Oriental Love Festival 2015.

   Svaki plesni vikend ostavlja za sobom neizbrisivi trag i zauzima posebno mesto u srcu, svaki ti bude drag iz nekog novog razloga, ali je uvek suština ista - LjUBAV! Sretneš drage ljude, upoznaješ nove, pritom imaš čast i zadovoljstvo da učiš od najvećih plesnih imena današnjice, a na kraju budeš presrećan jer si imao šansu da to doživiš i iskoristio si je. Jelena Čičanović, iliti Leila Oriental, je devojka iz Beograda, koja ima svoju plesnu školu čitavih 11 godina. Prestavila je sebe na inostranoj plesnoj sceni gde je zadobila divljenje i poštovanje, a produkt njenog rada, između ostalog, jeste i Oriental Love Festival, koji svake godine poprima sve veće razmere. Do sada je, na našu veliku radost, ugostila mnoga velika imena orijentalnog plesa. Njen festival posećujem godinama unazad i to je nešto što se, po meni, jednostavno ne propušta. Njen festival je, po mom mišljenju, festival svih nas. Bar ga ja osećam kao svoj. I volim što je tako. Na tom festivalu proživim u realnosti ono što se dešava unutar mene same. Jednostavno je tako, bez preterivanja. Ona je neko ko ostvaruje moje snove. Ona je neko zbog koga sam imala priliku da upoznam lično neke moje plesne uzore, osobe koje sam gledala od svojih prvih plesnih dana, omogućila je da od njih učim i da mi oni lično kažu svoje mišljenje o mojoj izvedbi i umeću. MALO LI JE? Pritom je neko ko je moj veliki plesni prijatelj, ko me prati od mojih početaka, ko me savetuje i kritikuje, neko ko me inspiriše... Sa njom imam neku posebnu vezu, neki poseban odnos... i srećna sam zbog toga.

   Svaki put s nestrpljenjem čekam objave imena master učitelja. Dešavalo se da pre mnogih saznam za neka (hhihihihi... znala sam za Dariju pre svih). Često me je prijatno iznenadila, upravo zato što su u pitanju neka imena koja su meni najdraža. Među njima su Mercedes Nieto i Dariya Mitskevich. Prošle godine je po prvi put održano takmičenje, o tome sam pisala pa neću dužiti. Ove godine je uvedeno da se pored Rising Star i Professional kategorije, takmiče i grupe. Pošto za takmičenje smatram da je jedan od načina za razvoj plesača gde dobiješ konstruktivne kritike sudija, pa tako i ostalih plesača koji su sedeli u publici, prijavih se i ove godine. Osmislila sam kostim momentalno jer sam bila inspirisana kostimom moje učenice Saše.  Znala sam i uz koju pesmu želim da plešem, međutim, kada sam je poslala Leili, rekla mi je da ove sudije nisu za ocenjivanje te muzike već da odaberem nešto jače, da bi mi to ocenili. Složila sam se. Imala sam 3 pesme u opticaju, a odabrah jednu za koju sam mislila da je neće više niko odabrati jer je pesma jaka i teška za izneti. To je bila moja prva greška. Moja voljena sestra od tetke i njena divna svekrva su mi sašile kostim u roku od odmah, dakle oduševila sam se brzinom i kvalitetom rada, i ovim putem im se još jednom zahvaljujem na pomoći!!! Usledilo je ukrašavanje koje je trajalo i trajalo i trajalo... i trajalo... Ludi kristaldžija je postao moj novi nadimak. Imala sam male nezgode pri lepljenju gde sam se ispržila silikonom po jagodicama prstiju pa mi je rad bio otežan, ali nisam stajala. Bukvalno sam na dan takmičenja polepila poslednje kristale. U međuvremenu sam pravila koreografiju i nije mi nešto išlo najbolje jer sam imala okupacije sa druge strane. Uvek mi se dešava da mi se nakače određeni ljudi onda kada mi njihove drame najmanje trebaju u životu. Tako da je iz tog razloga moj mozak bio van funkcije. Sklopila sam koreografiju i vežbala sam je, nije da nisam... i naravno da sve što kažem zvuči kao "izgovor" pa zato i neću opravdavati sebe, jer na posletku, moja izvedba i nije bila toliko loša kao što sam ja to doživela. No, idemo od samog početka.

   U bekstejdžu je bilo, kao i uvek, puno prijatne, pozitivne i šljokičave energije. Nije se osetilo nikakvo rivalstvo, što mi je bilo izuzetno drago, jer poenta zaista nije doći i osvojiti nagradu, već doći i osvojiti jedno novo iskustvo, narasti, naučiti nešto novo o sceni, o plesu, o sebi. Leila je izašla na scenu, poželela dobrodošlicu, prestavila sudije, objasnila kakav će biti tok programa i sve je teklo savršeno i jako brzo... okrenula se nisam, a već sam bila u kostimu i spremna za nastup. Moja kategorija je bila poslednja. Ne moram mnogo da pišem o oduševljenju koje sam osetila zbog pojedinih ljudi, onih mojih najdražih, koji su, definitivno, osvojili onu scenu i najveće divljenje publike. Oriana Oria je i ovog puta pokazala šta ume, onako kako oni to znaju, na njihov poseban, jedinstven način. Sigurna sam da znaju ko je najjače vrštao xD Moje simpatije su pokupili i još neki plesači i srećna sam kada vidim da se napreduje jer se vredno radi. Ne pada ništa sa neba, pa tako i plesno umeće :) Trud i rad su vidni, uvek. Elem, dođoh i ja na red. Prvo što bih rekla jeste to da je moja pesma te večeri bila 3 puta pre mene, što je meni samoj bilo previše, a kamo li publici i sudijama. Moram da kažem da ja niti sam osetla muziku, niti scenu niti publiku. Ovo mi se desilo prvi put u životu, da sam otplesala traljavo, dala svojih dvadesetak posto, bez svoje energije, bez svog maksimuma. Nisam imala tremu, niko mi ništa nije rekao niti uradio. Jednostavno sam izašla na scenu, pogrešila u sopstvenoj koreografiji, to je u meni izazvalo ludilo. Naravno da to niko nije primetio u samoj izvedbi niti mi video na licu, ali oni koji prate moj rad znaju da to nije bila moja energija i da se u meni nešto dešavalo. Eto, sada znate. Pogrešila sam, izmašila sopstvenu koreografiju, improvizovala i to je bio razlog zbog kog niste videli mene već neku tamo bednu verziju mene. Nisam ljuta, nisam razočarana, nisu mi potonule lađe. Ovo mi je samo gas za napred, novo iskustvo, kakvo takvo, nova lekcija. Ne mogu to nazvati neuspehom, pogotovo jer sam dobila čitavih 85 poena od sudija, a prvo mesto je imalo 106 :) Nije to malo, pogotovo za moj minimum. Svakako sam iz tog svog stanja izvukla neki maksimum gde ipak nisam dozvolila da publika vidi da sam pogrešila, nisam stala, a mislila sam da ću u takvoj situaciji stati ili pokazati na licu da sam zbunjena. Zadovoljna sam. Ovim putem se zahvaljujem mojoj podršci, znate vi koji ste... I hvala svima na najiskrenijim komentarima, znače mi mnogo. Što se komentara sudija tiče, Aleksei mi je rekao da on zna da ja mogu mnogo više i da je osetio da tu nešto fali energetski, a Darija me je kritikovala jer mi je kretanje po sceni bilo minimalno i da sam neke kombinacije pokreta ponavljala, što ne bi bilo preporučivo u takvoj pesmi. Oboje su mi skrenuli pažnju na energiju, a u suštini sam znala da sam tu omanula, kao što već napisah, pogrešila sam i od tog momenta nisam osećala ni scenu ni pesmu ni publiku pa sam energiju povukla potpuno u sebe. No, idemo dalje, u nove pobede. Novo iskustvo, nova lekcija. Nema stajanja. :)
   Mesec dana pre festivala, a možda čak i dva meseca... zamolila sam Leilu da mi sredi da se slikam sa moja dva Alekseja :) I tako je moja želja posle Opening Gala Show-a i ispunjena. Slikala sam se sa svojom životnom i svojom plesnom ljubavi, sa moja dva Alekseja, a to je u ovom tekstu MORALO BITI  podeljeno! :D

   Prvo veče je prošlo, festival je počeo. Ujutro smo imali radionice, počevši sa predivnom Darijom. Mislim da sam je negde u svojim tekstovima već spominjala. Ona je jedna od onih koje pratim od kada sam počela da se bavim ovim plesom. Čak sam dobila komentar jedne plesne koleginice da sam joj ja rekla za Dariju, da nije bilo mene ona ne bi znala za nju :) Volim kada postoje plesači koji se svojim umećem izdvoje iz mase. Takva je Darija. Posebna. Njena tehnika, energija, kostimi... sve je to prepoznatljivo. Kao što sam već rekla, ona je jedna od osoba koju sam želela da upoznam, učim od nje i gledam uživo njen divan ples. Prva radionica je bila obrada romantične pesme. Malo je reći da sam uživala. Izvrstan predavač i koreograf! Šteta za one koji nisu prisustvovali. Darija je opravdala sva moja očekivanja.

 

   Sledeća radionica je bila sa Elenom Dahabeyom, ženom koja je deo poznate Kazafy trupe, kao i osnivač jednog od najjačih festivala ikada, "Oriental Passion Festival". Sa njom smo imali čast da obrađujemo saidi. Žena me je oduševila svojom energijom, kreativnošću i umećem! Volim kada učim od nekog ko nije ukalupljen, nekog ko unese osveženje u tvoju tehniku, ko te nauči nešto novo i od koga vidiš nešto drugačije, a opet se drži tradicije i ne odskače od nje. Misliš da od saidija ne možeš mnogo toga da izvučeš u tehničkom smislu, a onda dođe neko i razuveri te. UVEK ima nešto novo, a nije fuzija kojom se mnogi opravdavaju pokušavajući da sakriju svoje neznanje. Srećna sam jer je Elena bila deo ove priče i radujem se nekom novom susretu.

   Treća radionica je bila sa NjIM!!! Već vam je jasno ko je u pitanju, ali u slučaju da postoji neko ko ne zna... U pitanju je Aleksei Riaboshapka :) Obrađivali smo dabke, folklorni stil nekoliko zemalja, poput Palestine, Sirije, Libana, Iraka... Svaka zemlja ima svoj pečat, nešto po čemu se razlikuje od one druge, ali je suština ista. Da bih približila onima koji ne znaju kako izgledaju dabke, najprostije objašnjenje je da je dosta sličan našem folkloru, gde se ljudi uhvate za ruke i "vezu kolo". Plešu i žene i muškarci. Volim da gledam kada Arapi plešu dabke, volim da upijam tu količinu pozitivne energije. Iskreno, nisam očekivala od Alekseja ono što smo od njega dobili. Priznajem. Kada je folklor koji predaju oni iz ruske škole u pitanju, uvek nekako budem malo skeptična. Aleksei je bio u potpunosti predan, detaljan, imao je puno razumevanja i strpljenja, a rezultiralo je naučenom koreografijom uz puno uživanja i zabave. U samu koreografiju je uvrstio mnogo pokreta, iz prostog razloga što je tako potrebno za scenu, ali je potrebno i da naučimo i znamo sve to, ali pri samoj izvedbi dabki sa Arapima, to izgleda mnogo prostije, gde se pojedini pokreti ponavljaju mnogo puta, iznova i iznova. Uživala sam u ovoj radionici i imala sam posledice u vidu bolova u stopalima, pošto sam potpuno smetla s uma da to ne trebamo da plešemo bosi. No dobro, sve za ljubav.

   Usledio je kratak odmor i spremanje za Gala Show plesne škole Leila. Kao i svake godine, očekivanja su prevelika, uzbuđenje podjednako takvo. Uživanje je sedeti i gledati kvalitetan program, sastavljen od izvrsnih plesača koji dolaze iz mnogih krajeva Evrope, a neretko i sveta. Teško je prevazilaziti sebe i opradati očekivanja ljudi iznova i iznova, a naša Leila to uspeva, što je vredno divljenja. Program je počeo sjajnom izvedbom Alf Leila Wa Leyla trupe, koreografijom koju sam imala priliku da vidim dok je bila u izradi. Plesači su se nizali, mnogi su nas ostavljali bez daha svojim umećem. Progam potpuno šarolik, svako od njih jedinstven, drugačiji i svoj. Među izvođačima je bio i naš dragi Ali Nejm, pevač iz Atine, poreklom iz Iraka, koji je obeležio prošlogodišnji Oriental Love, pa tako postao neizostavan deo programa. Master učitelji su, naravno, najviše ostavljali bez daha, svako na svoj način. Elena je potpuno kupila sve nas svojom fenomenalnom energijom, izvodeći saidi i eskandirani. Vladala je scenom. Darija me je naterala na suze svojom prelepom izvedbom uz neku romantičnu pesmu gde je potpuno iznela emociju na način na koji samo ona ume. Pokušavala sam da se suzdržim maksimalno, da ne budem jedini "kreten" koji cmizdri... ali nisam uspela, ne mogu protiv sebe, ne mogu da ne zaplačem uz nešto tako lepo! Ujedno gledaš, na samo par metara od tebe, osobu koju si imala priliku bezbroj puta da gledaš, ali na snimcima preko YouTube... Malo li je? Aleksei kao Aleksei... Showman i energetska bomba! O njegovom plesu govori sama činjenica da sam zbog njega zavolela orijentalni ples u muškoj izvedbi. Ne smem da izdvojim deo Leiline ekipe koji su i ove godine bili folkloraši koji su bili, onako, prava trešnjica na vrhu torte, pogotovo u izvedbi eskandiranija glumeći mornare. Stomak me je boleo od smeha. Svaka čast na ovom dobrom spoju.

   U najavi programa na flajerima koje smo dobili na ulazu pisalo je:
"- Umeš li da čuvaš tajnu?
- Umem...
- Čuvaj me onda, jer ja ne umem živeti drugačije, nego po srcu..."

Pomislila sam da će Aleksei i Dariya otplesati nešto zajedno... I eto, desilo se da sam pogrešila, što se ne dešava često.

Mrak. Počinju prvi taktovi, do tada nepoznate, pesme. Pale se reflektori, ulazi Leila. U rukama nosi veo. I leprša. Pesma - na srpskom! Momentalno sam razumela poentu poruke i počela da plačem. Ona je pokretom prepisivala poruku iz svoje duše i pružila nam je, na dlanu... U nekom momentu, dok smo bili opijeni njenom emocijom i energijom, na scenu stupa Aleksei! Tada sam potpuno prestala da dišem! Bez preterivanja, jecala sam i gušila se! Toliku dozu emocija do sada nisam osetila! Razumeš reči pesme, razumeš osećanja koja nosi sa sobom, razumeš Leilin pogled, dotičeš jedan bolan deo njene duše, hvataš ga i držiš čvrsto... i ne možeš da dišeš jer emocije prelivaju i nose te sa sobom... a onda se samo prepustiš... i zaista čuvajš tu tajnu, čuvaš je dobro... urezali su ti je u srce i ona odatle ne ide. Znam da ću ovaj performans pamtiti dok sam živa! Znam da ću, kad god to budem poželela, samo sklopiti oči i proživeti tu priču ponovo... Jer samo neko ko iskreno oseća ume da ti pruži sećanje poput ovog, da ti se ureže u svaki delić tela, da ti se upiše u sećanje i odatle ne mrda. "Ime moje" je obeležilo ovaj festival, "Ime moje" je nešto što je prevazišlo sva očekivanja, "Ime moje" je tajna koju ću čuvati...

    Koncert se završio i ostalo je samo da odem i zagrlim Leilu i zahvalim joj se na ovome, što sam i učinila. I danas dišem otežano i naježim se pri pomisli na tu izvedbu. Osećaj je fenomenalan i poenta ovog plesa je prikazana u potpunosti. Kada govoriš bez ijedne izgovorene reči, govoriš dušom i srcem, daješ ono jedino što imaš, ono najvrednije, svoju suštinu, svoja osećanja... bez ustručavanja.

   Te noći sam jedva zaspala. Ostalo je još da se odrade tri radionice i na kraju proslavi na Closing Gala večeri. Prva radionica nam je bila sa Aleksejem, a obrađivali smo mejance. Moram da kažem da je ovo, po meni, bila najbolja koreografija koju je on napravio do sada. Za rad sa Aleksejem moraš da budeš potpuno odmoran i skoncentrisan. Srećom pa je prva radionica bila upravo sa njim, pa sam tako uspela da propratim sve baš kako treba. Fenomenalno je kada vidiš da puna sala ljudi radi kao sat izvodivši njegovu koreografiju. Mnogo je dobro kada u životu ostvariš svoje snove... ali je još bolje kada ti se jedan san ispuni 3 puta. On je neko u čiji sam se ples i energiju zaljubila na prvi pogled i neko ko je, kao što već rekoh, moje predrasude o muškom orijentalnom plesu razbio u roku od odmah. Prvi put sam ga videla na našoj plesnoj sceni u okviru Oriental Love Festivala 2012. godine i on od tada postaje moj san i moja plesna ljubav. Od tada sanjam o tome da ga sretnem ponovo i učim od njega, eventualno dobijem neki savet i konstruktivnu kritiku. To se ubrzo i desilo, već 2013te, a ponovilo i u novembru 2015te. Svaki put kada ga sretnem, slušam i gledam kao instruktora, gledam kao plesača na sceni... moja ljubav i divljenje sve više rastu. Veliki sam poštovaoc ovog master učitelja, ovog plesnog maga, ovog šoumena, ovog neverovatnog bića! Znam da nisam jedina, znam da nas je mnogo, i u Srbiji i u svetu, a to nije tek tako, to je debelo zasluženo. Šta pružaš to i dobijaš, a tako se on, koji je jedan od mojih sinonima za ljubav, savršeno uklapa u Orental Love priču i uvek mu se radujemo i čekamo ga s nestrpljenjem.

   Posle njegove radionice usledila je radionica sa našom Leilom. Ono što nisam rekla jeste to da je ona imala povredu mišića noge neposredno pred festival i da je bila na terapijama, ali nije imala dovoljno vremena za potpuni oporavak, pa je tako bila u bolovima non stop. Nije kukala ni u jednom momentu, sve je podnosila hrabro, što je vredno divljenja i poštovanja. Tako je i mnogima održana lekcija o profesionalnsti i odgovornosti. Radionica je, kao i uvek, bila divna. Ona je prava riznica znanja. Priznajem da sam toliko bila gladna da sam jedan deo radionice presedela u svlačionici da bih jela i odmorila. U pauzi između njene i Aleksejeve radionice sam čekala svoj red za razgovor sa njim tako da nisam stigla da prezalogajim, a to me je koštalo. Svakako sam uživala u momentima gde sam radila sa njom. O njoj ni ne moram mnogo da govorim kada već svi dobro znate ko je i šta je. Jednostavno Leila :)

   Na kraju smo imali drum solo sa Darijom. Kao što već rekoh, poznata po svojoj tehnici koju je teško samostalno razložiti. Imali smo tu sreću da nam ona dođe i objasni nam sve do najsitnijeg detalja. Pokazala je da je jedan od onih instruktora koji ne štede svoje znanje već pružaju svoj maksimum u svakom momentu. Njena tehnika i kombinacije nisu ni malo lake, pogotovo u brzini kojom ona to radi, ali je sklop fenomenalan. Kada su telo i mozak prestali da mi sarađuju, uzela sam notes i olovku pa zapisivala ono što sam smatrala korisnim, ono što sam znala da neću moći kasnije na snimku da prokljuvim kako se ono beše radi. Na radionicama je prosto nemoguće popamtiti sve, same koreografije se ne setiš maltene sutradan, ali uvek pokupiš neki detalj koji je tebi bio ključan. Zato postoje snimci koji su podsetnik. Samo što je Darija turbo brza i nije lako provaliti šta je gde tačno uradila, tačnije šta je koristila radeći to. U ovom plesu se koriste mnogi mišići za koje nismo ni zanali da postoje, a možda ona baš te koristi :D hehehhee! Radionica je, kao i prethodna, bila veoma poučna, a ona mi je samo dala još jedno opravdanje zašto je toliko volim od samog starta, pokazala je da sam bila u pravu kada sam se "zalepila" za njene snimke koje pratim i dan danas. Na kraju nam je malo pričala o sebi, odgovarala na naša pitanja, gde sam saznala da se bavila latino i standard plesovima, da joj je bilo malo teže da premosti, da pređe iz te tehnike u orijentalnu. Bilo mi je simpatično to što je na pitanje "sa koje je planete?" dala odgovor "Sa Marsa", a ja često isto to kažem ljudima kada me pitaju isto ahhaha pa sam zajedničku sliku nazvala "Marsovci" :)

   Ostalo je još da se malo odmorimo i odemo da proslavimo uspešan vikend, da zapečatimo ovogodišnji Oriental Love Festival, uz arapsku muziku uživo. Šta jednoj orijentalnoj plesačici treba više od toga? :) Okupismo se na istom mestu kao i prošle godine. Pevale smo, plesale smo, maksimalno uživale u druženju sa dragim ljudima. Pošto je mojoj prijateljici i srodnoj duši Kali u ponoć bio rođendan, u tajnosti sam se dogovorila sa Leilom da u ponoć otpevamo rođendansku pesmu. Plan je uspešno sproveden u delo. Ono kada Kalu ostaviš bez reči i navedeš je na suze, e onda znaš da si uspeo da je predoziraš ljubavlju :) Kada Aleksei već nije mogao meni da peva za rođendan, koji je bio par dana posle, onda je mogao njoj. Što se mene tiče, može i tako. Volim kada najdražim ljudima ulepšam bilo koji dan, a pogotovo rođendan, na neki poseban način. Nema veze što nije mogla da se opasulji do sutradan, bitno je da će to pamtiti doživotno. :) Na kraju sam se ispozdravljala sa svima. Izgrlila i izljubila Leilu, na kratko sa njom podelila utiske... I otišla kući.

   Ostala je još jedna lepa priča iza nas svih, ostalo je mnogo utisaka za razmenjivanje, ostalo je mnogo lepih sećanja kojima ćemo se sigurno rado vraćati. Oriental Love 2015. je definitivno bio nešto posebno. Želim da se zahvalim mojim najdivnijim prijateljima koji su mi bezuslovna podrška u svemu što radim, koji me prate i bodre, koji veruju u mene i onda kada sama ne verujem, koji me drže za ruku kada je teško i koji me podignu kada padnem. Želim da se zahvalim Leili koja je takođe jedna od tih ljudi, a ujedno koja je organizator svega ovoga, dežurni "krivac" za posebno mesto koje ovaj festival zauzima u mom srcu. Divno je kada kada u životu imaš one koji te razumeju... koji razumeju tvoje snove, tvoje želje, tvoju strast i ljubav prema nečemu... i koji te u tome podržavaju samim tim što te razumeju. Divno je kada vidiš da je takvih ljudi sve više. Srce ne može da ti ne bude puno i život definitivno ima smisla.

   Ovo je bio delić mene, delić mojih utisaka i impresija, delić onoga što sam doživela i delić onoga što ću nositi uvek u svom velikom, šljokičavom koferu uspomena. Nadam se da sam makar malo uspela da vam dočaram magiju koju nosi orijentalni ples i ovaj festival, sa željom da nas svakog narednog puta ima sve više, nas koji se razumemo jer živimo naš san i pričamo našu priču bez suzdržavanja, sa mnogo, mnogo, mnogo ljubavi.

Do sledećeg žvrckanja, puno pozdrava :)

Nina Malika