ZAŠTO orijentalni ples???

   Danas je tačno 4 godine od kada sam počela da se bavim orijentalnim plesom. Tačnije, samo interesovanje za ovaj ples traje mnogo duže, ali učenje je počelo na današnji dan. Ovaj datum smatram za svoj drugi rođendan, na ovaj dan sam ponovo rođena. Malo je reči kojima bih opisala veličinu i količinu ljubavi koju osećam prema orijentalnom plesu... bilo šta da kažem nije dovoljno. Osvrtanjem iza sebe vidim dosta toga, mnogo se toga neverovatnog izdešavalo za ove 4 godine, a ja jedino što mogu da kažem u vezi sa svim tim jeste da sam ja srećna devojka!!!


   Ovaj moj dan bih obeležila na poseban način. Pre malo manje od mesec dana sam naišla na snimak koji me je inspirisao da po ko zna koji put pišem o ovom prelepom plesu, ali je ideja da ovog puta uključim moje plesne koleginice, prijateljice, učenice... pa sam tako postavila pitanje: "Zašto plešem orijentalni ples?" i čekala da mi plesačice dobre volje odgovore na to pitanje. Citiraću sve koje su se javile pa ću na kraju dodati i po nešto svoje.

Aleksandra Kondić

   "Plešem zato što sam u svom svetu gde nema zla, gde nema ljubomore, gde sam sama sa svojom dušom. Kada odvrnem muziku do daske i prepustim se, kada mi svaka nota u dušu uđe i podigne me u nestvarne dimenzije, stvori taj osećaj sreće, sigurnosti i ljubavi. Ne može to da se opiše koliko mora da se doživi."

Jelena Popov

   "Plesom se bavim jer me ispunjava. Ja sam i instruktor, i za mene je najlepši osećaj kada vidim da moje devojke napreduju i kada vidim da sam ih "zarazila" mojom ljubavlju prema ovom plesu. U ovom plesu mogu da budem svoja. Osećaj koji me preplavi onog momenta kada me publika pozdravi svojim aplauzom je neverovatan, jedinstven. Mislim da samo moje koleginice mogu da shvate o čemu pričam. To morate doživeti da biste znali."

Aleksandra Tešanović aka Kala Shadi

   "Dobro pitanje, na koje je teško dati odgovor, jer to je nešto sasvim intimno, a opet sa druge strane deliš to sa svima drugima. Plešem jer se jednostavno tada osećam celom, slobodnom, nisam u dodiru sa stvarnošću, tada sam u svom svetu. Jednostavno ne postoje reči koje to mogu opisati, jer reći da sam srećna je nekako neadekvatno za sva ta osećanja koja se smenjuju. Pored svega toga što se dešava sa nama samima, tu su naravno ljudi koje upoznaješ tokom procesa učenja plesa. Onaj osećaj kada nađeš ljude kojima je jednako stalo do plesa, kao i tebi samom, je neprocenjiv. Naravno, tu su i šljokice, kostimi, nastupi... ali to je samo mali deo onoga što vas čini srećnom i zadovoljnom, a vezano je za orijentalni ples. Po meni najženstveniji ples na svetu. Mogao bi esej da se napiše na ovu temu, a o tom po tom, možda jednog dana i to uradim, a do tada, ljudi - plešiteeeeee! Shimmy, shimmy, ya..."

Tamara Poljak

   "To je ljubav koja se rodi u ženi prvim susretom sa tim plesom. Mislim da je za tebe ples vođenje ljubavi sa muzikom :) Mogla bih još puno toga napisat jer sam i sama živila u tako jednom periodu...  taj ples sam napustila iz okolnih razloga, ali ples nije napustio mene."

Tijana Tasovac

   "Ples za mene predstavlja poseban svet slobode u kom izražavam svoju energiju i sve svoje emocije."

Aleksandra Babić

   "Ovim plesom se bavim par mjeseci, ali ono što ja osjećam prema ovom plesu je tako predivno, ta sva radost i zaluđenost za plesom je nešto neprocjenivo, nešto što se ne može opisati u dvije rječi, ta uzbuđenost kada trebam da imam trening. Pohvala od instruktorice mi jako znači, kao i ostalim curama iz moje grupe. Želja za plesom mi se pojavila na jedan neobičan način. Gledajući seriju "El Clon" poželjela sam i ja da se bavim orijentalnim plesom, ta magična arapska muzika od grupe "Markus-Viana" je tako premoćna.  Dosta puta sam zamišljala da se nalazim u pustinji po noći, a da je nebo prepuno zvjezdica koje sijaju, i da ja kao plešem sa svjećama ili velom... tada sam imala 10 godina.  Sada imam 15 godina i mislim da je moja najbolja odluka bila ta kada sam se odlučila baviti ovim plesom. Nadam se da ću još dugo, dugo imati želju i volju za ovim plesom."

   Mnogo toga je za reći o plesu kao i o tome kako je on na koga uticao. Ovo su samo delići onoga što one osećaju, a sigurna sam da bi svaka od njih imala još štošta da kaže. Ono što se prožima kroz rečenice svake od njih jesu: sloboda, ljubav, "svoj svet". Mogu slobodno da kažem, a znam da će to sve one potvrditi, jeste da ples ima pravu isceliteljsku moć. Prvo, učimo da kontrolišemo svoje telo korišćenjem mišića, sve iz mozga uz dobru koncentraciju. Drugo, naši snovi postaju realnost. Da li je kontrola tela znak da možemo da kontrolišemo i sve ostalo u našem životu??? To je tema koju ću svakako razviti i obraditi. Za sada mogu samo da kažem da smatram da šta god da se to u određenom momentu desi u ženi svakako deluje pozitivno i iseljujuće.

   Ples mi je otvorio mnogo mogućnosti, povrh svega mogućnost upoznavanja same sebe iznova i iznova, ali i upoznavanja ljudi koje verovatno drugim putem ne bih ni srela. Koliko god da je moj život oduvek bio zanimljiv jer sam se bavila mnogim stvarima koje volim, nekako mi se sa ove tačke gledišta čini da je sve to bilo "prazno"... Bila sam srećna i plešući druge plesove, pišući pesme i priče, crtajući... ispoljavala sam sebe kroz sve to, ali ne podjednako kao sada. Nemaju svi ljudi sposobnost da uđu u sebe pa se zato javlja nerazumevanje sa svih strana. Mnogi će reći da sam zaluđenik, ali ja kažem da SAMO volim :) Ovim plesom upoznaješ sebe, svoju prirodu, spoznaješ slobodu. Razlika među plesačima jeste zapravo ona hemija koju nose u sebi, energija koju šalju... ono naše unutar duše iznosimo napolje... pa tako ja energična i emotivna ne mogu biti mlohava i mlaka. Ne treba težiti da budeš poput nekog kada je sva lepota u tome da si svoj.

   Mnogo puta sam pisala o ovom plesu, na različite načine, pokušavajući da ga opišem i približim drugima. Ponosna sam na to i uporno nastavljam, uvek na neki novi način... jer to ovaj ples zaslužuje isto koliko i svako od nas zaslužuje da upozna najbolju verziju sebe i uživa u lepoti života, što nam ovaj ples bezgranično pruža. Čak i onda kada si sama znaš da je ples tu da te zagrli kada nema nikog drugog. Kada si najneraspoloženija, kada osećaš da ti se ceo svet svalio na tvoja mala leđa, kada pucaš po šavovima... dovoljno je samo da pustiš muziku, zažmuriš i pokreneš svoje telo u ritmovima koje čuješ. Tada nestaju tamni oblaci, tada spadaju svi tereti, tada osećaš slobodu i tada dišeš! Osmeh se vraća na lice, toplina u srce, sreća u dušu! Magično, zar ne??? :)

   Put je beskonačan i trnovit, potrebno je mnogo ulaganja i zalaganja, mnogo odricanja... ali kada se osvrneš, kao ja danas na svoj mali jubilej, shvatiš da je ovaj ples vredan "krvavih tabana" i svih "rana". Sloboda nema cenu, a slobodu svi zaslužujemo. Strast je nešto što nas pokreće. Ljubav je nešto što nam daje sjaj u očima i osmeh  u uglove usana. Zato koračaš pravo, dodajući uz to mnogo shimmy-a, NARAVNO! Prodrmusaš svoj svet pa tako i svet oko sebe i jednostavno zračiš i odišeš srećom!




   Rečenica kojom bih završila ovaj tekst će biti odgovor na pitanje: "Zašto plešem orijentalni ples?", koji je neko dao u priloženom snimku, u čijoj sam se rečenici potpuno pronašla. Orijentalni ples plešem ZATO ŠTO MOGU!


   Ovim putem se zahvaljujem mojim koleginicama što su mi učinile čast i odvojile malo vremena da bi učestvovale u ovoj ideji. <3

   Do sledećeg piskaranja, puno pozzzzzdrava!!! YALLA HABIBI, MOVE YOUR HIPSSSS!!!

Nina Malika :)