"Daret el Ayam" festival

   Prošlo je mesec dana od našeg festivala i vreme je da se sumiraju utisci :) Bilo je potrebno neko vreme za odmor, za obradu slika i snimaka, razmenu mišljenja i doživljaja. Ono što sam čula od svih, što učesnika programa, što publike, to je da su oduševljeni organizacijom kao i šarolikosti programa. Nego, da krenemo od samog početka, sve će biti pomenuto.

 Kada neko ima svoju plesnu grupu/školu sa kojom radi u kontinuitetu, dobije želju da svoj rad prezentuje i podeli sa svojim najbližima i prijateljima. Pre godinu dana smo Saška i ja došle na ideju da ujedinimo snage i napravimo zajednički projekat. Otrpilike smo znale kako će izgledati, ali su se ideje vremenom nizale. Naravno da smo želele da sa našim učenicama pređemo mnogo stilova kroz koje bi se prestavile, ali je to bilo prosto nemoguće izvesti. Mora se ići malo po malo. Sve se svelo na nekoliko tačaka po grupi i to je bilo sasvim  u redu za prvi koncert. Zatim smo došle na ideju da se organizuju i neke plesne radionice. Kao osobe koje ne vole da se sve vrti u krug i žele da prošire znanje, odmah smo znale da će u pitanju biti neki folklor. Obzirom da je iraki naprasno postao jedan od omiljenijih stilova među plesačicama, donešena je odluka da se pozove jedna od nekoliko najboljih instruktora ovog stila, kao i uopšte stilova zaliva, Leila Moleai. Ona je ta koja je pomogla Saški da nadogradi svoje znanje irakija pa tako pospeši izvedbu. Posle kontaktiranja Leile određen je i datum održavanja radionica. Našoj sreći nije bilo kraja.

  Vreme je polako odmicalo, meseci su prolazili, maj se približavao. Neki su to shvatali olako, ima se vremena, ali ja kao neko ko ne voli apsolutno ništa da radi u poslednjem momentu sam pokušala da poguram da se makar nešto uradi pre nego frka nastane. Pozorište - sređeno. Fotograf - sređen. Voditelj programa - sređen. Snimatelj - sređen. Sala za radionice - sređena. Bilo je tu malo frke oko toga da li će se ljudi odazvati radionicama, pošto smo davale jako povoljne cene, a odziv ljudi je bio slabiji od očekivanog. Naravno da smo očekivale sve ljubitelje i izvođače (npr) irakija da dođu jer nam je prosto to bilo logično da neko ko se bavi tim plesom želi da utvrdi i/ili proširi svoje znanje. Kako to obično biva, javljali su se ljudi u poslednjem momentu pa se malo "bunili" oko cene, no dobro, nije naša greška što se ne prati na vreme. Čak i da se desilo da se radionice otkažu, koncert svakako ne bi bio otkazan jer on ne zavisi od radionica. Nametnulo se to da se ipak maltene sve zgura u 3 nedelje pred koncert, krojačica koja me zeza, jedna učenica mi je završila u bolnici, a druga to bezobrazno iskoristila da bi izbegla učešće jer se u međuvremenu ipak predomislila iako je, kao i svaka, nekoliko puta pitana da li želi da učestvuje ili ne, na šta je uvek odgovarala potvrdno... Kada se prihvatiš nečega kao što je upravo učešće na koncertu, onih dana kada su pripreme, tih dana ti je to na prvom mestu. Meni je žao što to neki olako shvataju, što se večito na ples gleda kao na zezanciju i nešto što će oni to lako. Uglavnom, mnogo toga je pokušalo da izmakne kontroli, ali sam uspela da iskontrolišem i ne dozvolim da se išta raspadne. Bila sam i do Novog Sada da bismo moje drage Dive i ja provežbale tango fusion koreografiju koju smo radile u februaru, pošto su one pristale da je zajedno sa mnom izvedu na koncertu. Mnogi su se javili sa očekivanjem da će dobiti kartu za džabe jer su moji... Ljudi, od nečega je pozorište i sve što ima veze sa samim koncertom moralo da se plati, a to su upravo ulaznice. Poražavajuće je postavljanje u tu poziciju da to mora da se naglašava. Sigurna sam da bi svi koji organizuju koncerte želeli da obezbede besplatan ulaz, ali je to u ovom momentu i u ovoj zemlji prosto nemoguće. Smatram da je neka ljutnja oko toga suvišna i glupa. Moram da priznam da je pritisak bio ogroman, sa svih strana, ali sam uspela da izdržim jer sam imala podršku mojih par ljudi kao i sigurnost da će sve na kraju biti kako treba.

   Došao je i 29. maj, dan kada Leila stiže u Beograd. Tri šljokičava devojčurka su je dočekala i avantura je mogla da počne. Leili se dopao Beograd, bar onaj deo koji je uspela da vidi za par sati, kao i naša hrana. Mislim da zapravo i ne postoji osoba kojoj se ne bi dopao bilo koji naš grad i naša kuhinja, tako da to i nije ništa novo. Ona kao osoba - predivna! Toliko je mila i fina, prava dama. Po mišljenju devojaka koje su učestvovale na radionicama, a i po mom takođe, bilo je više nego korisno, puno novih informacija, a povrh svega je bila dobra zabava. Leila je divan instruktor, kao što Saška kaže "riznica znanja" i mnogo smo srećne jer smo delić tog znanja uspele da uzmemo.

 

   Minuti i sati su leteli ko ludi tog 30. maja, prosto osetila nisam... I već smo bili ispred pozorišta... Bila sam ponosna na moje devojke jer su stigle tamo na vreme. Pristizala je čitava ekipa, sve je teklo po planu. Naše devojke su probale scenu, a zatim i naši divni gosti: Leila Oriental sa svojim devojkama, Marina Panna sa svojom bollywood ekipom, Danijela, Tanja i Tamara ispred Oriana&Oria iz Banja Luke i naše Novosađanke Dive na čelu sa našom Jelenom. Zatim je došlo vreme da se pusti publika da zauzme svoja mesta. Pošto je naziv festivala "Daret el Ayam", pustili smo tu pesmu da ide u pozadini dok se čeka početak programa. Iza scene je bila najpozitivnija moguća atmosfera. Postarale smo se da nikome ništa ne fali, a i da se trema potpuno razbije.

   Došlo je vreme da počne program koji smo otvarale Saška i ja izvedbom koreografije koju smo pripremile za Awalim Festival u Banja Luci, stil eskandirani, uz pesmu koja peva o tome kako su devojke iz Aleksandrije najlepše, a sam stil je vrcav, šaljiv, potpuno šašav i pored plesa uključuje mnogo glume. Pošto je svaki program koji sam ikada gledala uglavnom otvorio voditelj, dođoh na ideju da ovog puta otvorimo program plesno, a dragog voditelja na neki način dovučemo na scenu, tako da publika neće ni pomisliti da će on zapravo voditi program već da je sve bilo spontano. Snimak možete videti ovde: Daret el Ayam - Opening

   Došle su na red moje lepotice. Moram da kažem da su me oduševile svojim ponašanjem kako na sceni tako i iza nje. Njih tri su bile najhrabrije, najupornije, najistrajnije i svakako one koje su zaslužile da prestave naš plesni studio i mene kao instruktora. Mina i Saša uče orijentalni ples od januara meseca, Violeta je iz ogranka koji je u Novoj Pazovi i pleše od marta prošle godine, ali je najmlađi član naše družine, ima samo 17 godina. Na svaku od njih sam podjednako ponosna jer su sve do jedne uložile mnogo ljubavi, vremena, rada i truda, slušale me i pratile sve što im se govori, bez pogovora. Drum solo koreografija je njihova prva koreografija i posebno nam je draga svima. Snimak možete videti ovde: Malika Oriental Dance Studio - Beginner Drum Solo

  Zatim su usledile divne prestavnice Amani koje su blistale na sceni kao i uvek, a za njima i naše Dive, treća sestrinska škola, koje su iznele svoju posebnu energiju. Moram da kažem da sam ponosna na sve, koliko na moje, toliko i na Jelenine i Saškine devojke. Većini je ovo bio prvi nastup i sve su iznele kako treba, svaka grupa na svoj način. Drage moje, BRAVO!!!

   Svi naši gosti su bili predivni, svojim prisustvom su uveličali i ulepšali naše veče, svi tako različiti, a kao spoj fenomenalni. Leila Moleai, poreklom iz Irana, stigla nam je direktno iz Londona, a u Beograd nam je donela svoju, pre svega, tradicionalnu i jedinstvenu tehniku, pa nam je na sceni prikazala khaleegy i fuziju zalivskih plesova na iransku  muziku. Zatim, naša Leila, osoba koja je ovaj ples podigla na visok nivo, koja je velik deo života orijentalnih plesača našeg podneblja, koja nam je otvorila vrata ka svetskoj ceni gde nas i sama prestavlja, ukazala nam je čast i prestavila nam se zajedno sa svojim devojkama. Zatim, Marina Panna, pre svega, naš prijatelj, a zatim veoma cenjen umetnik u plesnim redovima, zbog čijeg predanog rada su mnogi zavoleli bolivud ples, a sa svojom veselom družinom je učinila da se posebno o njima priča posle koncerta. Na žalost, ovog puta nisu bile u svom punom sastavu, ali su na našu veliku radost i zadovoljstvo ipak bile deo  naše orijentalne priče drage nam devojke iz plesne škole Oriana Oria koje su nam donele svoju magiju direktno iz Banja Luke. Već spomenute Novosađanke, koje su oduvek bile pravo osveženje na plesnoj sceni su nam se prestavile po prvi put od kada postoji plesna škola Diva i bile fenomenalne. Ovim putem se još jednom zahvaljujem svima na odzivu i ukazanom poverenju kao i podršci. Komentari publike su bili jako dobri. Javljali su nam se ljudi sa svih strana oduševljeni programom, rekoše da je bio originalan, kako je vreme proletelo i kako jedva čekaju naš sledeći koncert.

  Posebno moram da izdvojim izvedbu koja je bila pod rednim brojem 11. Oriental tango fusion :) Tu koreografiju sam napravila upravo na zahtev devojaka koje su je sa mnom na koncertu i izvele. Tango je ples gde je dramatičnost dominantna osobina. Mešavinom ovog plesa sa orijentalnim dobijemo eleganciju pomešanu sa puno drame, strasti i energije. Bilo je pravo uživanje kako pripremati tako i nastupati na velikoj sceni sa ovim devojkama. Hvala vam, Dive, na ukazanom poverenju! Najveće oduševljenje je dobila upravo ova koreografija i ja ne mogu da budem ponosnija.  :) Malika&Diva - Tango fusion

 Moram da izdvojim i drugu koreografiju kojom su se prestavile moje učenice. Ona je potpuno drugačija od prve i nisam sigurna koju vole više. Ono što je važno jeste da su obe koreografije otplesale sa jednakim zadovoljstvom i uspele da iznesu maltene sve što sam im govorila. Sitne greške uvek postoje, a ja zaista ne mogu da zamerim ni na čemu posle prvog susreta sa velikom scenom, naprotiv. Trebalo je da bude više devojaka u izvedbi ove koreografije, ali igrom slučaja i spletom okolnosti desilo se da sam podelila scenu sa njima trima i tu izvedbu smo posvetile jednoj od članica naše plesne družine, Aniti. Izvedbu ove koreografije možete videti ovde: Malika Oriental Dance Studio - Set el hossem :) Mnogo puta sam to za ovih mesec dana rekla, ali ću ponoviti i sada i još milijardu puta: Hvala vam, lepotice moje, što ste uz mene, što ste moje, što se uporne i istrajne, što ne odustajete kada je najteže, što ste tako različite, a dišete kao jedna!!! Hvala vam na poverenju i svakom deliću sekunde koji provodite sa mnom. Hvala vam jer ste učinile da se šepurim kao paun!!! Vi ste moj ponos i dika!!! Idemo u nove pobede :) Volim vas!!!

   Kada su u pitanju moje solo izvedbe, moram i to da zabeležim da bih jednog dana imala podsetnik. Nisam imala vremena da napravim koreografije za sebe, što je bilo katastrofalno za mene, okorelog perfekcionistu, osobu kod koje sve mora da bude pod konac i osobu koja smatra da scena zaslužuje da se na njoj prestavim koreografijom..! U prvi mah sam imala malu frku zbog toga, a onda sam rešila da se prepustim i verujem u sebe. Plesala sam uz dve pesme koje volim i koje, po meni, idu uz mene i moj karakter, tako da nisam imala potrebe da sebe dodatno opterećujem. Meni je scena, naravno, mnogo prijala pa smo lepo sarađivale, a publika je mnogo lepo odreagovala na tu našu saradnju. Improvizacija je zapravo pravi način da se vidi plesač. Smatram da mnogo pesama zaslužuje da se njihove priče upakuju u smišljenu koreografiju i tako se lepo iznese njihova poenta, ali isto tako smatram da uz određene pesme jednostavno ne možeš da smišljaš koreografije već jednostavno moraš da se prepustiš svaki put kada ih čuješ, a rezultat će biti podjednako dobar. Davno sam rekla, scenu ili jedeš ili te ona pojede. Srećna sam što me nikada do sada nije pojela.

Ovde možete videti: Layali Masrya, a ovde: I wanna dance :)

   Koreografije su se nizale, program se polako privodio kraju... Nisam mogla da verujem da je vreme toliko brzo prošlo. Obzirom na to da sam se non stop presvlačila, uspevala sam nekako da sve držim pod kontrolom pa tako na sceni, kao ni iza nje, zaista nije bilo nikakvih ispada i neželjenih situacija. U to ne računam pad rajfa sa moje glave s početka programa jer je taj rajf ipak doživeo svoje trenutke na sceni zahvaljujući našem voditelju Alekseju. Kada je program završen, kada smo se zahvalile svima koji su došli da nas podrže, onima koji su nam pomogli da program bude zabeležen (fotograf: Darko Manasić; snimatelj: Nikola Nikolić), onima koji su program ojačali učešćem u istom, kao i onome ko je na poseban način obeležio čitav program i zaokružio priču, harizmatičnom i duhovitom voditelju (Aleksej Krpan)...  kada je sve prošlo... moram da kažem da sam se osećala izbezumljeno... ne znam ni zašto sam sišla sa scene jer apsolutno nikog nisam videla iako su mi ljudi bili ispred nosa... znam samo da su mi osećanja bila uzburkana... da su se u meni mešali sreća i ponos, kao i briga kako li je sve to na kraju ispalo... Onda sam videla nasmejano lice moje majke. Kada me je ona zagrlila bilo mi je jasno da je zaista sve bilo kako treba. Onda sam se ispozdravljala sa ostalim dragim ljudima koji su me strpljivo čekali. Njihov sjaj u očima i osmesi su mi govorili sve. Narasla sam kao kvasac. Veliko hvala svima koji su došli da nas podrže, koliko god smo mi bili deo programa na sceni toliko ste i vi bili kao naše ogledalo. Vaše reakcije, aplauzi i ovacije su rekle sve.

  

   Mi smo ovog puta sa svojim gostima napravile jedan mali miks klasičnih i modernih stilova izvođenja, kao i nekoliko folklornih stilova i fuzija. Saška i ja smo presrećne jer smo uspele da iznesemo ono što smo planirale, pravi duh orijenta na scenu. Poenta naše priče nije bila da bismo nas dve bile upoređivane, što se, na veliku žalost, desilo. Za one koji nisu shvatili poentu priče, ona je zapravo bila spoj koji činimo nas dve, potpuno drugačije plesačice sa vremenski različitim iskustvom u plesu, čiji je cilj zapravo isti, čija je ljubav prema plesu iskrena, čiji su pogledi na ples jednaki... Ne može se porediti neuporedivo, dva drugačija stila, dve drugačije konstitucije, dva različita čoveka. Niti ja želim da budem poput nje niti ona želi da bude poput mene. Mi smo samo jedan savršen plesni spoj, a to ne kažem ja kao ja, već prenosim utiske i impresije drugih, za svo ovo vreme koliko nas dve plesno sarađujemo. Na stranu to što smo privatno najbolji prijatelji. Žao mi je što postoje oni koji će nas porediti, ali to su za mene čista seljačka posla. Uz svo dužno poštovanje, ali tako je. Svaka naša devojka, a kada kažem naša ubrajam tu i Dive, je dala svoj maksimum na toj sceni. Svakoj se podjednako zahvaljujem i čestitam na uspehu. Vi ste dokaz da se sve može kad se hoće. Ne kažem da svoj maksimum nisu dali svi učesnici, nego prosto na ovaj način izdvajam naše devojke jer je ovo bio njihov prvi koncert i ipak nešto naše što će da se pamti doveka.

   Kada je Closing Gala u pitanju, održao se u restoranu Hanan i bio je posebna priča za sebe. Bilo je taman onoliko učesnika koliko treba, kao i prisutnih gostiju u publici. Prijatna atomsfera i opet šarolik program. Smejala sam se, ježila, plakala, vrištala, tapšala, plesala... Bilo je prelepo! Leila je izrazila želju da Saška i ja otplešemo khaleegy sa njom. Naravno da nismo mogle da odbijemo, iako smo bile iscrpljene, za ono što voliš nađeš još po koji atom snage, pored toga što je čast plesati uz jednu Leilu Moleai. To je bila jedna mala improvizacija klasičnog khaleegy-a i uživala sam u izvedbi iste. Hvala svima na divnoj večeri. Bez vas ne bi bila potpuna!

 

   Sutradan smo otpratile Leilu na aerodrom. Tako to obično biva kada su festivali u pitanju, tek si se sastavio sa nekim, nisi ni trepnuo, a već moraš da se rastaješ. Iza nas je svakako ostala jedna predivna priča, nezaboravno iskustvo i zasigurno jedno novo, veliko prijateljstvo. Mnogo načetih tema, mnogo zajedničkih uspomena, a samo par dana... It's not goodbye... It's see you soon! :) 

   Za kraj bih samo citirala druga moje učenice koji je bio u publici na našem koncertu: 

"Želim da ti čestitam! Ja sam došao pun predrasuda o ovom plesu, a vi ste uspele svaku da razbijete! Svaka osoba na onoj sceni je uživala plešući, to je bilo tako vidno. Ovo je prava umetnost!" 

Zapravo, cilj svake naše izvedbe, koncerta, nastupa bilo gde... i jeste da pokažemo šta je to orijentalni ples. Umetnost. I ljubav. Meni ne preostaje ništa nego da kažem da smo USPELE! Uspele da ostvarimo svoj san! Idemo dalje, da nadograđujemo svoje znanje, da širimo ljubav prema plesu, da ostvarujemo nove snove. Ljudi moji, ništa nije nemoguće. Dovoljno je samo da nešto poželite i već ste na pola puta da to i ostvarite. Ne kažem da je lako, naprotiv, mnogo je teško... ali samo upornost i istrajnost mogu da dovedu do krajnjeg cilja, do ostvarenja želje i sna. Nas dve odlično znamo koliko je ko i šta uradio, uložio i pružio, to je ono što ostaje među nama kao istina i kao jedna lekcija više za ubuduće, jer postoje nove želje, novi ciljevi i novi snovi, lepši, veći i bolji. O tome ćemo već pričati u nekom narednom periodu, jer je "Daret el Ayam" tek počeo, a već po svom prvom izdanju je okarakterisan kao najoriginalniji i najzabavniji na orijentalnoj plesnoj sceni :) 

   Još nekoliko fotkica, neće da se bace :) Hvala svima, po ko zna koji put, na interesovanju, podršci, komentarima i učešću, što na sceni, što izvan nje. Bilo je divno sarađivati sa svima vama i vidimo se prvom sličnom prilikom :)

Ovo je bio vikend koji će zauvek ostati urezan u mojoj memoriji!!!

Do sledeće teme za piskaranje primite puno pozdrava :)

Nina :)