pored toga što je bila u pitanju fuzija, ipak bila moja prva radionica. Sama koreografija mi je zadala muke jer sam stalno menjala određene delove. Snimak koji postoji gde plešem ovu fuziju jeste zapravo improvizacija, a improvizacija je nešto što je meni pre skoro godinu dana bilo nešto maltene novo, pa zato nisam ni zadovoljna onim što vidim tamo. No, pomoglo mi je da uvidim mnogo toga na čemu sam kasnije i radila da bih ga popravila. Više sam bila fokusirana na tehniku nego na koreografiju, pošto smatram da na radionici i trebaš da preneseš neko znanje na ljude kroz vežbu tehnike i kroz priču o stilu koji se obrađuje, a koreografija ko koreografija, ona postoji... pitanje je da li će je neko izvoditi pored tebe ili neće... i iz tog razloga sam koreografiju zaokružila bukvalno 2 dana pred radionicu. Perfekcionista sam i dokle god nešto ne bude sklopljeno po mojoj meri, ima da se popravlja i prepravlja.

   Kada smo stigle ispred sale, devojke su se polako okupile, većina vidno uzbuđena i srećna...  Ja sam se kezila, ali u sebi vrištala :D jer prosto u meni u tom momentu nije bilo ničega hahaha :D nisam imala pojma šta ću da im kažem, kako ću uopšte da započnem... dakle, pravo malo ludilo. Srećom, njihov entuzijazam, njihova pozitivna energija je pokrenula i mene. Kada mi ljudi šalju pozitivne vibracije to jedino mogu i dobiti za uzvrat. Sve je teklo mirno, baš onako kako treba. Ništa ne bih menjala, dodala ili oduzela. Upijale su moje reči, slušale su pažljivo, pomno pratile... Videla sam da je moj program urodio plodom, da je dobro rasparčano sve i da zaista valja. To je prvo što me je učinilo srećnom. Druga stvar koja me je učinila srećnom jeste saznanje kako moja koreografija izgleda, jer samu sebe nisam snimila da bih videla (bilo mi je dosta snimanja i mučenja oko iste hahahaha). Treća stvar koja me je oduševila jeste njihovo uzbuđenje i oduševljenje, jedva su čekale da nastavimo dalje, svaki deo koreografije im se sve više dopadao... Ja u tom momentu kao da nisam bila u svom telu, kao da se to nekom drugom dešavalo... Koreografija završena, usnimljena, radionica gotova. Kako to obično ide na kraju - fotkanje. Prvo pitanje koje sam dobila čim sam kročila u svlačionicu bilo je: "Kada ćeš još nešto da nas učiš???" :D To mi je bio automatski znak da sam dobro odradila svoj posao. Otišle smo na piće, razmenile utiske... Drago mi je što se većina devojaka pronašla, komentari su bili tipa da su mislile da se neće pronaći u ovome, ali su iznenađene koliko im je prijalo. U svakom slučaju, čak i da se ne pronađeš u ovom stilu, ili bilo kom drugom, nebitno je kom, ono što je važno jeste da si probala nešto novo, videla si, čula... Naći će se nešto iz ta 2.5 sata da ti je značilo i da će ti doprineti u plesnom razvoju... Uvek se nađe nešto.

   Danas sam dobila poruku od moje Jelene da su devojke oduševljene, da jedva čekaju da vežbaju koreografiju na času i da su imale upalu mišića (za šta mi je posebno drago jer sam morala da opravdam svoj nadimak "terorista" ahahaha). Ovim putem želim još jednom da se zahvalim na pozivu, lepom odzivu devojaka i na gostoprimstvu. U Novom Sadu se uvek osećam kao kod kuće. VELIKO VAM HVALA, DRAGE DEVOJKE!!! Uživala sam podjednako! Vidimo se mi uskoro :)

Do sledećeg žvrckanja, puno pozdrava :)
Nina Malika 

ZAŠTO orijentalni ples???

   Danas je tačno 4 godine od kada sam počela da se bavim orijentalnim plesom. Tačnije, samo interesovanje za ovaj ples traje mnogo duže, ali učenje je počelo na današnji dan. Ovaj datum smatram za svoj drugi rođendan, na ovaj dan sam ponovo rođena. Malo je reči kojima bih opisala veličinu i količinu ljubavi koju osećam prema orijentalnom plesu... bilo šta da kažem nije dovoljno. Osvrtanjem iza sebe vidim dosta toga, mnogo se toga neverovatnog izdešavalo za ove 4 godine, a ja jedino što mogu da kažem u vezi sa svim tim jeste da sam ja srećna devojka!!!


   Ovaj moj dan bih obeležila na poseban način. Pre malo manje od mesec dana sam naišla na snimak koji me je inspirisao da po ko zna koji put pišem o ovom prelepom plesu, ali je ideja da ovog puta uključim moje plesne koleginice, prijateljice, učenice... pa sam tako postavila pitanje: "Zašto plešem orijentalni ples?" i čekala da mi plesačice dobre volje odgovore na to pitanje. Citiraću sve koje su se javile pa ću na kraju dodati i po nešto svoje.

Aleksandra Kondić

   "Plešem zato što sam u svom svetu gde nema zla, gde nema ljubomore, gde sam sama sa svojom dušom. Kada odvrnem muziku do daske i prepustim se, kada mi svaka nota u dušu uđe i podigne me u nestvarne dimenzije, stvori taj osećaj sreće, sigurnosti i ljubavi. Ne može to da se opiše koliko mora da se doživi."

Jelena Popov

   "Plesom se bavim jer me ispunjava. Ja sam i instruktor, i za mene je najlepši osećaj kada vidim da moje devojke napreduju i kada vidim da sam ih "zarazila" mojom ljubavlju prema ovom plesu. U ovom plesu mogu da budem svoja. Osećaj koji me preplavi onog momenta kada me publika pozdravi svojim aplauzom je neverovatan, jedinstven. Mislim da samo moje koleginice mogu da shvate o čemu pričam. To morate doživeti da biste znali."

Aleksandra Tešanović aka Kala Shadi

   "Dobro pitanje, na koje je teško dati odgovor, jer to je nešto sasvim intimno, a opet sa druge strane deliš to sa svima drugima. Plešem jer se jednostavno tada osećam celom, slobodnom, nisam u dodiru sa stvarnošću, tada sam u svom svetu. Jednostavno ne postoje reči koje to mogu opisati, jer reći da sam srećna je nekako neadekvatno za sva ta osećanja koja se smenjuju. Pored svega toga što se dešava sa nama samima, tu su naravno ljudi koje upoznaješ tokom procesa učenja plesa. Onaj osećaj kada nađeš ljude kojima je jednako stalo do plesa, kao i tebi samom, je neprocenjiv. Naravno, tu su i šljokice, kostimi, nastupi... ali to je samo mali deo onoga što vas čini srećnom i zadovoljnom, a vezano je za orijentalni ples. Po meni najženstveniji ples na svetu. Mogao bi esej da se napiše na ovu temu, a o tom po tom, možda jednog dana i to uradim, a do tada, ljudi - plešiteeeeee! Shimmy, shimmy, ya..."

Tamara Poljak

   "To je ljubav koja se rodi u ženi prvim susretom sa tim plesom. Mislim da je za tebe ples vođenje ljubavi sa muzikom :) Mogla bih još puno toga napisat jer sam i sama živila u tako jednom periodu...  taj ples sam napustila iz okolnih razloga, ali ples nije napustio mene."

Tijana Tasovac

   "Ples za mene predstavlja poseban svet slobode u kom izražavam svoju energiju i sve svoje emocije."

Aleksandra Babić

   "Ovim plesom se bavim par mjeseci, ali ono što ja osjećam prema ovom plesu je tako predivno, ta sva radost i zaluđenost za plesom je nešto neprocjenivo, nešto što se ne može opisati u dvije rječi, ta uzbuđenost kada trebam da imam trening. Pohvala od instruktorice mi jako znači, kao i ostalim curama iz moje grupe. Želja za plesom mi se pojavila na jedan neobičan način. Gledajući seriju "El Clon" poželjela sam i ja da se bavim orijentalnim plesom, ta magična arapska muzika od grupe "Markus-Viana" je tako premoćna.  Dosta puta sam zamišljala da se nalazim u pustinji po noći, a da je nebo prepuno zvjezdica koje sijaju, i da ja kao plešem sa svjećama ili velom... tada sam imala 10 godina.  Sada imam 15 godina i mislim da je moja najbolja odluka bila ta kada sam se odlučila baviti ovim plesom. Nadam se da ću još dugo, dugo imati želju i volju za ovim plesom."

   Mnogo toga je za reći o plesu kao i o tome kako je on na koga uticao. Ovo su samo delići onoga što one osećaju, a sigurna sam da bi svaka od njih imala još štošta da kaže. Ono što se prožima kroz rečenice svake od njih jesu: sloboda, ljubav, "svoj svet". Mogu slobodno da kažem, a znam da će to sve one potvrditi, jeste da ples ima pravu isceliteljsku moć. Prvo, učimo da kontrolišemo svoje telo korišćenjem mišića, sve iz mozga uz dobru koncentraciju. Drugo, naši snovi postaju realnost. Da li je kontrola tela znak da možemo da kontrolišemo i sve ostalo u našem životu??? To je tema koju ću svakako razviti i obraditi. Za sada mogu samo da kažem da smatram da šta god da se to u određenom momentu desi u ženi svakako deluje pozitivno i iseljujuće.

   Ples mi je otvorio mnogo mogućnosti, povrh svega mogućnost upoznavanja same sebe iznova i iznova, ali i upoznavanja ljudi koje verovatno drugim putem ne bih ni srela. Koliko god da je moj život oduvek bio zanimljiv jer sam se bavila mnogim stvarima koje volim, nekako mi se sa ove tačke gledišta čini da je sve to bilo "prazno"... Bila sam srećna i plešući druge plesove, pišući pesme i priče, crtajući... ispoljavala sam sebe kroz sve to, ali ne podjednako kao sada. Nemaju svi ljudi sposobnost da uđu u sebe pa se zato javlja nerazumevanje sa svih strana. Mnogi će reći da sam zaluđenik, ali ja kažem da SAMO volim :) Ovim plesom upoznaješ sebe, svoju prirodu, spoznaješ slobodu. Razlika među plesačima jeste zapravo ona hemija koju nose u sebi, energija koju šalju... ono naše unutar duše iznosimo napolje... pa tako ja energična i emotivna ne mogu biti mlohava i mlaka. Ne treba težiti da budeš poput nekog kada je sva lepota u tome da si svoj.

   Mnogo puta sam pisala o ovom plesu, na različite načine, pokušavajući da ga opišem i približim drugima. Ponosna sam na to i uporno nastavljam, uvek na neki novi način... jer to ovaj ples zaslužuje isto koliko i svako od nas zaslužuje da upozna najbolju verziju sebe i uživa u lepoti života, što nam ovaj ples bezgranično pruža. Čak i onda kada si sama znaš da je ples tu da te zagrli kada nema nikog drugog. Kada si najneraspoloženija, kada osećaš da ti se ceo svet svalio na tvoja mala leđa, kada pucaš po šavovima... dovoljno je samo da pustiš muziku, zažmuriš i pokreneš svoje telo u ritmovima koje čuješ. Tada nestaju tamni oblaci, tada spadaju svi tereti, tada osećaš slobodu i tada dišeš! Osmeh se vraća na lice, toplina u srce, sreća u dušu! Magično, zar ne??? :)

   Put je beskonačan i trnovit, potrebno je mnogo ulaganja i zalaganja, mnogo odricanja... ali kada se osvrneš, kao ja danas na svoj mali jubilej, shvatiš da je ovaj ples vredan "krvavih tabana" i svih "rana". Sloboda nema cenu, a slobodu svi zaslužujemo. Strast je nešto što nas pokreće. Ljubav je nešto što nam daje sjaj u očima i osmeh  u uglove usana. Zato koračaš pravo, dodajući uz to mnogo shimmy-a, NARAVNO! Prodrmusaš svoj svet pa tako i svet oko sebe i jednostavno zračiš i odišeš srećom!




   Rečenica kojom bih završila ovaj tekst će biti odgovor na pitanje: "Zašto plešem orijentalni ples?", koji je neko dao u priloženom snimku, u čijoj sam se rečenici potpuno pronašla. Orijentalni ples plešem ZATO ŠTO MOGU!


   Ovim putem se zahvaljujem mojim koleginicama što su mi učinile čast i odvojile malo vremena da bi učestvovale u ovoj ideji. <3

   Do sledećeg piskaranja, puno pozzzzzdrava!!! YALLA HABIBI, MOVE YOUR HIPSSSS!!!

Nina Malika :)