Ko god da me poznaje, bez obzira koliko dugo, odlicno zna da je ples moja najveca ljubav, strast, opsesija... da je ples smisao mog zivota... da sam ples ja! Ko o cemu - Nina o plesu :) U 90% slucaja je to orijentalni, kao ples u kom sam se pronasla, ali nikako ne iskljucujem ostale plesove. Smatram da svako treba da se oproba u plesu, da svako zasluzuje da priusti sebi taj uzitak, taj svet...
Malika... :) Mislim da je doslo vreme da pocnem da pisem o tome... :) Ono sto mogu da kazem u vezi Malike jeste to da je nastala igrom slucaja, potpuno neplanirano, spontano... Spletom okolnosti jer nisam imala drugu opciju osim te da osnujem svoje... Posle odredjenog vremena i raznoraznih situacija sam postala jako ponosna jer sam svila svoje gnezdo, shvatila sam da je to bila najispravnija i najbolja stvar u mojoj plesnoj karijeri do sada. Mnogo ljubavi, ali i nerava, vremena, znoja, truda pa i novca je ulozeno... Rezultati nisu mnogo vidni jer kao i sve u mom zivotu tako i ovo prolazi pod nekim ludim okolnostima, stalno neke prepreke, ludila... ali jedna od mojih osnovnih karakternih osobina jeste upornost i istrajnost kada nesto zacrtam... Nema odustajanja i nema nazad, nema nista mlako, bljutavo! Dobila sam jedan od najlepsih komplimenata, a to je da sam jedna mala vila pred kojom je divna plesna karijera, a takvo priznanje mog dosadasnjeg rada i turda mi je dalo snagu, to me drzi i zbog toga sam tu gde jesam. Osnovna podrska je od moje dve najsjajnije zvezde na ovom orijentalnom nebu, koje su tu da me podignu kada padnem, koje su i glavni "krivci" za osnivanje Malike, kojima sam dozivotno zahvalna na svakom savetu, svakoj reci utehe, podrske... sa kojima zajedno probijam put i bez kojih moj svet ne bi imao smisla i ne bi bio potpun. Podrsku imam i od jos par plesnih koleginica koje izuzetno cenim i postujem, prema kojima gajim posebne emocije i one ce se sve same prepoznati, nemam nameru, a i nema ni potrebe imenovati ih. Svi vi znate koji ste i hvala vam, puno vam hvala!!!
Kazu da sam mnogo samokriticna, kazu da kada nesto komentarisem imam jake kritike... Da mnogo ocekujem kako od drugih plesaca, tako i od sebe i da ce mi to doci glave... Na to mogu da kazem jedno, a to je da ja imam svoje standarde i sve ono sto je ispod toga apsolutno ne zadovoljava iste pa tako i ne moze da bude okarakterisano kao zadovoljavajuce. Naravno da postoje odredjeni plesni nivoi, gledani po vremenu koliko se neko bavi necim, gledani po tome koliko neko ulaze u to nesto, gledani po znanju, sposobnostima i mogucnostima. Naravno da ne ocekujem da neko ko se bavi plesom kratak vremenski period plese poput profesionalca, ali ono sto ocekujem jeste da u svakom momentu neko daje svoj maksimum i da nikada ne staje, da bude svestan da ples ne stoji na jednom mestu i kada dodjes do tog mesta ti si uspeo, vec da ples zivi, da ples ide napred, razvija se, raste... i da nikada ne mozemo i necemo nauciti sve, vec cemo davajuci svoj maksimum rasti zajedno sa njim. I da, naravno da ne ocekujem da ce moje misljenje svakome da se dopadne, ali ocekujem da kada za isto budem pitana - nema ljutnje, posto ono nije zlonamerno vec upravo to - moje misljenje, pa kao takvo neka se ispostuje pa upotrebi pri daljem radu, jer misljenja za to i sluze.
Kada je Malika u pitanju, zelja mi je da svaka moja ucenica oseti ovo sto ja osecam prema plesu... ili bar jedan minimalan deo... i znam da ce biti srecne. Instruktor bi, po meni, trebao da bude neko ko ce bezuslovno da daje svaki atom svoje snage i svo svoje znanje (ma kakvo i ma koliko ono to bilo) onima koji to zasluzuju, a zasluga se dobija postovanjem prema onome sto se cini za njih, poslusnoscu (ma koliko sad to zvucalo lose, kada kazem poslusnost mislim na slusanje na casu i vezbu po instrukcijama, a ne zveranje unaokolo i vodjenje sopstvene "politike"), trudom, zalaganjem, a povrh svega ljubavlju prema onome sto se radi. Ta ljubav pocinje iz ciste radoznalosti. Svakog od nas zagolica ta neka radoznalost kada vidimo orijentalnu plesacicu po prvi put i pozelimo da se oprobamo u istom, priznao to neko ili ne :) Kada se odlucimo da krenemo sa ucenjem ovog plesa ljubav prema njemu postepeno raste, kako se nase znanje uvecava, tako se uvecava i ljubav pa tako i utemeljuje u nase dusa, srca i misli. Ono sto instruktor treba da radi jeste da svakodnevno neguje tu ljubav. Takvo je bar moje vidjenje pravog instruktora jer po meni dobar instruktor sigurno nije onaj ko drzi casove iz cistog interesa niti onaj koga "puca" sujeta pa odatle i strah da ce ga neko "prestici". Negde procitah da ples nije nesto gde se utrkujemo, nesto gde postoje rivalstva... i potpuno se slazem sa tim. Ples je LjUBAV! Svi mi imamo pravo da plesemo i tako negujemo sopstveni duh, ljubav, strast prema istom. Ples je nacin izrazavanja i svi mi imamo pravo da ispoljimo sebe na taj nacin, da ispricamo nasu pricu na svojstven nacin. Odatle sam i misljenja da konkurencija ne postoji. Bar ne u mom svetu. Gledas sebe, pa ako imas potrebu za rivalstvom - takmicis se sa samim sobom. Mislim da je to jedini ispravan put, jedini zdrav stav pa tako i put ka uspehu.
Zamolila sam ucenice pre vise od mesec dana da mi napisu par recenica o tome sta je za njih orijentalni ples, posto im je instruktorka jedno malo piskaralo rekoh da usadim to u njih, da pokusam da praktikujem to da se povremeno zabelezi po koja misao pa da tako i one jednoga dana mogu da se vrate na neki period iz proslosti i pored snimaka vide kako je tekao njihov razvoj, jer ples nije iskljucivo telasna stvar, naprotiv. Za sada su mi pisale njih tri i ja cu to da podelim sa svima koji ovo citaju :)
Violeta, srednjoskolka od 16 godina, koja je Malika od marta meseca:
Sandra, zena od 35 godina, majka dvoje dece koja vodi sopstveni biznis i koja je Malika od samog pocetka, koja ne odustaje iako smo imale problema oko prostora za odrzavanje treninga, je rekla:
Posle ovakvih reci sam prvo ostala nema... Nisam ocekivala ovo, naiskrenije... I onda sam shvatila da se moj trud vidi, da se moj trud isplati, da imam veliki uticaj na njih i da moje devojke i te kako zasluzuju poslednji atom moje snage!!! Dokle god da je meni onih koji postuju moju ljubav prema plesu, podrzavaju me, bodre, dokle god je meni onih koji ce bezuslovno da me prate, da me slusaju, trpe moj teror na casovima (posto dobih nadimak: "terorista"), budu otvoreni za saradnju i pomognu u ostvarivanju mojih zamisli, budu otvoreni da prime svu ljubav koju orijentalni ples pruza... Dokle god je meni plesnih kolega koji osecaju isto ovo sto osecam i ja pa tako zive ples... Ja cu imati volje, zelje, snage i elana za dalje, vise i bolje!!! Kako god okrenes - orijentalni ples to zasluzuje... svako od nas to zasluzuje... da se oseca kao MALIKA!!! (za neupucene - Malika u prevodu sa arapskog znaci "kraljica").
Za kraj bih rekla da ce ljudi uvek imati neko svoje vidjenje, neko svoje misljenje... neki ce da kopiraju tudja misljenja, tudji rad, kititi se tudjim perjem, drzati se svojih sigurnih zona, lizati dupeta, pljuvati, izmisljati... Dobro, u redu. Svako od nas ima svoj cilj pa svako od nas ima i svoj nacin, ma kakav on bio. Ja znam da cu uvek slusati svoje srce i da cu uvek postovati one koji su vredni moga postovanja, one koji postuju mene pa cak i onda kada se mozda ne slazemo ni u cemu. Uvek cu imati postovanja prema onima koji su bili sa mnom od samog pocetka, u najtezim trenucima, one koji nisu odustali. Uvek cu imati postovanje i osecaj divljenja prema onima koji bezuslovno daju sve od sebe svojim ucenicima, ciji se rezultat jasno vidi kroz njihov ples i dostignuca. Ples je ono sto bi trebalo da je svakome od nas najvazniji, a sve ono sto dolazi sa njim treba da budu plodovi nasega rada i nase bogatstvo.
I jos nesto... Malike - HVALA STO POSTOJITE!!!
Hvala na paznji i do sledeceg zvrckanja,
Nina :)
Malika... :) Mislim da je doslo vreme da pocnem da pisem o tome... :) Ono sto mogu da kazem u vezi Malike jeste to da je nastala igrom slucaja, potpuno neplanirano, spontano... Spletom okolnosti jer nisam imala drugu opciju osim te da osnujem svoje... Posle odredjenog vremena i raznoraznih situacija sam postala jako ponosna jer sam svila svoje gnezdo, shvatila sam da je to bila najispravnija i najbolja stvar u mojoj plesnoj karijeri do sada. Mnogo ljubavi, ali i nerava, vremena, znoja, truda pa i novca je ulozeno... Rezultati nisu mnogo vidni jer kao i sve u mom zivotu tako i ovo prolazi pod nekim ludim okolnostima, stalno neke prepreke, ludila... ali jedna od mojih osnovnih karakternih osobina jeste upornost i istrajnost kada nesto zacrtam... Nema odustajanja i nema nazad, nema nista mlako, bljutavo! Dobila sam jedan od najlepsih komplimenata, a to je da sam jedna mala vila pred kojom je divna plesna karijera, a takvo priznanje mog dosadasnjeg rada i turda mi je dalo snagu, to me drzi i zbog toga sam tu gde jesam. Osnovna podrska je od moje dve najsjajnije zvezde na ovom orijentalnom nebu, koje su tu da me podignu kada padnem, koje su i glavni "krivci" za osnivanje Malike, kojima sam dozivotno zahvalna na svakom savetu, svakoj reci utehe, podrske... sa kojima zajedno probijam put i bez kojih moj svet ne bi imao smisla i ne bi bio potpun. Podrsku imam i od jos par plesnih koleginica koje izuzetno cenim i postujem, prema kojima gajim posebne emocije i one ce se sve same prepoznati, nemam nameru, a i nema ni potrebe imenovati ih. Svi vi znate koji ste i hvala vam, puno vam hvala!!!
Kazu da sam mnogo samokriticna, kazu da kada nesto komentarisem imam jake kritike... Da mnogo ocekujem kako od drugih plesaca, tako i od sebe i da ce mi to doci glave... Na to mogu da kazem jedno, a to je da ja imam svoje standarde i sve ono sto je ispod toga apsolutno ne zadovoljava iste pa tako i ne moze da bude okarakterisano kao zadovoljavajuce. Naravno da postoje odredjeni plesni nivoi, gledani po vremenu koliko se neko bavi necim, gledani po tome koliko neko ulaze u to nesto, gledani po znanju, sposobnostima i mogucnostima. Naravno da ne ocekujem da neko ko se bavi plesom kratak vremenski period plese poput profesionalca, ali ono sto ocekujem jeste da u svakom momentu neko daje svoj maksimum i da nikada ne staje, da bude svestan da ples ne stoji na jednom mestu i kada dodjes do tog mesta ti si uspeo, vec da ples zivi, da ples ide napred, razvija se, raste... i da nikada ne mozemo i necemo nauciti sve, vec cemo davajuci svoj maksimum rasti zajedno sa njim. I da, naravno da ne ocekujem da ce moje misljenje svakome da se dopadne, ali ocekujem da kada za isto budem pitana - nema ljutnje, posto ono nije zlonamerno vec upravo to - moje misljenje, pa kao takvo neka se ispostuje pa upotrebi pri daljem radu, jer misljenja za to i sluze.
Kada je Malika u pitanju, zelja mi je da svaka moja ucenica oseti ovo sto ja osecam prema plesu... ili bar jedan minimalan deo... i znam da ce biti srecne. Instruktor bi, po meni, trebao da bude neko ko ce bezuslovno da daje svaki atom svoje snage i svo svoje znanje (ma kakvo i ma koliko ono to bilo) onima koji to zasluzuju, a zasluga se dobija postovanjem prema onome sto se cini za njih, poslusnoscu (ma koliko sad to zvucalo lose, kada kazem poslusnost mislim na slusanje na casu i vezbu po instrukcijama, a ne zveranje unaokolo i vodjenje sopstvene "politike"), trudom, zalaganjem, a povrh svega ljubavlju prema onome sto se radi. Ta ljubav pocinje iz ciste radoznalosti. Svakog od nas zagolica ta neka radoznalost kada vidimo orijentalnu plesacicu po prvi put i pozelimo da se oprobamo u istom, priznao to neko ili ne :) Kada se odlucimo da krenemo sa ucenjem ovog plesa ljubav prema njemu postepeno raste, kako se nase znanje uvecava, tako se uvecava i ljubav pa tako i utemeljuje u nase dusa, srca i misli. Ono sto instruktor treba da radi jeste da svakodnevno neguje tu ljubav. Takvo je bar moje vidjenje pravog instruktora jer po meni dobar instruktor sigurno nije onaj ko drzi casove iz cistog interesa niti onaj koga "puca" sujeta pa odatle i strah da ce ga neko "prestici". Negde procitah da ples nije nesto gde se utrkujemo, nesto gde postoje rivalstva... i potpuno se slazem sa tim. Ples je LjUBAV! Svi mi imamo pravo da plesemo i tako negujemo sopstveni duh, ljubav, strast prema istom. Ples je nacin izrazavanja i svi mi imamo pravo da ispoljimo sebe na taj nacin, da ispricamo nasu pricu na svojstven nacin. Odatle sam i misljenja da konkurencija ne postoji. Bar ne u mom svetu. Gledas sebe, pa ako imas potrebu za rivalstvom - takmicis se sa samim sobom. Mislim da je to jedini ispravan put, jedini zdrav stav pa tako i put ka uspehu.
Zamolila sam ucenice pre vise od mesec dana da mi napisu par recenica o tome sta je za njih orijentalni ples, posto im je instruktorka jedno malo piskaralo rekoh da usadim to u njih, da pokusam da praktikujem to da se povremeno zabelezi po koja misao pa da tako i one jednoga dana mogu da se vrate na neki period iz proslosti i pored snimaka vide kako je tekao njihov razvoj, jer ples nije iskljucivo telasna stvar, naprotiv. Za sada su mi pisale njih tri i ja cu to da podelim sa svima koji ovo citaju :)
Violeta, srednjoskolka od 16 godina, koja je Malika od marta meseca:
Jooooj, ja bih sad volela da napisem nesto nalik onome sto ti znas da napises, ali, nisam bas dobra u tome, tako da... Samo cu reci da, otkad treniram orijentalni ples, osecam se mnogo bolje, zenstvenije, imam vise samopouzdanja (pre nisam nikome mogla nista da odbrusim, a saaaaaad, da me vidis, ne dam na sebe ), mnogo mi je zao kada propustim neki trening i nikad se ne kajem kada odem (i kada sam umorna, posle treninga sam kao nova).. Eto, ne znam sta da napisem vise ( a mnogo sam napisala, hahaha ), ali, uglavnom, uopste se ne kajem sto sam pocela da treniram orijentalni ples i nastavicu dalje sa velikim zadovoljstvom. :) <3
Sandra, zena od 35 godina, majka dvoje dece koja vodi sopstveni biznis i koja je Malika od samog pocetka, koja ne odustaje iako smo imale problema oko prostora za odrzavanje treninga, je rekla:
E ovako, orijentalni ples je predivan i imam puno lepih stvari da nabrojim. Prvo, izuzetno je graciozan i zavodljiv, ali ne vulgaran kao sto neki misle. Uopste nije lako kao sto izgleda vec je vrlo tesko. Drugo, to nije samo "mlacenje dupetom" kako neki to nazivaju, vec je igra pokreta i izrazava svu zensku eleganciju i suptilnost, a sa druge strane treba imati kondiciju. Trece, svakome ko ima zelju, volju ili ga interesuje preporucila bih od srca da proba, a one sa predrasudima samo da pogledaju jedan nastup orijentalnog plesa. Cetvrto, izuzetno utice na zdravlje, jer se ukljucuje rad svih misica. Iskreno, imala bih 1001 razlog da nabrojim, ali mislim da bi to bilo mnogo za pisanje. U svakom slucaju ples koji OBARA SA NOGU.I Vera, student od 21 god, koja je Malika od marta meseca, je izjavila sledece:
Ja konkretno imam problem sa nogama, imala sam operaciju i kao posledica ostale su mi otecene noge. Bavila sam se aerobikom i raznim vezbama, ali nije mi nista posebno pomagalo. Odkada sam posla na orijentalni ples ja sam primetila vidno poboljsanje, noge su pokretljivije, zatezu se misici jer 90% pokreta se radi iz nogu tako da sam prezadovoljna boljitkom. Elem, sve to ne bi bilo tako da nam nasa divna instruktorka nije tako vesela lepa i raspolozena, ali bas uvek.
"Ljubav je valjda jedina stvar na svetu koju ne treba objašnjavati ni tražiti joj razlog." - Meša Selimović (Derviš i smrt) ... Takva je i moja ljubav prema orijentalnom plesu. Bila sam zaljubljena u taj ples i pre nego sto sam naucila najosnovniji stav... Kako sam krenula da ga ucim, jos vise sam se zaljubljivala u taj ples... Moja ljubav prema orijentalnom plesu mi je pomogla da pobedim svoj strah od nastupa pred drugim ljudima, kada sam po prvi put pred vecim brojem ljudi pokazala koreografiju koju smo radile... Bila sam tako ponosna na sebe sto sam konacno uspela... i za sve to mogu da zahvalim nasoj instruktorki Nini, koja mi je pruzila priliku da radim koreografiju (iako nisam trenirala ni mesec dana) i nesebicno prenosi svoje znanje na nas svaki cas.
Posle ovakvih reci sam prvo ostala nema... Nisam ocekivala ovo, naiskrenije... I onda sam shvatila da se moj trud vidi, da se moj trud isplati, da imam veliki uticaj na njih i da moje devojke i te kako zasluzuju poslednji atom moje snage!!! Dokle god da je meni onih koji postuju moju ljubav prema plesu, podrzavaju me, bodre, dokle god je meni onih koji ce bezuslovno da me prate, da me slusaju, trpe moj teror na casovima (posto dobih nadimak: "terorista"), budu otvoreni za saradnju i pomognu u ostvarivanju mojih zamisli, budu otvoreni da prime svu ljubav koju orijentalni ples pruza... Dokle god je meni plesnih kolega koji osecaju isto ovo sto osecam i ja pa tako zive ples... Ja cu imati volje, zelje, snage i elana za dalje, vise i bolje!!! Kako god okrenes - orijentalni ples to zasluzuje... svako od nas to zasluzuje... da se oseca kao MALIKA!!! (za neupucene - Malika u prevodu sa arapskog znaci "kraljica").
Za kraj bih rekla da ce ljudi uvek imati neko svoje vidjenje, neko svoje misljenje... neki ce da kopiraju tudja misljenja, tudji rad, kititi se tudjim perjem, drzati se svojih sigurnih zona, lizati dupeta, pljuvati, izmisljati... Dobro, u redu. Svako od nas ima svoj cilj pa svako od nas ima i svoj nacin, ma kakav on bio. Ja znam da cu uvek slusati svoje srce i da cu uvek postovati one koji su vredni moga postovanja, one koji postuju mene pa cak i onda kada se mozda ne slazemo ni u cemu. Uvek cu imati postovanja prema onima koji su bili sa mnom od samog pocetka, u najtezim trenucima, one koji nisu odustali. Uvek cu imati postovanje i osecaj divljenja prema onima koji bezuslovno daju sve od sebe svojim ucenicima, ciji se rezultat jasno vidi kroz njihov ples i dostignuca. Ples je ono sto bi trebalo da je svakome od nas najvazniji, a sve ono sto dolazi sa njim treba da budu plodovi nasega rada i nase bogatstvo.
I jos nesto... Malike - HVALA STO POSTOJITE!!!
Hvala na paznji i do sledeceg zvrckanja,
Nina :)
Нема коментара:
Постави коментар