Sadašnjim, budućim i bivšim učenicama koje "dolaze"

   Sutra je prvi septembar, za mnoge obeležava novi početak, povratak u školu, početak sezone, povratak na posao, itd. Sadašnje, bivše i buduće učenice, moje ili nečije... Ovo je obraćanje upravo vama. Ovo je obraćanje onom tipu ljudi koji više vole izgovore nego sama dela.

   Nisam ovde da držim slovo o tome kako treba da se ponaša u životu, ja sam instruktorka plesa i o tome (plesu) imam pravo da pričam i kritikujem na mnoge načine. Zato bih volela da kažem nešto po pitanju teme koja je škakljiva, ali je redovna u praksi.

   Kada je bilo koja fizička aktivnost u pitanju, za rezultate je potreban kontinuitet. Da bi neko nešto naučio i savladao, potrebno je da bude prisutan. Da bi neko bio prisutan, potrebno je da za nešto odvoji vreme. Da bi neko za nešto odvojio veme, potrebno je da nešto želi. Da bi neko nešto želeo, potrebno je da postoji interesovanje. I tako mogu u nedogled. Poenta je da NIKO sebi ne sme da da za pravo da mi (i kao instruktoru i plesaču) kaže da želi da uči ovaj ples, a onda se ne pojavljuje na treninzima.

   Sad ću se malo baciti na stavke, koje upravo takvi poput vas ne uzimate u obzir, prosto vam ne padne na pamet šta sve povlači to vaše "dolazim, ali ne dolazim" ponašanje.

   1. Odlazak na ples nije kao odlazak u teretanu/fitness program pa tako možeš da nastaviš tamo gde si stao pre tri meseca

   2. Na treninzima ne postojiš samo TI, postoji čitava jedna GRUPA ljudi koja za razliku od TEBE dolazi REDOVNO na treninge, mnogo se TRUDE i vredno RADE kako bi nešto NAUČILE, kako bi nešto SAVLADALE i kako bi nešto LAKO i LEPO izvodile. ALI upravo TI, tako "ODGOVORNA" osoba, zbog svojih redovnih MLAKIH IZGOVORA i redovnih NEDOLAZAKA, upravo TI iziskuješ NAJVIŠE PAŽNjE i POSVEĆENOSTI na tom JEDNOM U STO GODINA treningu, jer je jedna GRUPA za taj tvoj ladojajaški period PREŠLA određenu tehniku i SAVLADALA je, a tebi je to jednako nekom, što se kaže, ŠPANSKOM SELU, pa tako upravo zbog TEBE jedan čas mora da se USPORI jer TI ne razumeš, TI ne umeš, TI ne možeš, TI NEĆEŠ da dolaziš redovno na te iste treninge gde su se OSTALI pošteno NAMUČILI da nešto SAVLADAJU i NAUČE.

   3. Posao jednog instruktora JESTE da jedan čas učini interesantnim, dinamičnim, drugačijim od prethodnog. Ni na trenutak se ne zapitate da li remetite nešto svojim odabirom da kažete da ćete doći, a onda se ne pojavite ili se pojavite posle 2, 3 meseca. Remetite nečiji posao, remetite plan i program,  redovno se ispiškite na nečiji trud i vreme koje je otišlo na sastavljanje ŠTO BOLjEG i efikasnijeg PROGRAMA.

   4. Na žalost, NIJE MOGUĆE obezbediti termin za novu početnu grupu BAŠ ONDA KADA SE VAMA ĆEFNE da biste da krenete na časove. Onda budite sigurni da ćete upasti u grupu koja je već navikla na rad, koja je već prešla određenu tehniku i BUDITE SVESNI da ste vi ti koji treba da se prilagodite njima, ali isto tako budite svesni toga da će njihovi časovi ipak biti prilagođeni upravo vama, pošto ovaj ples NE MOŽE da se uči od sredine, on ima svoj POČETAK. Ili jednostavno pohađajte individualne časove, koji su znatno skuplji od grupnih.

   Da se razumemo, nikome ponavljanje najosnovnijih stvari nije odmoglo, naprotiv. Upravo zato volim što mi dolaze početnice pa mi se grupa vrati na neke pokrete koji se ponavljanjem unapređuju i bolje sležu u mozgu. Ja sam otvorena za prijem novih članova, ali oni treba da budu svesni onoga što njihov dolazak donosi pa tako razmisle da li je FER prema instruktoru i da li je KOLEGIJALNO da dođu na nekoliko časova pa prosto nestanu. Niti ja niti moje devojke imamo nešto protiv priključivanja novih članova, NAPROTIV, mi smo presrećne kada nam se priključuju novi ljudi. Jedino što bismo volele je to da, KADA NAM SE NEKO PRIKLjUČI, taj neko bude odgovorna, vredna i uporna osoba, osoba koja zna šta želi, koja se za ovaj ples interesuje dovoljno toliko da svoje vreme rasporedi i dolazi na te treninge 2h nedeljno.

   Zato bih želela da obavestim sve te sadašnje, buduće i bivše učenice, ukoliko su već pomislile da bi da krenu na časove orijentalnog plesa, okrenule broj telefona instruktorke i rekle da dolaze sledeći čas, da pre toga to ZAISTA REŠE U SVOJOJ GLAVI. Mnogi nisu svesni da jedan poziv i dogovor znači da se koncept tog časa na koji one kažu da će doći u startu menja jer se upravo taj čas usresređuje na tu novu osobu, da se sve mi, od instruktora do starih članova, prilagođavamo toj osobi, ma koliko delovalo da se ta osoba prilagođava nama.

   Nisam ovde da bih rekla da je loše da se novi članovi priključuju, ovde sam da kažem da ukoliko si već krenula, ukoliko već vidiš da ti odgovara ples kao fizička aktivnost, instruktor kao osoba, plesač i predavač, okruženje i ostali članovi plesne grupe, onda svoje vreme i obaveze prilagodi tako da DOLAZIŠ na te treninge. Možda i jesam zvučala grubo, ali nekada je nemoguće objasniti na lep način ma koliko se trudio. Uostalom, ja nisam onaj tip osobe koja prodaje šarene laže i kojoj je bitan kvantitet, da se hvalim brojem ljudi u mojoj sali, uzmem lovu i briga me što ti nešto nećeš naučiti kako treba. Neko će reći kako je ovaj moj tekst marketinški pogrešna stvar, kako ću odbiti ljude time što govorim i slično. Ne interesuju me marketinški trikovi. Meni je jako važno da svako nauči, savlada i izvodi ovaj ples onako kako treba, da to bude ispravno, da se osoba oseća lepo dok to radi, a isto tako da to bude lepo i za videti. I jako mi je važno da osobe koje dolaze kod mene budu svesne toga da time što su se pojavile podrazumevam da su oni ljudi koji će poštovati dogovore, pratiti i držati se svoje želje da uče ovaj ples. Isto tako, nisam vidovita, ne gledam u pasulj i ne razgovaram sa Vasionom pa da mogu da znam tuđe planove, znam samo i isključivo ono što mi se kaže, a to je da se priključuju časovima, vole ovaj ples i žele da ga uče. Tako da, ukoliko ipak "nemaš vremena", "iskrsao ti je novi posao", "imaš predavanja" ili ti se ne dopada moj način rada, to se KAŽE, ne čeka se da ja pošaljem poruku da proverim da li je neko ok sa zdravljem jer ga nema neki period unazad. Postoji nešto što se zove dogovor, vaspitanje i poštovanje.

   Ono što je potrebno da se zna jeste da je, kao što sam već rekla, za sve to potreban kontinuitet, dakle vreme provedeno na treninzima koje se nije prekinulo, vreme koje traje. Zato, ukoliko ZAISTA VOLIŠ ovaj ples, ZAISTA ŽELIŠ da naučiš, onda ZAISTA DOĐI kada kažeš da ćeš pa tako stvori sebi svoje malo carstvo, svoj nedeljni užitak, svoje vreme. NEMA mlakih izgovora tipa posao, škola, praznici, kursevi i slično. Kada nešto ZAISTA ŽELIŠ, ti za to NAĐEŠ to potrebno VREME.

Be yourself, everyone else is already taken!

   Veorovatno sam do sada u više navrata pričala na ovu temu, ali to je nešto o čemu vredi govoriti. Srž ovog plesa jeste da budeš svoj, da se kroz ples izraziš, pokažeš ko si i šta si. Postoje razni tipovi ljudi pa se to jasno kroz ples i vidi. Ne možeš sakriti apsolutno ništa. Sve je u energiji kojom zračiš.
 
   Najveće mi je uživanje kada gledam nekoga ko pleše iz duše i srca, kada pleše jer oseća emocije koje ovaj ples budi, kada bez ustručavanja pruži na dlanu svoja najdublja osećanja, kada se na licu vidi sve, iskren osmeh ili iskrena bol, kada oči plešu... Tada je nebitno ko si, odakle si, tada je nebitno kako izgledaš, tada je nebitno koliko dugo učiš ovaj ples, tada je nebitno apsolutno sve... Bitna je ta energija koju šalješ. Tu nema mesta kompleksima, dokazivanju i ostalim glupostima koje sa sobom nosi šljam. Samo iskreno, do srži!!!

   Da se razumemo, tehnika je vrlo važna. Ko ne ume da otpleše kako valja tehnički taj se ne može smatrati plesačem, zapravo to je muljator, šarlatan, fušer. U oku laika to može da izgleda fenomenalno, mada mogu slobodno da kažem da i laici imaju osećaj za lepo i ukusno, tako da i oni često primete da tu nešto ne valja, ne umeju da kažu šta, ali znaju da ne valja. U oku profesionalca to izgleda smešno u smislu da profesionalac zna da si šarlatan i zna da imaš od koga da učiš, ali vidi da nećeš jer sebe smatraš za vrsnog, prekaljenog plesača ili se bar tako ponašaš. Kako to izgleda u oku samog fušera, to već ne znam, pošto još uvek nisam uspela da prokljuvim da li fušer zaista smatra da je fenomenalan plesač ili ipak ne.

   Samopouzdanje je nešto što ovaj ples podiže, vrlo je korisno, ali je povremeno ravno igranju sa vatrom. Desi se da se pogrešne osobe napune samopouzdanjem, da ono pršti. Plesno samopouzdanje, ali i samopouzdanje generalno, treba da ima podlogu, dakle, osoba treba da ima na osnovu čega da se oseća toliko sigurnom u sebe da to pršti. Prevelika doza samopouzdanja bez podloge je nešto što može samo i isključivo da odbije normalne, a privuče one slične, što i nije sjajna stvar i kratkog je daha.

   Više puta sam bila svedok propadanja nekog plesača koji ima potencijala, na početku se trudi kao i svako, a onda se desi da ga spucaju komentari drugih i taj potencijal nestane potpuno. Komentari mogu biti pozitivni i negativni, sve zavisi, ali oni potpuno ubiju svaku mogućnost za napredak jer neko dozvoli da ih to ponese. Neko je toliko samokritičan da se uguši u tome potpuno, neko je toliko labilan da se uguši u moru loših, često zlonamernih komentara, a neko je toliko siguran u sebe jer je dobio pohvalu, dve, da se udavi u okeanu svog samopouzdanja. Često ljudi u sebi nemaju onu tačku koja se zove osećaj za realnost. Naravno da nam je potrebna povremena krtika da bismo znali da li smo zaista na pravom putu ili nismo, ali trebalo bi da imamo i taj osećaj za realnost, da imamo svest o tome kakvi smo zaista, a povrh svega da se ne stidimo toga. Kritika treba da bude upućena od osoba koje su kvalifikovane za to da kritiku pruže. Kada si svestan sebe imaš prostora za večiti napredak.

   Ključ jednog napretka jeste upravo to, svest. Svest o tome da ništa ne može preko noći. Svest o tome da je potrebno mnogo vremena (čitaj: godina) da bi jedan plesač napravio osnovu koju će moći da nadograđuje. Svest o tome da će svako u nekom trenutku stagnirati i da tu nema ništa loše. Svest o tome da nisi i ne možeš biti najbolji u odnosu na druge, ali da UVEK možeš biti najbolja verzija sebe i ka tome treba da težiš.

   Ljudi često traže greške u drugima, a ne žele da priznaju da su oni ti koji greše. Žao mi je kada vidim da postoje oni koji će tražiti greške u tome što im neko otvoreno kaže da greši i ukaže na te greške. Žao mi je kada vidim da postoje oni koji će odbaciti iskrene ljude, a okružiti se onima koji će im govoriti ono što njima odgovara, ono što žele da čuju. Žao mi je kada vidim kako ljudi propadaju, kada gase svaki potencijal i dobru stranu sebe, samo da bi hranili svoj ego i zadovoljavali svoje komplekse.

   Ova tema je opširna, verovatno se vraćam na to s vremena na vreme upravo iz tog razloga. Neću da dužim ovog puta. Ono što bih za kraj rekla jeste to da je orijentalni ples sredstvo uz pomoć koga možeš da upoznaš sebe, kroz samo učenje plesa, istraživanje istog. Kada ulaziš dublje u tematiku, ali i upoznaješ mnoge ljude, ti zapravo sklapaš mozaik, stavljaš kockice na njihovo mesto i vidiš zapravo ko si i šta si. Onda preostaje to da prihvatiš sebe pa tako ukoliko ti se nešto ne dopada poradiš na tome da to promeniš, da budeš bolji sutra. Bilo šta da je u pitanju, da li tehnički, da li mentalno, da li emotivno. Na sve to treba da postoji svest o tome da te stvari ne vidiš samo ti, tebe vide i drugi, tako da ne možeš da sakriješ apsolutno ništa. Ali i zašto bi? Poenta i jeste da smo svi različiti i poenta jeste u prihvatanju toga. Poenta jeste u tome da se uz pomoć ovog plesa potpuno ogoliš i nemaš čega da se stidiš. Ukoliko smatraš da si Betmen, budi. Ukoliko smatraš da si zmaj, budi. Bitno je da si srećan i u harmoniji sam sa sobom, a pogrešno je to kada se vodiš željom da te drugi vide kao Betmena ili zmaja ili vođu ili šaljivdžiju ili glavnog, a ti to zapravo nisi.

Ovo su bile neke moje misli koje sam želela da podelim sa vama :)

Do sledećeg žvrckanja, šljokičavi pozdrav :)

Nina Malika

Postala sam Jutuberka!!!

   Dragi svi :D Znam da ima mnogo vas koji posećujete moj blog (pa čak i onda kada je pauza između tekstova malo veća... ups...):D Ovom prilikom želim da vas obavestim, ukoliko već ne znate, da sam počela da snimam video snimke na određene teme vezane za prelepi nam orijentalni ples. Ideja je da povećam svest ljudi o tome i to je neki moj vid borbe protiv nepravde i predrasuda vezanim za ovaj ples.

   YouTube kanal imam od neke 2008. godine, nisam ga koristila za dodavanje snimaka dok nisam počela da kačim one plesne. Pošto pratim inostrane vlogere već dugi niz godina, vrtelo mi se po glavi to da bih možda mogla i ja da počnem sa tim, najviše zato što mi je to zabavno i vrlo interesantno. Moj posao je u neku ruku javan, ipak su uključeni nastupi po orijentalno inspirisanim kafićima i restoranima, kao i plesnim festivalima koji umeju da budu medijski propraćeni, a isto tako sam instruktor i to mu dođe kao neki vid javnog posla gde se susrećeš sa mnogo ljudi sa raznih strana. Upravo zbog toga nisam imala problem sa tim da se prikačim na YouTube i otvoreno pričam pred širokim internet auditorijumom.

   Prvenstveno bih želela da kažem da su BLOG i VLOG dve različite stvari :) Blog je mesto na kom se trenutno nalazite, mesto gde pišem svoje tekstove na određene teme. Vlog je video prikaz, mesto gde se priča na određenu temu, a najčešće se dešava upravo na YouTube.

   Bilo mi je potrebno nekoliko godina da napokon sednem i snimim svoj prvi video. Pre toga sam uvek nalazila neke mlake izgovore i sada mi je žao jer nisam to počela mnogo ranije jer sam propustila toliko toga što je moglo da se prikaže i video zapisom. No, za prosutim mlekom se ne plače :D tako da, jedino je bitno to što sam napokon počela :)

   5 godina od kada sam počela da se bavim ovim plesom sam obeležila svojim prvim vlogom :) Njega možete videti ovde: Vlog broj 1 - Dobrodošlica
Do sada sam okačila 16 snimaka, na različite teme. Neki su pokrili dešavanja na kojima sam bila, na nekima sam najavljivala Daret el Ayam festival, na nekima sam pričala na određene teme. Svakako ću više da se aktiviram po pitanju toga u narednom periodu.

   Pričala sam i pričaću o korisnim stvarima, nečemu što mnogim ljudima nije jasno, a nema ko da im da adekvatne odgovore na ta pitanja. Za sada sam objasnila šta je potrebno za poneti na trening: Vlog #2 - Plesni studio , zašto je potreban da se uči folklor orijentalnog plesa: Vlog #7 i napravila sam snimak o predrasudama: Vlog #15 - Predrasude koji svakako preporučujem. Po meni je svaki snimak poseban i ima neku svoju draž i nešto što može da se nauči iz njega. Mnogo ljudi mi je dalo veliku podršku po pitanju ovog mog smelog poteza i to mi je bio znak da radim pravu stvar :)

   Zabave radi sam odlučila da povemeno napravim i po koji presedan pa tako objavim po koji Tag ili Challenge, ali i neki moj regularan dan :) Tako sam do sada ubacila Boyfriend Tag: Vlog #10 - BF Tag kao i kako je izgledao moj prvi dan proleća: Vlog #8 - Hello spring, ali i prvi u nizu Bloopers-a, u bukvalnom smislu - grešaka pri snimanju >>> Bloopers #1

   Sve što pričam o ovom plesu jeste zapravo iz mog ugla, ali i iznošenje mojih dosadašnjih učenja i saznanja. To svakako ne znači da sam sveznajuća i potpuni neprevaziđeni ekspert, naprotiv, ovo je još jedan od mojih načina učenja i istraživanja kao i razvoja u plesu. Vlogovanje me navodi da se više aktiviram po pitanju određenih tema o kojima govorim, a svakako je korisno i drugima koji ne rade na istraživanju pa dobiju od mene "sve na gotovo".

   Listu svih vlogova možete videti ovde:  PLAYLIST

   Na samom kanalu to izgleda ovako:

   Moj YouTube kanal je ovaj: Nina Malika i na njega se možete prijaviti klikom na dugme "Subscribe" ili ako vam je podešavanje na srpskom jeziku: "Prijavi me".

   Listu svih snimaka, kako vlogova tako i snimke sa nastupa, možete videti ovde:

   Osnovne podatke kao i prečice do ostalih mojih društvenih mreža možete videti ovde:

   ***Sve što je označeno u tekstu nekom bojom (a da nije crna) je zapravo direktan link ka navedenom. Klikom na to možete pogledati sve to o čemu pišem.***

Do narednog teksta, šaljem vam puuuuuuuunoooo šljokičavih pozdrava!!!

Nina Malika