Jednom sam na popularnom fejsbuku iznela neko svoje razmišljanje i naišla na pozitivne komentare, iako to nisam očekivala, u smislu da će se ljudi povodom toga oglasiti. Volim kada iznesem svoje mišljenje, a onda se priključe i drugi koji se slažu sa tim, a možda negde nisu "smeli" ili nisu hteli da komentarišu. Obično to budu neke "škakljive" teme oko kojih se baš i ne polemiše. Takva sam da jednostavno nemam problem sa tim da kažem svoje mišljenje ukoliko me neko pita za isto, nemam problem da napišem, eto, na tom fejsbuku taj neki status preko kog iskažem šta mislim o nekom dešavanju ili sličnom. Sloboda govora - oleeeeeee!!! S tim što mnogi to ne koriste verovatno plašeći se zbog reakcije okoline. To nije deo mene, nikada me nije zanimalo kako će ko da reaguje, to sam ja i takvu me prihvatiš ili jednostavno obilaziš. Elem, uspela sam da nađem to što sam napisala tada, pošto sam u poslednje vreme naišla na neke objave na tu temu, pa rekoh da objavim svoje viđenje.
30. januar 2014.
Budimo svoji!
Jedna je Nika, jedna je Aziza, jedna je Daila, jedna je Daria, jedan je Aleksei, jedan je Tito, jedna je Elena, jedna je Omaris, jedna je Jamilah, itd, itd... I svi su različiti, svi su svoji. Svi mi trebamo da učimo od njih kada za to imamo priliku, da, naravno, to je smisao plesnog razvijanja, učenje od drugih, različitih... Njihov ples treba da utiče na naš rad, na pronalaženje sebe, pojačavanje energije koju svako ima u sebi, ali je možda nije svestan ili ne ume da je koristi, ili nešto treće. Ne trebamo da budemo tuđe kopije, budimo svoji, jer kopije nikada nikoga neće ostaviti bez daha i uvek će "uprti prstom" i reći: "Aha, vidim ovo je ta i ta plesačica" u nečijoj izvedbi. Prošlo je vreme kada je možda i moglo da se kopira, a da drugi to ne vide. Sada su neka nova i bolja vremena. Zato nikada ne trebamo biti bezlične, blede i neuspele kopije drugih... BUDIMO SVOJI!!!
Na sve to bih dodala da je ples kao ples divan, da je "rekvizit" uz pomoć kog možes da uploviš u dubine svoga bića, prepustiš se i lebdiš. Uvek govorim da uz pomoć plesa letimo, a da ne odvajamo noge od tla :)
Ono što moram da kažem, pošto se često ljudi zbunjuju oko toga jer usko povezuju, jeste da postoji velika razlika između instruktora i plesača. Kakav ćeš instruktor biti zavisi od tvoje sposobnosti da preneseš znanje time kako ćeš, na koji način objasniti pokret, ma koliko znanja i iskustva imao. Pokreti postoje, nema tu šta da se izmišlja, ali sam pristup ljudima je nešto što nas razlikuje jedne od drugih. I može neko da bude lošiji plesač, ali odličan instruktor - upravo iz tog razloga. Kakav si plesač zavisi od plesnih sposobnosti, na koji način osećaš pokrete, da li tvoje telo te pokrete može da izvede dobro. Opet, ne mora da znači da je neki plesač savršen zbog tehnike, naprotiv. Može neko da bude tehnički savršen, ali ničim da te ne "dirne". Ono što je u ovom plesu bitno jeste ono što ples budi u nama. Razlika među plesačima jeste upravo u tome jer mi ono naše unutrašnje, putem plesa, iznosimo na scenu... naše srce, našu dušu, naš mozak, a može se reći i karakter. Ono što "čuči najdublje" u nama. Tako možete naići na razne tipove ljudi i lako ih prepoznati jer nema tu mnogo glume, kada malo bolje pogledaš bude ti jasno kakav je ko, a Bogu hvala pa smo svi različiti i svako ima šta da pruži (osim ako mu je jedini cilj da iskopira nekoga govoreći kako je to njegov svojstven stil). To je jedna od lepota ovog plesa i nešto što najviše volim. Jedno je kada osećaš muziku i ples na način kao neko pa se desi da se poklope neke stvari u plesu, sve je to do energije koja se poklopi... a drugo je kada težiš da budeš poput svog "idola" ili nekog ko je prihvaćen ili pak nemaš svoje ideje ili si toliko prazan da jednostavno nemaš šta da pružiš pa tako moraš da "kraduckaš".
Za kraj bih rekla:
WORK FOR A CAUSE, NOT APPLAUSE. LIVE LIFE TO EXPRESS, NOT IMPRESS. DON'T STRIVE TO MAKE YOUR PRESENCE NOTICED, JUST MAKE YOUR ABSENCE FELT!
Ko je razumeo, shvatio je :) Do sledećeg žvrckanja,
Nina :)
30. januar 2014.
Budimo svoji!
Jedna je Nika, jedna je Aziza, jedna je Daila, jedna je Daria, jedan je Aleksei, jedan je Tito, jedna je Elena, jedna je Omaris, jedna je Jamilah, itd, itd... I svi su različiti, svi su svoji. Svi mi trebamo da učimo od njih kada za to imamo priliku, da, naravno, to je smisao plesnog razvijanja, učenje od drugih, različitih... Njihov ples treba da utiče na naš rad, na pronalaženje sebe, pojačavanje energije koju svako ima u sebi, ali je možda nije svestan ili ne ume da je koristi, ili nešto treće. Ne trebamo da budemo tuđe kopije, budimo svoji, jer kopije nikada nikoga neće ostaviti bez daha i uvek će "uprti prstom" i reći: "Aha, vidim ovo je ta i ta plesačica" u nečijoj izvedbi. Prošlo je vreme kada je možda i moglo da se kopira, a da drugi to ne vide. Sada su neka nova i bolja vremena. Zato nikada ne trebamo biti bezlične, blede i neuspele kopije drugih... BUDIMO SVOJI!!!
Na sve to bih dodala da je ples kao ples divan, da je "rekvizit" uz pomoć kog možes da uploviš u dubine svoga bića, prepustiš se i lebdiš. Uvek govorim da uz pomoć plesa letimo, a da ne odvajamo noge od tla :)
Ono što moram da kažem, pošto se često ljudi zbunjuju oko toga jer usko povezuju, jeste da postoji velika razlika između instruktora i plesača. Kakav ćeš instruktor biti zavisi od tvoje sposobnosti da preneseš znanje time kako ćeš, na koji način objasniti pokret, ma koliko znanja i iskustva imao. Pokreti postoje, nema tu šta da se izmišlja, ali sam pristup ljudima je nešto što nas razlikuje jedne od drugih. I može neko da bude lošiji plesač, ali odličan instruktor - upravo iz tog razloga. Kakav si plesač zavisi od plesnih sposobnosti, na koji način osećaš pokrete, da li tvoje telo te pokrete može da izvede dobro. Opet, ne mora da znači da je neki plesač savršen zbog tehnike, naprotiv. Može neko da bude tehnički savršen, ali ničim da te ne "dirne". Ono što je u ovom plesu bitno jeste ono što ples budi u nama. Razlika među plesačima jeste upravo u tome jer mi ono naše unutrašnje, putem plesa, iznosimo na scenu... naše srce, našu dušu, naš mozak, a može se reći i karakter. Ono što "čuči najdublje" u nama. Tako možete naići na razne tipove ljudi i lako ih prepoznati jer nema tu mnogo glume, kada malo bolje pogledaš bude ti jasno kakav je ko, a Bogu hvala pa smo svi različiti i svako ima šta da pruži (osim ako mu je jedini cilj da iskopira nekoga govoreći kako je to njegov svojstven stil). To je jedna od lepota ovog plesa i nešto što najviše volim. Jedno je kada osećaš muziku i ples na način kao neko pa se desi da se poklope neke stvari u plesu, sve je to do energije koja se poklopi... a drugo je kada težiš da budeš poput svog "idola" ili nekog ko je prihvaćen ili pak nemaš svoje ideje ili si toliko prazan da jednostavno nemaš šta da pružiš pa tako moraš da "kraduckaš".
Za kraj bih rekla:
WORK FOR A CAUSE, NOT APPLAUSE. LIVE LIFE TO EXPRESS, NOT IMPRESS. DON'T STRIVE TO MAKE YOUR PRESENCE NOTICED, JUST MAKE YOUR ABSENCE FELT!
Ko je razumeo, shvatio je :) Do sledećeg žvrckanja,
Nina :)
Нема коментара:
Постави коментар