Reči učenica

   Zamolila sam nekoliko mojih učenica da mi napišu par rečenica o svom viđenju plesa, zašto baš orijentalni, kako utiče na njih, da kažu utiske sa časova, možda i po neki detalj sa koncerta, itd. Iako je naš odnos vrlo otvoren pa tako znam kakav im je stav i način razmišljanja, volim da imam zabeleženu po koju njihovu misao jer će jednoga dana moći da se vrate na svoj početak i pročitaju šta su tada govorile i osećale, a i lepo je kada dobijem povratnu informaciju o svom radu kao instruktor čisto da bih znala da li sam na dobrom putu i da li treba nešto da se menja. Koliko god da one uče od mene, učim i ja od njih.

   Mina, Saša i Anita su sa mnom od kada sam počela sa radom u Beogradu. Minu sam upoznala na jednom od mojih nastupa, godinu dana pre nego je postala moja učenica, a zatim i prijatelj. Odmah je pokazala veliko interesovanje za ples i želju da uči od mene, pa je tako verno čekala početak rada grupe u Beogradu. Ujedno je i prva osoba koja mi je dala bakšiš, moram da kažem. Hehehe! :) Sašu i Anitu poznajem odavno, iz dve priče koje nemaju veze jedna s drugom. Obe su mi bile drage na svoj način od starta. Kada sam upoznala Sašu bila je jedna slatka, pozitivna srednjoškolka, uvek spremna za dobru đusku na žurkama. Sa Anitom sam bila malo bliža, prošle smo dosta toga zajedno u godinama iza nas. Svakako, kada su se ove tri devojke spojile u grupi, postala sam vezana za njih na poseban način. Postale su moja porodica, kao i svi članovi naše Malike, naravno. Već sam pisala o mom svetu gde se pojavi njih mnogo, ali samo pravi ostaju, oni koji te razumeju i veruju ti upravo zato što vide ono što drugi ne. Da ne bih dužila, evo šta su njih tri odgovorile. Svaka na svoj način.

Mina:

   Zašto volim orijentalni ples? Zato što mi je super na treningu, zato što smo se tako združile i što se svaki put ismejemo kao ludaci. :) Zato što su naše devojke super, a instruktorka savršena. :) Zato što sam se u potpunosti zaljubila u ples kada sam videla instruktorku u nekom nargila baru. Zato što sam brzo naučila korake, a mislila sam da je to nemoguće. Zato što sam sebi prelepa dok plešem čak i kad sam u fazi debelindžosa. :) Zato što sam sebi napravila najlepši kostim na svetu i uživala u tome. Zato što je muzika uz koju plešemo savršena. Zato što sam mislila da je orijentalni ples još jedan moj hir i da ću se brzo zasititi, a sada jedva čekam svaki trening. :)

Saša:

   Moji utisci sa treninga su da je to nešto najzanimljivije što sam do sada imala. Volim žene sa kojima treniram jer je svaka luda na svoj način, zezamo se konstantno, čak i kada ozbiljno radimo mi se zezamo. Dajemo vetar u leđa jedna drugoj i to mi se sviđa. Jednom rečju svaki trening - uživam. Nina je sjajna kao predavač. Pravi pedagog, talentovana i željna da prenese znanje i da njene devojke budu najbolje i najlepše, prave Malike :) Orijentalni ples volim još od kad sam bila dete i oduvek sam htela da treniram i učim. Kod mene u kraju je držala jedna devojka, ali nisam išla do sada jer je moja mama rekla "ili folklor ili orijentalni", pa sam odabrala folklor koji je moja ljubav takođe. Moja okolina je oduševljena jer sam počela da plešem orijentalni i svi bi da dođu na nastupe i da im šaljem snimke sa koncerta. Neki su začuđeni, ali im se svima sviđa. Koncert je bio sjajan! Puno šljokicaaaaaa i kristalaaaa i lepih ženaaaa :) :) :) Koncert je, stvarno, bio sjajno iskustvo. Žene koje se vole, nema zajedljivosti, nego čista sreća zbog druge osobe, i ohrabrivanje, pošto nam je bio prvi javni nastup. Volim vas žene :* Iako je koncert bio brzo od početka treniranja, mislim da smo pokidale, i mislim da,  da smo imale više vremena za spremanje. ne bismo bile ovako dobre kao što smo bile kada smo spremale pod pritiskom :)

Anita je bila malo detaljnija i, po meni, razložila ono što su Saša i Mina rekle:

Zašto baš orijentalni ples?

Celog života sam se bavila borilačkim sportovima, imala sam intenzivne kondicione  treninge koje na kraju, zbog zdravstvenih problema, nisam mogla da izdržim. Kada sam prestala da treniram, pomislila sam da se nikada neću uklopiti u nešto drugo, a posebno ne u nešto tako dijametralno borbenim sportovima. Ipak, želela sam da upoznam sebe na drugačiji način. Danas, kada društvo mnogo vise očekuje od žene i kada smo pretrpane obavezama, jako je važno da određeno vreme posvetimo samo sebi kako bi se osećale i izgledale dobro. Ja sam svoje utočište pronašla u orijentalnom plesu, u čiji me je nežni i čarobni svet odvela prijateljica, i sadašnja instruktorka Nina. (Inače Nikolina, ali ne smemo tako da je zovemo :D) I na tome joj beskrajno hvala. Na početku sam mislila da se neću uklopiti jer sam sitnije gradje, ali sam svejedno želela da pokušam. Mislila  sam da žene i devojke  koje se bave orijentalnim plesom obavezno moraju imati zanosne obline.  Naravno, ubrzo sam otkrila da to nema veze sa istinom i da ga mogu trenirati svi.  Žene razlicitih godina, oblika tela, visine, težine, pa čak i muškarci. :) Takođe sam primetila da su mnoge mršavice vrlo uspešne u orijentalnom plesu, da su pobednice na raznim takmičenjima, kao i da jako lepo izgledaju na sceni. To mi je dalo dodatnu motivaciju.  

Kako izgleda trening i kakva je naša instruktorka?

Gledajući iz svog ugla, ono sto prvo oduševi je muzika.  Orijentalni, veseli i relaksirajući tonovi na prvo slušanje proizvode hormon sreće. :) Smeh i društvo sačinjeno od žena i devojaka (za sada, i ne bismo imale ništa protiv da dobijemo i nekog muškog kolegu) koje su tu iz istih ili sličnih razloga, i koje se međusobno poštuju i podržavaju su posebna terapija. Svaka od nas otkriva sebe na nov način, svaka ima svoju magiju i posebnu lepotu, što nas čini jednom prelepom grupom. Ponosna sam na moje "Malike" ili "Kraljice". To su devojke bez ikakvih kompleksa, druželjubive, lepe i pozitivne osobe, koje čini mi se,  jedino ovakav ples i može spojiti. Lepo je ići na trening rasterećen, i znati da ćes tamo provesti kvalitetno vreme, radeći na sebi i pritom napuniti baterije. Trening počinje laganim zagrevanjem, gde se telo priprema za nešto intenzivnije ponavljanje određenjih pokreta.  Nakon što nam objasni kako bi određnjeni pokret trebalo da izgleda, naša instruktorka,  inače vrlo temeljna, obraća pažnju na svaku devojku pojedinačno, i ispravlja eventualne greške. Pažnje nam ni u kom slučaju ne manjka, što je po mom mišljenju i najvažnije ukoliko zaista želiš da savladaš nešto na pravi način. S druge strane, ostavljen nam je prostor da pokret doživimo i iznesemo na svoj način, što je još jedna magična stvar vezana za ovaj ples. Ponekad, učeći novi  pokret, desi se da samoj sebi deluješ trapavo. Ili ti se čini da ti određeni pokret ne ide.  Ali vrlo brzo, ponavljajući shvatiš da se sve može naučiti i da telo prosto prihvata nove zadatke. I onda budes ponosna na sebe, i na to šta sve zapravo možeš. Trening završavamo istezanjem uz opuštajuću muziku. Taj poslednji deo treninga ima posebnu čar i posebno mi je drag. Osećaj mira, zadovoljstva, i fizičke relaksacije  u  kompletu.

O Nini

Velika je prednost kada za instruktora imaš nekog ko zapravo može i ima talenta i strpljenja da prenese znanje na tebe. Tu smo zaista u neverovatnoj prednosti. Uporedivši snimke devojaka iz drugih škola orijentalnog plesa koje treniraju godinama, i nas koje smo imale spremnu i savladanu koreografiju posle samo par meseci treniranja, mogu slobodno i bez lažne skromnosti da kazem da smo jednako dobre. Nina je prijatelj, moralna podrška kako na treningu tako i u privatnom životu. Zabavljač, pozitivac, neko ko je svoje vreme maksimalno posvetio plesu. Dolazeći na treninge iz Nove Pazove u Beograd, nikada se nije obazirala na vremenske uslove, ženske i privatne probleme, prehladu. Neko čija je istrajnost za poštovanje. Tako joj nije strano ni višečasovno držanje propuštenih treninga preko Skajpa. :) Pored toga što je izuzetan instruktor, Nina je odličan koreograf.  Osmisliti dobru i efektnu koreografiju koju če lako savladati neko ko trenira svega par meseci, je poseban talenat.  Zato neće biti čudno to što smo mi, posle samo par meseci treniranja, imale dve uvežbane koreografije i priliku da nastupamo na kocertu. A kada je o koncertima reč, u isto vreme je organizator, instruktor i koreograf.

Kostimi

Jedan deo priprema za koncert je šivenje i ukrašavanje kostima, po kojima je orijentalni ples prepoznatljiv. Interesantno je to što postoji bezbroj mogućnosti kako bi on mogao da izgleda. Osim što nikako ne sme otkrivati previše, sve je dozvoljeno. Šljokice, cirkoni, ukrasi, razne boje, sve ono što će pod reflektorima na sceni ostaviti čaroban utisak na publiku. Mi smo se odlučile na kostime različitih boja, pa je tako jedan bio plave, drugi zelene boje, treći je bio crven, četvrti roze, itd. Kupovanje i šivenje cirkončića, "dizajniranje" kostima po sopstvenoj želji i ukusu je nešto što bi trebalo da se dopadne svakoj devojci ili ženi. Tako je naš krajnji rezultat bio savršen. Dobile smo nekoliko kostima, svaki sa ličnim pečatom devojke koja ga je nosila. Magično.

Koncert

Dobiti priliku da tako brzo nastupaš rame uz rame sa svetskim zvezdama i veteranima ovog plesa je izuzetna čast.  Vredno sam se spremala za taj događaj, ali sam, nažalost, svoj prvi koncert (iz gore pomenutih zdravstvenih razloga) propustila.  Što me nikako nije sprečilo da svoje kraljice posmatram iz publike. I iz te perspektive ću ovog puta i komentarisati  dešavanja na koncertu. Ono što svakako stavljam na prvo mesto, pored toga što su "Malike" bez greške, uigrano i sa puno samopouzdanja izvele obe koreografije, i to što su bez ikakve konkurencije bile najlepše na koncertu, je momenat kada je voditelj u jednom momentu najavio moju grupu "Gamila" iz škole orijentalnog plesa "Malika", a zatim je rekao da devojke, koje će plesati zajedno sa svojom instruktorkom, koreografiju posvećuju devojci koja sedi u publici i koja nije mogla da nastupa sa njima. Onda sam čula svoje ime. Naša koreografija, koju smo zajedno spremale za naš prvi koncert. Posvećuju je meni. Neverovatno. Retko kad ostanem bez teksta, ali ja i danas ne mogu da nađem reči kojima bih opisala takav gest ljubavi i podrške. Neprocenjivo. Nisu me izostavile. Preplavile su  me emocije i plakala sam skoro do završetka koncerta. :) Naravno, i ostali učesnici su bili sjajni. Uživanje je gledati takav spektakl i  upoznavati nove kulture kroz ples. Jedinstveno iskustvo, preporučujem svima da ne propuštaju ovakva dešavanja. Na sreću, moje stanje se znatno popravilo i sa nestrpljenjem čekam pripreme za naš sledeći koncert, na kome ću, nadam se, biti u mogućnosti da učestvujem.

Zasto preporucujem orijentali ples?

Jer podiže samopouzdanje, razvija kreativnost, čini da posmatrate svoje telo na nov,  drugačiji i lepši način. Upoznaćete divne ljude i steći nova iskustva. Slušaćete dobru muziku. Bićete u dobroj kondiciji. Orijentalni ples budi životnu radost. Ispunjeni, volećete sebe bezuslovno.

Iskreno i od srca,

Anita Nikolov

   Posle ovih reči ostanem nema. Bilo mi je potrebno neko vreme da bih se pribrala i sastavila ovaj tekst, dala neki svoj komentar... Prvo što bih rekla jeste da sam PREPONOSNA na moje devojke, zato što su to što jesu, pravi ljudi, iskrene do srži, tako različite, a tako iste. Volim to što su složne, što im je pogled na svet, život i ples isti... Volim to što su prirodne. Volim to što su uporne. Volim to što je svaka u sebi uspela da probudi tog malog umetnika koji je spavao u njima. Volim što su, za jako kratko vreme, uz pomoć orijentalnog plesa, uspele da otvore sebi novi i lepši prozor ka svetu, ostvarile bolji pristup ka životu kao i semim sebi. Ja sam tu samo neko ko im je to pružio na dlanu, a one odlučno prihvatile ono što sam osetila i ja sama po pitanju orijentalnog plesa, što osećam i dan danas. Moje devojke su moja najveća podrška i oslonac. Ne preterujem kada kažem da su mi porodica. Orijetalni ples mi je doveo u život mnogo kvalitetnih osoba, mnogo onih koji prijaju mom svetu i njemu pripadaju. Srce mi je prepuno kada vidim da i one osećaju isto. Orijentalni ples - pomaže da upoznaš nove ljude, stekneš nove prijatelje, upoznaš najbolju verziju sebe. Ne mogu da dočekam dan kada će moje lepotice da pričaju svoje priče kroz plesne izvedbe, njihove kreacije, a ja da sedim i ponosno upijam njihovu energiju (i cmizdrim kao i uvek hahaha).

   Srećna sam jer znam da je naša sala za ples njihovo mesto za preporod, dobru zabavu, dobar trening i mesto gde se "pišu" nove uspomene. Srećna sam jer i ozbiljan rad gledaju kroz zabavu pa im tako bude lakše da savladaju. Srećna sam jer one sebe vide kao najbolje i najlepše, ne u odnosu na druge jer ih ne poredim sa drugima niti ih podstičem da to rade, već kao najbolju i najlepšu verziju njih samih. Srećna sam jer shvataju poentu rečenice: "Svaka žena zaslužuje da bude kraljica", shvataju zašto su upravo Malika. Savršeno se uklapaju u taj kalup. Svaka posebna, drugačija, a zajedno čine jednu celinu, bez koje ja ne bih mogla da zamislim svoj život. Srećna sam jer se interesuju za ples, njegovu istoriju, same istražuju, gledaju, čitaju. Srećna sam jer sam im postavila nekoliko jednostavnih pitanja, a dobila ovakve odgovore. Srećna sam jer su moje, a ja njihova. Ovo su za mene posebni trenuci, vrlo emotivni. Prelepo je kada dobiješ dokaz da je ono što radiš ispravna stvar. Prelepo je kada imaš sa kime da se boriš protiv otrovne sredine pune predrasuda zarad prelepe umetnosti koju želiš pravilno da neguješ.

   Moje Malike su moje blago, moja inspiracija, moja porodica, moj pokretač! Za njih mi ništa nije teško i za njih uvek sve. Neka nam ovaj tekst bude samo jedan mali podsetnik da prave stvari dolaze u pravom momentu, da smo mi kreatori sopstvene sreće i napretka, da će nam se lepe stvari događati onda kada mi to sebi budemo dozvolili. One su dozvolile sebi pomeranje sopstvenih granica, a rezultiralo je ovim, posle samo nekoliko meseci učenja i treniranja. Sa takvom osnovom, sa takvim temeljem, možemo samo da očekujemo još bolja i još lepša iskustva i priče za ispričati.

   Hvala vam, lepotice, jer ste se učestvovale u nastajanju još jedne priče na ovom blogu, kao i na tome što ste deo jedne posebne priče koja je vredna prepričavanja, naše plesne priče, naše Malike. :) 

   Do sledećeg žvrckanja, puno šljokičavih pozdrava :)

   Nina Malika