Četvrti rođendan

   Priznajem, zapostavila sam jednu od mojih velikih pasija - pisanje, i jako mi je žao zbog toga. Možda je današnji dan pravo vreme za osvežavanje bloga. Kao i svake godine, obeležiću ovaj datum na ovaj način. Na današnji dan sam učinila nešto najbolje za sebe, usudila se da probam i ne mogu biti srećnija i ponosnija... Na današnji dan sam pokrenula svoju priču, oživela svoju sliku o plesu, po prvi put podelila sa nekim svoj doživljaj ovog plesa kao instruktor, kao Malika.

   Toliko sećanja, toliko ljudi, toliko dešavanja, toliko padova i uspona, mnogo žrtvovanja i ulaganja, mnogo pažnje, a pre svega ljubavi... Sve kada se stavi na gomilu u meni budi jedno predivno osećanje ponosa i sreće, navodi me na suze i skakutanje u isto vreme... Možda moje dostignuće nekome nije ništa posebno, ali ono što se računa jeste kako ja gledam na to. Za jednog potpunog početnika ostvarila sam, po meni, odličan rezultat.

   Moram da priznam da mi je ovo jedan od najemotivnijih trenutaka u poslednje vreme. Ovo je trenutak kada sedneš i osvrneš se iza sebe i pogledaš šta si sve uradio pa se preispituješ. Sigurna sam da sam napravila mnogo grešaka u radu, ali sam isto tako sigurna da sam uradila mnogo više ispravnih stvari. Živi smo ljudi, grešimo, ali je važno naučiti i ne ponavljati iste greške i truditi se, davati svoj maksimun. Neko sam ko je takoreći samouk, osmislila sam i razvila svoj sistem rada po onome kako bih ja volela da je rađeno sa mnom. U procesu razvijanja se naprave greške, pogotovo kada radiš sa mnogo različitih ljudi u isto vreme, ali u jedno sam sigurna, a to je da sam uvek davala sve od sebe i da je rezultat rada sa svakim bio pozitivan.

   Možda moja sala ne broji veći broj članova, ali su u njoj ljudi koji su voljni da uče, koji mi veruju i prate me. Ne mogu biti zahvalnija na tome. Imati nečije poverenje je najveća čast. Održala sam još jedan promo čas u nizu, srela neka nova lica i neke nove Malike. Srećan si kada se osvrneš oko sebe i vidiš da je danas situacija bolja od one od pre godinu dana te tako i znaš da si ostvario neki svoj uspeh.

   Za kraj ću napisati nešto što sam rekla novim članovima moje plesne grupe, a to je da su one već napravile veliki pomak time što su se prijavile i pojavile na svom prvom času orijentalnog plesa, a kamo li što su uspele da izdrže taj susret sa potpuno drugačijim radom na sebi. Orijentalni ples je sklop što fizičkog, što umnog rada, poseban i koristan način razvoja jedne osobe. Zato uspehom smatram svaki održani trening jer je imao za koga da se održi, za onog ko voli, želi i ne odustaje, za onog ko je u ovom plesu video lepotu i prepoznao tu sebe. Želim da čestitam rođendan svim Malikama, jer ovo nije samo moj dan već naš zajednički. Hvala svakoj od vas koje ste bile deo moje priče, koje ste i dalje tu i koje ćete biti. Hvala svakoj sadašnjoj, bivšoj i budućoj učenici na uloženom vremenu, znoju i trudu. Ja i svaku svoju bivšu učenicu nosim u srcu, verujem u svaku i svakoj, a i dalje verujem u to da će nam se putevi ponovo ukrstiti. Pred nama je i dalje najšljokičaviji put i jedva čekam da vidim šta nas to čeka. Mene uporni i istrajni ljudi inspirišu, ljudi koji znaju šta žele i šta pre svega vole, ljudi koji umeju da sanjaju i koji ne odustaju od svojih želja i snova, a na njima predano rade. Zato se nadam da ću nekada nekome i ja poslužiti kao inspiracija. Ja ću znati da sam uspela onda kada budem videla da sam svoju količinu ljubavi prema ovom plesu prenela na nekog. Radujem se novoj plesnoj sezoni i želim nam da inspirišemo jedna drugu i uživamo u stvaranju magije orijentalnog plesa. Idemo u nove plesne pobede. Plesna sala nas čeka, bezbroj ponavljanja starih, ali i učenja novih pokreta. Ne zaboravite, ljubav prema plesu se računa, razvija i neguje u plesnoj sali.

   Do sledećeg žvrckanja,

šljokičavi pozdrav!

Nina Malika

Intensive sa Kalom & Balkan Tube Fest vikend

   Poslednji vikend juna, dakle 24. i 25. jun 2017. je vikend koji mi je obeležen sa dva interesantna dešavanja. Prvi je vikend intenzivnih treninga sa Aleksandrom Tešanović aka Kala Shadi, a drugi je Balkan Tube Fest.

   Prvenstveno moram da kažem da mi je zadovoljstvo učestvovati u stvaranju i realizaciji kreativnih stvari i deliti svoje vreme, znanje, umeće i kreativnost sa ljudima koji su poput mene. Ideja za sam intenziv je došla sasvim spontano. Svi znate da je Kala bila instuktor na Daret el Ayam-u prošle godine. Prisutni su tražili još radionica sa njom, a oni koji nisu bili u mogućnosti da prisustvuju tada su pitali kada će biti ponovo. Posle nebrojano mnogo "Kada nam ponovo dovodiš Kalu?" upućeno meni, kao i "Kada ćeš ponovo da nam držiš radionicu?" upućeno njoj, došle smo do dogovora da organizujemo Summer (killer) Intenzive with Kala Shadi :) Nažalost, nisam mogla da prisustvujem radionicama, ali sam se potrudila da ih makar ujutro pre početka pozdravim i poželim srećan rad :) Ono što sam dobila kao feedback me ni malo ne iznenađuje, a želim da podelim ovom prilikom sa svetom :)

"Malo je reći stvarno da sam oduševljena Kalom, jedna pre pre predivna osoba pre svega, a presrećna sam sto sam imala priliku da učim od nje, jer je fenomenalan instruktor... Volim što je i gruba i meka u isto vreme, zna kako da pomeri granice definitivno... Sa sigurnošću mogu da kažem da je ovo bila radionica koja mi je pomerila i dupe i glavu i dala mnogo više samopouzdanja, što u životu tako i u plesu... Od suza i smeha i ludosti, sa svime sam presrećna i veoma mi je žao što je gotovo... Definitivno ne treba propuštati njene radionice, makar da se ceo svet ruši, što od sad ni neću  😀 e sad, mogla bih do sutra da pišem, al' shvatila si 😀"

"Ja sam ODUŠEVLJENA, ali najiskrenije. žena je zmajica i lavica, kao osoba predivna, opuštena, spremna da da savet i konstruktivnu kritiku, a kao instriktor vaaauuu. Sve radionice  su mi značile mnogoo, tehnika pogotovo, jer nikad nisam radila na taj način i tako spajala kombinacije, nije imao ko da mi pokaže. Sa ovim sam se milimetar pomerila, ali pozitvno pa ću vežbati ovo što smo naučile. Ozbiljno planiram posle faxa da se selim za Banja Luku, samo muža da nagovorim 😁 posto mi je rekla da mi je tehnika okej, ja cvetam kao da mi je rekla da sam najbolja na svetu, jer mi znači s obzirom da sam tek pre par meseci procvetala i to kod Jelene, pre toga sam kaskala zbog nedostatka znanja i objašnjenja. Treba da radim na opuštenosti da bi se iskazale emocije na pravi način to i znam i radiću. Hvals ti na prilici, moglo bi ovo jednom godišnje 😀"

 "Bilo je fenomenalno, žao mi je što sam propustila subotu kad su se radile emocije, čula sam da je bilo odlično i da su sve devojke plakale i opustile se. atmosfera je bila kao kod kuće, svima prijatno, na drill-u je bilo strava, puno smo naučile, svima se posvetila, sve detaljno objasnila, i tu smo već crkle, onda smo na pauzi sve otišle da jedemo i vratile se za koreografiju, i tu  je bilo super... Svaka je plesala po malo uz neku pesmu i dobila mišljenje od Kale, žena je toliko prenela neku energiju da sam samo skakutala po sali bez obzira na umor i mogla sam tako do sutra ;)  Ceo dan je bio savršen i nadamo se da ćemo uskoro nešto ponoviti."

" Sve u svemu, ja sam preoduševljena, ovaj vikend je imao terapeutsko dejstvo na mene. Kalinim načinom rada sam oduševljena još od prošle godine, međutim sad me je oduvala svojim idejama, pristupom, energijom i empatijom. Najveći utisak je na mene ostavila prva radionica, i ne znam da li je prva igrom slučaja, ali mislim da je jako bitno što je bila prva - kad cela sala cmizdri zajedno, mislim da je posle mnogo opuštenije, ljude je manje sramota da nešto kasnije urade i probaju. I ta radionica mi je baš bila teška, znam da nisam uspela da ispunim zadatak koji smo imali, ali sam se osećala nekako oslobođeno posle nje i mislim da će vremenom uticati da promenim perspektivu za neke stvari u plesu. Radionica tehnike - šta da kažem, ja sam neke od tih drilova i videla prošle godine i nisam posle znala da ih ponovim 😀 ali mislim da su te stvari prekorisne, no moraju se vežbati mesecima. Slično sa individualnim časom: Kala mi je pokazala neke osnove, međutim moje telo to najpre treba da zapamti i uvežba da bi imalo svrhe ići dalje. U suštini, nije nesavladivo, ali zahteva jako puno rada, nadam se da ćemo biti disciplinovane za to. Što se tiče koreografije, mislim da nas Kala nije puno štedela, bilo je jako interesantno videti njen proces i bilo je interesantno hvatati prilično zeznute stvari na koje nismo navikle - ona pokaže, a ja kao: ok, nema šanse da ću ja to uspeti uraditi, i onda ponavljaš, ponavljaš, i ubodeš jednom kako tako da izgleda i budeš kao vau, ja ovo zapravo mogu. Generalno je sve bila jako lepo zaokružena celina, jedina zamerka je što nismo imale više vremena hahaha 😀 ja bih volela da smo mogle bukvalno ceo vikend bez prestanka biti u toj sali, eventualno sa pauzicama za rucak, i te zadatke. Ja sam bila toliko umorna, ali nisam htela da izađem iz sale 😀 I da, atmosfera mi je bila prelepa, lepša nego na bilo kojim radionicama do sada. Jako mi je krivo zbog tebe i Kale što nisu došle sve te silne što su tražile, ali nam je drago zbog nas koje smo bile tamo, bilo je baš intimna i prihvatajuća atmosfera. Jeste malo jer je bilo dosta mojih, ali i te dve devojke koje nisam znala su bile divne i otvorene i pozitivne, nije bilo nikakvih pogleda u fazonu ko je ova, ili sramota me je da radim ovo pred ovim ljudima. Mislim da nas je Kala jako dobro pročitala, i po komentarima, i po pristupu i svemu. Ona ima taj "hitlerovski" pristup koji ja volim - drill i samo drill, ali je ujedno toliko empatična i blaga i puna razumevanja, i odlično čita ljude. I na kraju, mislim da će ovo jako puno pomoći nama kao grupi, mislim da smo se zbližile i da ćemo imati neki drugačiji pristup jedna prema drugoj u sali... bukvalno mi je žao što sve devojke s kojima ću deliti salu u narednom periodu nisu bile tu da to dožive. Ega bez, sramote bez, samo rad, i to rad zajedničkim snagama da sve budemo bolje. Eto, mislim da je to to, ukratko zapravo."

"Najbolje i najkorisnije radionice ikada. Iskreno. Skrenula nam je pažnju na detalje, na ono što nam zaista treba, dala materijala da radimo narednih godinu dana. Ja sam, malo je reći, oduševljena. Jako me je podstakla da radim dalje i proširila mi vidike još više."

"Ja sam iz Banjaluke pošla s njom za Bg jer sam propustila njene radionice emotion locomotion...  Prva radionica me oduševila... Prosto sto nas je na neki način tjerala da ss otvorimo emocionalno i dijelmo svoje duševno stanje mi je pomoglo da bar malo probijem barijere koje  imam... Da se oslobodim... Da shvatim suštinu zbog čega sam zapravo tu.. I na tome joj hvala. Mnogooo sam naučila i iako mi je instruktor inače, uvijek ima nešto novo da podijeli... Kao riznica. Elem... hvala i tebi na divnom druženju i na lijepom dočeku. Svakako divna dva dana provedena u učenju i sa ženama."

   One su rekle sve, ja nemam šta da dodam osim da sam presrećna da je još nekolicina ljudi videla zašto je smatram vrsnim instruktorom, a povrh svega čovekom. Čekamo sada neke nove plesne pobede, neka nova plesna druženja. Hvala još jednom svima na interesovanju, hvala svim devojkama koje su došle i podelile svoje vreme sa Kalom. Srećna sam jer ste uzele od nje ono po šta ste i došle - znanje i nezaboravno iskustvo. U ime obe - HVALA!!!

   Što se Balkan Tube Fest-a  (u daljem tekstu BTF) tiče, bilo mi je krajnje zadovoljstvo i čast biti deo te priče ove godine. Oni koji prate moj rad znaju da sam svoj 5ti plesni rođendan obeležila tako što sam započela rad na YouTube sa ciljem da proširim svest ljudi o orijentalnom plesu, da ga promovišem na najbolji mogući način i prikažem svima šta mi to radimo mimo nekog performansa koji imate priliku da vidite. Milica Perić je jedan od tri jutjubera koja organizuje ovaj festival, poznatija je kao Kovalska, osoba koja je svoj život posvetila radu na YouTube i neko koga sam sasvim slučajno upoznala posredstvom plesa. Ona je u školi moje Jelene iz Novog Sada pa smo se tako jednom prilikom srele na humanitarnom koncertu kada sam bila u Novom Sadu pa tako vlogovala to dešavanje. Kasnije sam saznala da se ona time bavi kao i njen momak Cile kog sam takođe tada imala priliku da upoznam jer je snimao to naše dešavanje. Tada sam rešila da se malo bolje informišem o našoj YouTube sceni i imala šta da vidim. Nisam imala predstavu da je to kod nas toliko rasprostranjeno i da uopšte nije čudno da se neko snima i govori na određene teme, te je meni to automatski bio vetar u leđa kako bih nastavila dalje u onome što sam namerila. Nisam pratila naše jutjubere, priznajem da slabo pratim i danas, ali sam upućenija. Pratim određeni broj inostranih vlogera pa mi odatle ideja da pokrenem svoje vlogovanje te mi je saznanje da to postoji i kod nas olakšalo u mnogome, pošto ljudima neće biti čudno ako neko ide ulicom i razgovara "sa kamerom". Na BTF sam dospela sasvim slučajno, a ideja je bila promocija orijentalnog plesa kao umetnosti i dobre fizičke aktivnosti, te sam tamo održala mini trening od nekih pola sata :) Ideja se javila posle Milicinog rođendana gde sam plesala, a sa mnom i određeni jutjuberi :D Tako da su želeli da od toga naprave atrakciju, nešto drugačije i zanimljivo, a ujedno ispromoviše ples, kao što sam već rekla. Tamo sam bila i zato što sam radila kao deo adaptacije jednog od sponzora, dakle Big Blue Travel-a, gde je bila ponuđena nagradna igra koja uključuje fotografisanje sa faraonom, Herkulesom i pica majstorom pa tako i sa mnom, jedinim živim primerkom :D Faraon, Herkules i kuvar su bili napravljeni od kartona :D Uglavnom, moj zadatak je bio da šetam po foajeu i kada me neko od učesnika u nagradnoj igri prepozna, priđe mi i slika se sa mnom :) Morao je posao malo da im se oteža pa sam tako lutala po celom foajeu, čak i po VIP-u :D Po završetku sa fotkanjem su trebali da odu do pulta Big Blue-a radi evidencije itd. Uglavnom, svoje vreme sam podelila sa divnim devojkama, uslikala sam se sa mnoooogo dece, zadavala im plesni zadatak tako da je u Sava Centru u dva dana mnogo puta rađen shimmy :D Drugog dana BTF-a sam održala svoj javni trening i ovom prilikom se zahvaljujem onima koji su mi ukazali svoje poverenje i trenirali sa mnom :) Meni je bilo super, a po komentarima - bilo je i njima :) Na kraju sam išla na svoj regularan trening sa žešćim bolovima u stopalima jer sam 2 dana za redom po 12h stajala, ali sam dokazala sebi da ipak jesam Superwoman hahahaha :D Posle treninga smo išli na after party gde smo se Milica i ja pošteno iskakale :D pošto smo u Grafičar-u dobili viseće stolove, što znači da treba da stojimo, morale smo ne-ka-ko da izguramo bol :D pa smo tako skakale uz muziku :D i delovalo je :) Suma sumarum, moje iskustvo sa BTF-a je bilo lepo. Upoznala sam fine ljude, kreativne, pozitivne i jako mi je drago zbog toga. Ono što volim po pitanju moje profesije je upravo to, put me odvede na mesta na kojima nisam bila pre i tamo naiđem na lepa iskustva, dobre ljude. Moram da kažem da je uživanje gledati drage ljude kako uživaju u onome čime se bave, stvaraju nova iskustva i uspomene.  Zato mi je bilo zadovoljstvo biti deo te priče i podeliti svoje znanje i umeće sa onima koji su za to bili spremni.

   Pošto sam se već zadesila tamo, ja sam sve to zabeležila snimcima, tako da to možete i pogledati :)
1. Nina Malika - Vlog 44 - Otkud ja na BTF?
2. Nina Malika - Vlog 45 - BALKAN TUBE FEST - Day 1
3. Nina Malika - Vlog 46 - BALKAN TUBE FEST - Day 2.

   Plešite, ljudi, samo plešite. 

I širite pozitivnu energiju.

Stop hate!

Do sledećeg žvrckanja,

šljokičavi pozdrav!

Nina Malika

Šta je to MEJANCE?

   Postoji onaj plesni stil koji svaki orijentalni plesač izvodi, koji viđate na svakom nastupu na kom prisustvujete, a bilo bi lepo da znate šta je to.
  Mejance (megance, mežanse) je plesni stil sastavljen od, u proseku, desetominutne pesme koja u sebi sadrži miks stilova radi prikazivanja šarolikosti plesa kao i umeća plesača da te stilove iznese te prikaže publici razliku između istih. Kao i svaka priča, ova plesna priča ima svoju uvertiru iliti intro muziku koja je često u novije vreme, gde su nastupi ograničeni na 3 do 5 minuta, skraćena ili isečena iz pesme. Zatim ide ulazak iliti stupanje plesača na scenu gde se plesač predstavi publici kroz jednostavnije pokrete, šetnje radi popunjavanja prostora. Zatim se čuju malo komplikovaniji ritmovi i melodije u pesmi koje plesač proprati. Ponekad se pesma sastoji i od teksta, a on se uglavnom sastoji od opisa plesača za koju je ova pesma i napravljena te se kroz taj tekst provuče i ime tog plesača. Zatim sledi folklorni deo, a najčešće su to saidi, baladi i halidži, u skorije vreme i iraki. Promenom plesnog stila publika ima priliku da vidi razliku u pokretima i energiji. Zatim slede neki brži momenti u pesmi koji su često sastavljeni od muzike koju plesač proprati brzim okretima ili recimo drum solo deo, a za kraj pesme ostaje finale koji je eho uvodnog dela pesme pa tako uokvirujemo celu priču.
   Kroz jednu pesmu se provuče nekolicina stilova, imamo uvod, razradu i zaključak. Dakle, laganije uvođenje publike u priču gde plesač neretko koristi veo kao propratni rekvizit. Kroz razradu se provuku složeniji ritmovi, melodije i pokreti, folklorni stilovi, drum solo, ubacuju se čak i ritmovi salse i latino ritmovi koji predstavljaju fuziju. Iako je naša publika često sastavljena od potpunih laika, svakako je većina u stanju da razazna razliku u stilovima, iako neće znati da kaže šta je to, umeće da utvrdi da je kroz ovu izvedbu provučena različita plesna tehnika, energija i emocija jer ih sama pesma navodi na to, sam mežanse kao stil/pesma je sastavljen upravo tako. Na kraju ide taj zaključak koji je uglavnom, kao što rekoh, zapravo eho tj ponavljanje onoga s početka pesme, dakle spaja se početak i kraj priče na taj način. Ovaj plesni stil se najčešće koristi na takmičenjima iz jasnih razloga.
   Detaljnije o ovome možete pročitati ovde.
   Lično volim da plešem mežanse upravo zbog toga što me pesma "provoza" kroz više stilova, navodi me da menjam energiju i prikažem drugačije emocije. Sviđa mi se što se kroz prethodnih par godina razvila ova muzika pa tako i plesni stil. Volim kada plesna izvedba ima celinu i smisao, a mežanse je sastavljen tako da to pruži svakome ko ume da prepozna ritmove, melodije i stilove te ih prikaže kroz svoju plesnu izvedbu na svojstven način. Drago mi je što se danas ipak zna šta je šta i što nema mnogo prostora za brljavljenje. Kao neko ko se bavi plesom od kad zna za sebe, zbog uticaja drugih plesova kojima sam se bavila (konkretno koreodrame), volim kada postoji neki red i kada plesna izvedba u orijentu ima smisao i neku svoju priču te je to moj ugao gledanja na nečiji performans. Objasnila bih to tako da dok se plesač predstavlja kroz mežanse odaje ti utisak da upravo zna o čemu se radi u pesmi i maksimalno uživa u tome. Zato u izvedbi ovog plesnog stila nećete videti početnike jer je prvobitno potrebno savladati sve ostale stilove kako bi umeo da ih prepoznaš, propratiš i izneseš. Ukoliko to ne umeš, zaista ispadaš smešan i ružno je za gledanje.

Do sledećeg zvrckanja,

šljokičavi pozdrav :)
Nina Malika

Belgrade oriental dance weekend with Teodora Mutić

   Danas na mom blogu ostavljam prostor za jednu jako lepu uspomenu. Radi se o prvoj radionici (van njene zemlje) jedne od posebnih osoba u mom životu. Na inicijativu Lane Pajić, organizovan je plesni vikend gde je dve radionice održala Teodora Mutić, višegodišnji član plesne škole Oriana Oria iz Banja Luke, gde je član prve postave i pomoćni instruktor.

   Pored crvene boje kose, bisernog osmeha i prelepih očiju, Teodora se posebno izdvaja po svojoj energiji koja pleni, kako na sceni tako i u privatnom životu. Smatram da na našim prostorima postoji određeni broj plesačica koje zaslužuju svetsku slavu, a svakako u tu grupu, po mom mišljenju, spada i Teodora. Neosporivo je potkovana sjajnom tehnikom i samim znanjem o orijentalnom plesu, a poslednji vikend u aprilu 2017. je poslužio deljenju njenog znanja i umeća sa nama u Beogradu.

   U sklopu ovog plesnog vikenda održane su, gore spomenute, dve plesne radionice, ali i hafla, gde se nekolicina plesačica predstavila svojom izvedbom. Uvek mi je zadovoljstvo učestvovati na nekom od takvih dešavanja, kada smo tu među svojima, delimo našu energiju i sklapamo zajedničko iskustvo. Moram da izdvojim poseban detalj, nešto što se zapravo i nismo dogovarale, a bilo je vrlo interesantno videti. Tokom hafle su preovladale dve boje kostima, zelena i koralna. Niko se nije dogovarao, a sigurna sam da slučajnosti ne postoje :D Sladak detalj, morate priznati :)

   Nisam bila u mogućnosti da prisustvojem na obe radionice, pa sam tako bila na onoj u subotu. Obrađivao se mejance, Teodorina neverovatna koreografija. Teodoru sam imala prilike da vidim kako pleše nebrojano mnogo puta, kako u grupi tako i solo, ali do sada nisam imala priliku da je vidim u ulozi instruktora. Način objašnjavanja kao i sam sklop koreografije nas je, mogu slobodno da kažem u ime svih, ostavio bez reči. Čist dokaz kako talenat, predan rad, a povrh svega dobar instruktor izgledaju kao sklop u jednoj osobi. Teodora je na još jedan način pokazala kvalitet rada plesne škole Oriana Oria, na čelu sa njihovom instruktorkom Aleksandrom Tešanović :)

   Na samoj hafli se predstavio određeni broj plesačica, svaka na svoj način, u čast naše gošće koja se predstavila sa dve izvedbe. Bilo je uživanje gledati je uživo u izvedbi koreografija koje smo prethodno imali priliku da vidimo samo online. Na kraju smo imale i mini photo session i mislim da je svaka od nas dobila nekolicinu dobrih fotografija.

   Znam da nije uobičajeno da budem kratka u svom pisanju, ali je ovo bilo dešavanje gde sam bila prisutna samo par sati tako da ne bih imala šta da dodam, osim da ćete sve ovo moći da pogledate na mom vlogu :D

   Hvala Lani na organizaciji, hvala Teodori na prenošenju znanja i umeća, hvala ostalim devojkama na pozitivnoj energiji. Bilo je uživanje provesti kvalitetno vreme sa vama. Ponosna sam na moju lepu Ariel i želim da joj ovo bude samo jedan mali početak blistave karijere koju je definitivno zaslužila. Sigurna sam u to da će se o njoj tek čuti. Ona je samo JEDNA OD mnogo plesnih diva koje fenomenalno predstavljaju boje Oriana Orie. Ponosna sam jer su deo mog života i radujem se što ću, kao i do sada, uživati u gledanju njihovih novih uspeha.

   Kako Teodora pleše možete pogledati ovde: Teodora Mutić - Mejance
   Moj doprinos plesnoj večeri možete videti ovde: Nina Malika - Bahiya

Do sledećeg žvrckanja, 

šljokičavi pozdrav :) 

Nina Malika

Daret el Ayam 2016.

   Prošlo je dosta od drugog izdanja Daret el Ayam festivala i mislim da je krajnje vreme da se oglasim povodom toga i pismenim putem. Pošto ove godine nećemo održavati festival, prisetićemo se onog koji je za nama.

   Elem, sama ideja za tematiku festivala je došla potpuno spontano, uzrokovana time što na početku samog pripremanja, tamo negde leta 2015te, zbog privatnih planova, nismo bili sigurni da li će Amani učestvovati kao deo organizacije ili neće. Jedan od razloga zbog kog je postojala saradnja između Malike i Amani jeste upravo to, da zajedničkim snagama pružimo ovoj plesnoj sceni ono što mi smatramo kvalitetom, a ukoliko se desi da jedna ne može, uvek je tu druga da preuzme i održi sve pod kontrolom. Takođe smatam da 84368597463 "festivala" i koncerata godišnje u maloj Srbiji zapravo jeste previše i suvišno, tako da je lepše, a i bolje, kada pod jednim nazivom pokrijemo bar 2 plesne škole. S početka su bili neki drugi instruktori u planu, međutim nismo uspeli da se dogovorimo, vreme je odmicalo pa sam tako morala da nađem rešenje. Uvek krećem od sebe i sopstvenih želja. Oduvek sam želela da učim od Kale Shadi, bez obzira što se često viđamo po radionicama i družimo se privatno, nisam imala priliku da učim od nje pre Jewels of Asia, videla sam da je to vreme koje smo sa njom radili bilo prekratko i reših da ponudim pa kako Bog da :D Ona je pristala bez pogovora, takođe i Leila od koje učimo svi već godinama unazad i prosto nam nikad dosta. Bilo je pitanje da li će biti treći instruktor i ko će to biti. Moja želja je bila da to bude Saška, iz prostog razloga što sam, pre svega, znala da će se privatne stvari srediti ubrzo, a isto tako sam sa njom protrčala kroz par stilova i želela sam da i drugi dobiju priliku za to, ali da se odradi temeljno na stilu po kom je ona najpoznatija zapravo. Tako smo dobil i trećeg instruktora pa je festival bio sastavljen od tri radionice sa našim instruktorkama, sa akcentom na tehnici. Ovog puta smo ponudile Open stage za prvo veče festivala. Prijavilo se dosta ljudi, s početka mnogo više nego što je to bio konačan broj, ali dobro, oni mnogo iskustniji u organizacijama festivala kažu da je to normalna stvar i da se naviknem. Uglavnom, zaokružen je koncept festivala i ostalo je da se poradi na samoj realizaciji.

   Volim kada se na samoj sceni prikaže orijentalni ples, na više načina, a da svaki način bude ispravan. Tako smo i ovog puta publici prikazali kako to radi Malika, a kako Amani, ali isto tako kroz izvedbe naših dragih gostiju bez kojih ovaj koncert ne bi izgledao takav kakav je bio. Proširili smo listu gostiju i na Niš pa smo imale naše tribalke Amethyst, iz ogranka škole Zeina, ali i deo plesne grupe Amarin. Kao i prošle godine uz nas je bila plesna škola Diva, deo plesne škole Oriana Oria, Leila kao i škola bolivuda Panna. Saški i meni se pridružila Kaća Lukić u izvedbi iraki kawleeye, a imale smo i specijalnog gosta, perkusionistu Raduana Mansourija.

   Program je i ovog puta bio šarolik. Sa mojim devojkama sam spremila tri koreografije, dve grupne i jedan duo. I ovog puta sam imala nove učenice koje su kod mene bile svega tri, četiri meseca i moram da priznam da sam zadovoljna učinkom. Napravila sam jednu koreografiju gde je prikazan klasičan orijentalni ples i drum solo uz ludu pesmu Artema Uzunova. Obe koreografije su dobile jako dobre komentare, a i lično sam zadovoljna kako je to izgledalo na kraju. Napravila sam duo sa svojom najstarijom učenicom Sašom, osobom koja je zaslužila da se na ta dva i po minuta izdvoji i pokaže umeće. Ponosna sam na njih četiri. Volim kada imam sa kim da radim i stvaram. Volim kada se moje ideje prenesu na scenu baš onako kako sam zamislila.

   Što se samih priprema tiče, kao i u svakoj organizaciji, uvek ima po koja poteškoća, ali se sve da rešiti. Koncert je održan u DKC Beograd, a radionice u Urban Dance Studio, kao i godine pre. Volim kada se uvode novteti, pa smo ovog puta malo ukrasile scenu, pokačile preslatke zvezdice na zavesu, što je samom izgledu scene, uz dim mašinu, dalo neku posebnu magičnu notu.

   Sve tri radionice su, po komentarima prisutnih, bile izvrsne, drugačije, a korisne. Svako je za sebe našao po nešto što mu je falilo, a povrh svega se lepo družio i zabavio. Meni lično je uvek zadovoljstvo da radim sa tim instruktorima u čiji rad verujem, a presrećna sam što postoji još onih koji tako razmišljaju i zahvalna sam na odzivu. Ljudi nam traže još ovakvih radionica, što me čini izuzetno ponosnom, što je Daret poslužio kao inspiracija i dobra lekcija i probudio želju za još takvih dešavanja. Sam program je takođe propraćen predobrim komentarima. Open stage je održan u hotelu "88 rooms" gde se predstavila nekolicina plesačica i svaka na svoj način uveličala otvaranje festivala. Subotnje veče je bilo nezaboravno. Taj koncert ću zasigurno pamtiti zauvek. Kvalitet programa je podignut na viši nivo kao i sam izgled scene. Detalji su nešto o čemu vodim računa jer su mi jako bitni. Publici je prikazana šarolikost ovog plesa. Ljudi su ponovo bili oduševljeni, što mi je posebno drago. Sve je bilo upravo onako kako sam zamišljala da će biti i ne mogu da budem ponosnija. To je ono što se pamti, a svaki stres prilikom priprema postane zanemarljiv kada se postigne željeni rezultat.

   Neću mnogo detaljisati ovog puta, želela sam samo da pismeno zabeležim taj plesni vikend, da se osvrnem na ta tri dana u nadi i želji da dogodine ponovo našoj plesnoj sceni pružim nešto poput prošlogodišnjeg festivala. Poenta ovog festivala jeste okupljanje plesnih prijatelja, druženje, akcenat na kvalitetu i učenju. Svako od nas ima šta da pokaže i to je prilika da se predstavi na velikoj sceni pred mnogobrojnom publikom. Želim da se zahvalim svim učesnicima festivala na prelepoj saradnji, što ste ljudi od reči, profesionalci i što ste deo ove šljokičave priče zvane "Daret el Ayam". Lako je kada imaš podršku takvih ljudi. Hvala!!!

   Kako je sve izgledalo možete pogledati na mom YouTube kanalu jer sam, kao i sve prethodno, propratila dešavanje snimcima. Klikom na obojena slova možete direktno doći do snimka sa festivala: Nina Malika Vlogs - Daret el Ayam 2016.
Ovako su izgledale izvedbe grupe Malika: Klasika, Drum solo, Duo

   Ostaje mi da kažem da jedva čekam da počnem da radim na novom, trećem izdanju ovog festivala. Kao i do sada, biće to jedan magičan plesni vikend, obećavam :) Hvala vam što se radujete koliko i ja i što jedva čekate da se ponovo skupimo, plešemo i uživamo u lepoti naše različitosti.

Do sledećeg žvrckanja, šljokičavi pozdrav :)

Nina Malika

   

Oriental Love Festival 2016.

   Navikli ste od mene da se oglasim po pitanju svakog plesnog dešavanja na kom sam bila, pa tako ne preskačemo ni poslednji Oriental Love Festival, naravno, ovog puta s zakašnjenjem od nekoliko meseci. Nisam sigurna da li ću se nešto mnogo raspisati, ali hajde da vidimo... :)

   Ove godine nisam imala standardno iskustvo. Ove godine se desio jedan mali preokret, ove godine sam, pored standardnog učešća na takmičenju i svim radionicama, delila scenu sa svim umetnicima na All Star Gala Show-u kao član Oriental Love TRUPE. Elem, u junu ili julu mesecu me je kontaktirala Leila gde me je pitala da li želim da budem deo njenog projekta koji joj je u glavi već neko vreme unazad, gde želi da sastavi Oriental Love trupu od devojaka za koje smatra da su najbolje u Beogradu i da svaka ima svoju energiju koja je čini posebnom i drugačijom od drugih. Moje oduševljenje i šok ne mogu ni dan danas da opišem. Znam da sam mnogo plakala i vrištala od sreće :) Počastvovana sam i preponosna. Ono što je usledilo jeste bilo prvo okupljanje kako bi se videlo da li je to ostvariva ideja, što se pokazalo da zaista jeste. Ono što je bilo potrebno da se izdrži jeste da se krije od svega i svih da trupa postoji jer je to bilo jedno malo iznenađenje za sve naše ljude. Moram da kažem da mi je bilo izuzetno teško da ćutim, u mnogo situacija sam želela da podelim sa svojim prijateljima da sam deo ove priče, ali sam uspela da držim jezik za zubima koliko toliko. Uzbuđenje je vremenom sve više raslo, ali isto tako i pritisak jer je učešće u ovakvom projektu jedna velika odgovornost.

   Priznajem da sam bila skeptična po pitanju odabira ljudi, u smislu da nisam bila najsigurnija da ćemo se mi uklopiti kako tehnički tako i energetski. Drago mi je da se na kraju ispostavilo da nisam bila u pravu. Svako se trudio maksimalno i davao sve od sebe. Dolazile smo na višečasovne probe i pod temperaturom i sa povredama i sa decom i trčale odande na nastupe i par sati pre polaska na putovanje i po dolasku sa putovanja... Zaista se svako trudio i to se isplatilo. Koreografije su se nizale, učile pa uvežbavale, vreme je jurilo, kao ludo.

   Ove godine nisam imala samo solo takmičenje i nastup na koncertu, imala sam pripremu učenice za solo takmičenje kao i pripremu grupe za grupnu kategoriju. Ova godina mi je bila veliki izazov koji je izazvao veliki pritisak u mojoj glavi jer je ponestajalo vremena, a morala sam na 300 strana odjednom. Nisam želela da odustanem ni od čega, želela sam da to sve izguram do kraja, kako znam i umem. Najmanje vremena sam imala da se posvetim sebi kao solisti, ali sam se trudila da to ne utiče na moje raspoloženje i volju za učešćem na tom takmičenju. Prijavila sam se zbog toga što je u žiriju bila Mercedes Nieto, moj omiljeni plesač, osoba koja će mi (po meni) najbolje oceniti ples uz tarab, tačnije Oum Kalthoum. Neko sam ko istražuje, ko se fokusira na jednu stvar i dok je ne usavrši toga se i drži. Želela sam da vidim gde se nalazim po pitanju izvedbe uz tarab pesmu, da li to radim kako treba i da čujem na šta bih više pažnje trebala da obratim. Mercedes u žiriju je bila idealna prilika za to.

   Što se grupnog takmičenja tiče, prvobitna ideja je bila da se takmičimo kao "Daret el Ayam" grupa, Saška, Jelena i ja. Tako smo se prijavile kada su prijave otvorene. Kasnije je Saška iz njoj poznatih razloga odustala od te priče, pa smo Jelena i ja rešile da pokušamo da eksperimentišemo i ubacile u priču po jednu našu učenicu, tako da su Tamara i Saša postale članovi novonastale grupe. Tada se promenio koncpt koreografskog dela jer smo imale njih dve kao učenice, s tim njih dve koje su tehnički "slabije" od nas dve. Pošto Jelena i ja volimo "Habibi ya omri", ostade da ćemo uz nju i plesati. Koreografski deo je prepušten meni, a moj šašavi mozgić je iz sebe izbacio, prvenstveno po meni, a onda i po reakcijama publike kao i ostalim članovima grupe, preeeeeeeeeleeeeeepu koreografiju. Jeste da je sve bilo na trku i da smo se jedva uklapale oko viđanja, iskoristile smo mogućnosti interneta i na kraju uspele da savladamo koreografiju skupa i spremimo se za takmičenje. Jelena je odradila deo sa šivenjem kostima. Tu smo nas dve napravile neki mix ideja i dobile mnogo lepe kostimčiće. Sve u svemu, bile smo zadovoljne celokupnim učinkom i sa zadovoljstvom izašle na scenu i otplesale našu koreografiju. Bez ikakvog pritiska, s potpunim uživanjem.

   Nešto malo manje od nedelju dana pred sam festival, navukla sam prehladu. Tako prehlađena sam trčala malo do Novog Sada, malo na probe trupe, malo lepila kristale po kostimu i malo spavala. Vremena uopšte nije bilo dovoljno, a moje stanje je bilo užasno i plašila sam se da će me telo izneveriti. Sva sreća pa sam snagom volje uspela da izvučem sve.

   U četvrtak veče smo imale probu gde smo srele Pabla, Mercedes i Amandu, imale smo probu kostima za reviju i probu koreografija za koncert. U petak sam morala da se pravim kao da ih sve vidim po prvi put :D Jedva sam čekala tu subotu veče kada će ljudi napokon saznati našu malu tajnu i kada ću napokon moći da govorim o tome :D Prtisak je bio ogroman jer sam navikla da sa svojim ljudima delim svoju sreću i uspeh, a to sam morala da stavim na odloženo. U petak smo imali prvu radionicu u nizu. "3 SHADES OF LOVE" je sjajna ideja i želela bih da to postane dalja praksa. Jedna pesma podeljena na tri dela i tri instruktora. Fenomenalno! Uveče je bilo takmičenje. Nešto malo manje od 50 takmičara je čekalo svoj red. Srela sam mnogo dragih lica, upoznala dosta novih, što je i poenta tog okupljanja. Uvek uživam u sjajnoj backstage atmosferi. Moja Saša je imala svoj prvi solo nastup ikada i odradila ga je na takmičenju. Ponosna sam na nju, na njen rad i smelost. Malika je dobila svog novog predstavnika i ja ne mogu da ne budem ponosna. Moj nastup je bio ok, ja sam uživala, a to mogu da kažem i za sudije čije sam face jasno videla. Mislim da će mi ta tri lika u ta tri minuta biti urezana u memoriju, zauvek. Komentari koje sam dobila od Mercedes su nešto što verovatno svaki plesač želi da čuje, a ja to nisam očekivala i potpuno me je patosirala. Neki trenuci su vredni svakog napora koji uložiš... a to je bio upravo taj trenutak. Što se tiče grupnog nastupa, zadovoljna sam kako je protekao. Kao i što sam mislila, bile smo jedine koje su plesale uz laganu pesmu, što je po meni bila dobra stvar. Volim da publika oseti smenu energije, volim da ih provozamo malo kroz razna osećanja, tako da sam zadovoljna njihovim oduševljenjem što odabirom pesme što koreografijom.

   Subota je bila burna. Celodnevni boravak u sali na radionicama... gde sam imala mali peh... nekako sam uspela da povredim stopalo... Odlepila sam kada sam shvatila da me pored još 6h plesa na radionicama čeka 2h generalne probe i koncert. Na moju veliku sreću, masaža kao i plesne patike koje sam uzela od Karoline su uspele da mi pomognu da koliko toliko oporavim stopalo i funkcionišem plesno. Šmugnula sam na probu i onda je usledio red čekanja, red plesa, red šminke, red plesa, red frizeraja, red čekanja... Vreme je PROLETELO!!! Nisam ni bila svesna da počinjemo, da će svakog momenta moji ljudi saznati da ipak nisam "zaglavljena u saobraćaju i kasnim na koncert" i da sam upravo ja deo te najavljene trupe. Jedva sam čekala da vidim reakciju, da čujem šta će mi reći, da podelim sa njima radost... Prva koreografija kojom smo otvorile koncert je izgledala tako da izlazimo jedna za drugom... Prvo je išla Leila, a onda ja... Taj vrisak, to oduševljenje, tu radost... Nikada neću zaboraviti. Umem da prepoznam moje ljude i po vrištanju sam znala tačno gde sede... a onda sam ih ugledala u prvim redovima... Tu dozu adrenalina nisam osetila nikada do sad. U treptaj oka je već bilo gotovo. Zanemarićemo podizanje saiidi haljine i mog nezadovoljstva zbog toga. Ostalo mi je sve bilo superiška. Ništa ne čini jednog plesača srećnijim i ponosnijim od zagrljaja prijatelja posle jedne ovako velike stvari koja se desila. Suze ponosnice i suze radosnice, zagrljaji i ponosni pogledi mojih dragih ljudi su nešto na čemu sam najzahvalnija. 

   Nedelja je standardno bila obeležena celodnevnim boravkom u sali na radionicama, a zatim je par sati kasnije usledio Closing party gde smo se svi okupili da proslavimo ovaj uspešno završen festival uz živu arapsku muziku našeg najvoljenijeg Alija. Tada ne osećaš umor, tada te nosi adrenalin i emocija od osvrta na tih par dana iza. Nema više nikakvog pritiska, opustiš se potpuno i uživaš u svemu rasterećen. Bilo je predivno podeliti i te trenutke sa svim dragim i voljenim mi licima.

   Pošto sam ceo festival zabeležila snimcima, kao i pripreme za isti, postoje snimci koji prenose jedan minimalan deo atmosfere. Kako ovi moji tekstovi pa tako i ti vlogovi služe za vraćanje u prošlost, moram da kažem da uživam u ponovnom proživljavanju ovako lepih i vrlo posebnih trenutaka. Nije da se to zaboravlja, prosto je nemoguće zaboraviti nešto ovako veliko i važno za mene, ali je zaista mnogo lepo kada postoji nešto preko čega možeš malo detaljnije da se prisetiš pa tako oživiš tu emociju kad god poželiš. Klikom na obojena slova (koja su direktan link ka snimku) možete pogledati snimke po želji.

Oriental Love making of PRVI DEO, DRUGI DEO, TREĆI DEO.
Nina Malika - Leylet hob - Oriental Love competition
Daret el Ayam group - Habibi ya omri - Oriental Love competition
Saša Belušević - Lama rah - Oriental Love competition
Oriental Love 2016. - Prvi deo :) 
Oriental Love troupe - Uvodna koreografija, Dabke, Shaabi

   Na kraju bih se prvenstveno obratila glavnoj i odgovornoj za ovo naše orijentalno blago zvano Oriental Love festival, našoj emotivnoj, kreativnoj, brižnoj Jeleni Leili koja zaslužuje jedno ovako javno obraćanje :) Draga Jelo... Želim da ti se još jednom zahvalim na ukazanom poverenju, na tome što veruješ u mene od prvog momenta kada si me nazvala orijentalnom vilom tamo neke 2013te, što pratiš moj rad i bodriš me, daješ mi vetar u leđa i prepoznaješ u meni nekog ko je vredan da bude član tvoje trupe. Znaš da mi je uvek zadovoljstvo da radim sa tobom i da sam presrećna što smo naš odnos na ovaj način produbile i očvrsnule. Počastvovana sam jer si moj instruktor i prijatelj. HVALA!!! Zahvaljujem se ujedno devojkama iz trupe na borbenosti, istrajnosti... Uspele smo, devojke!!! Svaka vam čast. Zahvaljujem se mojim voljenim bićima, mom Alekseju kao i mojim devojkama, koje ne treba da imenujem, mojoj podršci, mojim najjačim vriskovima, najjačim dlanovima, najtoplijim zagrljajima i prijateljima koji me bodre, podržavaju najiskrenije, kojima je moja sreća jednaka njihovoj. Hvala na tome što ste moj vetar u leđa, što me podignete kada padnem, što mi brišete suze i zagrlite kada to treba, što ste tu da podelite sa mnom najvažnije momente. Znam da je prošlo nekoliko meseci od ovog festivala, ali je meni, eto, bilo potrebno toliko da mi se slegnu emocije, da se saberem i postanem svesna šta se sve dogodilo. Zato vam se (tek sada) ovako obraćam jer ste to zaslužili. Nije uobičajeno da ovo radim na blogu, ali sam imala potrebu da zabeležim ovde za zauvek. Sve vaše poruke i reči pamtim i zahvalna sam. HVALA VAM I VOLIM VAS!!!

 

   Prođe još jedan Oriental Love festival, ostavi za sobom neizbrisivi šljokičavi trag, upisa se u mozak, ureza se u srce i dušu. Sinonim za kvalitet, učenje, druženje. Jelena je i ove godine prevazišla sebe, ostavila nas sve oduševljenima i sa ogromnim osmehom na licu, kao i uvek. Kao jedan plesni zaljubljenik i štreber izjavljujem da ne mogu da dočekam već najavljeno novo izdanje ovog festivala gde nas čeka prelepa plesna avantura sa Kazafijem na čelu!!! Već sam počela da odbrojavam... tika tak :)

Nadam se da sam uspela da vas provozam kroz tunel prošlosti i prisetim vas svih onih sjajnih trenutaka koje smo skupa proživeli u novembru 2016te. 

Do sledećeg žvrckanja, šljokičavi pozdrav!!!

Nina Malika

Mojih 6 godina plesa

   Prvi tekst ove godine će biti blagi osvrt na mojih 6 godina učenja ovog plesa. Ukratko, bez mnogo priče. Ko me prati taj odlično zna odakle sam potekla, a gde sam sad. Zahvalna sam za ovaj moj šestogodišnji šljokičavi put. Ovaj ples me je inspirisao da radim na sebi u svakom smislu, probudio je u meni umetnika koji je neko vreme bio zapostavljen u mojoj glavi, a sada je slobodan da stvara. Ponosna sam na to. Ponosna sam na sve što sam do sada dostigla i zahvalna na svemu što danas imam. Bez ovog plesa moj život ne bi bio kompletan, bez ovog plesa ja ne bih imala dobru komunikaciju sa sobom, bez ovog plesa ne bih disala, dakle bez ovog plesa ne bih postojala. Jednom sam rekla da je orijentalni ples sredstvo za stupanje u kontakt sa samim sobom i držim se toga. Volim kod sebe način na koji osećam ovaj ples i način na koji to prenosim na druge. Volim kada vidim nasmejana i zadovoljna lica dok plešu i pružaju nam sebe na dlanu. Jer je to i poenta. Upoznati sebe, osloboditi se svih stega, ne plašiti se da pokažeš ko si. Ponosna sam na to šta sam za samo 6 godina ostavila za sobom, a osećaj kada uđem u salu je isti kao prvog dana, euforija na visokom nivou, želja za znanjem i deljenjem pozitivne energije ne jenjava. Ponosna sam jer sam mnogima inspiracija, uzor, pokretač, primer... I to nisu moje reči, često mi bivaju upućene i zahvalna sam na tome što sam nekome promenila život na bolje bar na trenutak.  Potrebno je samo biti svoj, bez ustručavanja. Kakvi god da ste, uvek će se naći neko ko će vas voleti baš onakve kakvi jeste, poštovati upravo tu otvorenost i iskrenost. Poenta ovog plesa je upravo u tome, pružanje sebi da neguješ sebe iznutra, kroz pokret, kroz suzu u oku kada te "pogodi" pesma, kroz osmeh i zadovoljstvo koje osećaš. Zadovoljni ljudi šire pozitivnu energiju, zadovoljni ljudi vole. Uvek kažem, ovaj ples je za svakoga. Scena je nešto drugo i ona već nije za sve. Ali sam ples, on je za sve. Ponavljam, uz pomoć ovog plesa sam upoznala najgore, ali i najbolje ljude ikada. Ne treba zameriti nekome jer na kraju shvatiš da je određena osoba samo bila ono što zaista jeste, a to nije stvar plesa već međuljudskih odnosa i nekompatibilnosti. Prosto ne možeš sa svakim, a i ne treba, nezdravo je i neprirodno.

   Na današnji dan se osvrćem i vidim mnogo uspeha, preko 20 instruktora, mnogo posećenih manifestacija i učešća na istim, Malika kao škola kroz koju je prošlo mnogo ljudi i koja se lagano razvija, organizovana dva festivala, ovaj blog koji je praćen kao i vlogovanje koje sam započela pre tačno godinu dana, deo sam plesne trupe... Kažu prepoznatljiva i svoja. Mogu da garantujem da svoja jesam, a prepoznatljivost će doći svakome ko je svoj. Kada imaš svoj san, želju da ga živiš, potrebno je imati mnogo volje i strpljenja, vredno raditi i razvijati se. Ono što bih rekla jeste da sam za ovih 6 godina naučila da se ljubav ljubavlju vraća, da se vredan rad, trud i zagalanje vide i isplate, da je biti svoj jedina ispravna stvar i da je najvažnije gledati svoja posla jer ti znanje i umeće niko ne može oduzeti ni osporiti, a predstavljaš samo i isključivo sebe. Nema tu mnogo filozofije, reči su zanemarljive, bitna su dela. Put od marame sa dukatima do glamuroznog kostima je dugačak, ali vredan. Kao što neko reče, taj kostim treba da zaslužiš da nosiš jer nije poenta u kostimu već u onome što radiš i kako to radiš.

   Želim da se zahvalim svima koji su deo mog šljokičavog puta i plesnog razvoja. Idemo dalje, u novu plesnu godinu, nova ostvarenja, nove uspehe, dalji razvoj. 6 godina nije malo vremenski, ali je malo u odnosu na ono šta sve ima i treba da se vidi, čuje, proba, nauči. I naravno: YALLA, HABIBI, MOVE YOUR HIPS!!!

Do sledećeg puta,

šljokičavi pozdrav!!!

Nina Malika