Umetnost vs Kič

   Jasno je da među ljudima vlada neznanje i zbunjenost po pitanju orijentalnog (ili kako ga ovde zovu: trbušnog) plesa. O razlici između ta dva sam već govorila mnogo puta i neću da se ponavljam, ali moram reći da osnovna razlika jesu emocije, koje su glavna karakteristika orijentalnog plesa. Ono što uvek govorim, ono što uvek želim da predočim svima onima koji me pitaju šta je to orijentalni ples, jeste da je to UMETNOST! U umetnosti si ti slobodan, svoj, letiš, uživaš, postojiš!

   Zbog opšte zbunjenosti među ljudima, jer im je plasirano raznorazno njesra (da prostite), da ne bih pisala sopstvenu definiciju umetnosti, evo je ona sa Vikipedije, slobodne enciklopedije:

   Umetnost je ljudska delatnost ili proizvod ljudske delatnosti koja ima za cilj stimulisanje ljudskih čula kao ljudskog uma i duha. Prema tome, umetnost je aktivnost, objekat ili skup aktivnosti i objekata stvorenih sa namerom da prenesu emocije i/ili ideje. Osim ove definicije, ne postoji nijedna druga opšteprihvaćena definicija umetnosti, s obzirom da je definisanje granica umetnosti subjektivan akt, a potreba za umetnošću se obično naziva ljudskom kreativnošću.

   Dakle, da podvučemo neke reči: ljudski um, ljudski duh, emocije, ideje, kreativnost. 

   Naravno pre nego počnem moram da kažem, sve je to subjektivno, svako ima neko svoje viđenje nečega, nekome će se dopasti ovo, nekome ono, a ja sam ovde neko ko će da iznese sopstveno mišljenje svesna toga da će se nekome dopasti, a nekome i neće, što je i normalno. Postoji ona poznata rečenica: "Ukusi su različiti, o njima ne treba raspravljati." pa ćemo se nje i držati :) Svakako poštujem i mišljenje suprotno od mog.

   Elem :)  Ples... Način izražavanja. Način života. Ljubav. Strast. Postoje osobe koje su jednostavno rođene s tim, stvorene da žive na taj način, samo za to i uz to. Lično, čitavog života imam samo jednu jedinu želju, samo jedan san. Nisam imala problem sa tim da skačem sa jedne umetnosti na drugu, kod mene je jasno da je ples odabrao mene, a ne ja njega. Postoje osobe koje jednostavno lepršaju, ne znaju ko su i teško im je da se pronađu u nečemu, a željni su da se iskažu, da se istaknu, ne zadržavaju se dugo u nečemu... i to nije loša stvar, ne kažem... često smo zbunjeni, tražimo smernice ka samim sebi dok se ne pronađemo u nečemu. Postoje i one osobe koje su videle da je neko negde u nečemu uspeo pa ko vele sad će i oni malo pažnjice na sebe da privuku. U svakoj grani umetnosti postoje takvi, ne ograničavam se samo na ples. Para vrti gde burgija neće. Često se zbog novca guraju pogrešni, dok pravi ispaštaju. Mada, ja verujem u to da se upornost uvek isplati i da, dokle god je čovek čist, iskren i istrajan u tome što voli i što zapravo jeste, ima da uspe u ostvarenju svog sna, ima da zauzme svoje mesto koje mu pripada. Potrebno je mnogo vremena, ali cilj je zapravo i vredan tog teškog puta koji sam tabanaš. Ima tu i trnja i stakla i leda i pijavica i žara i bodeža i otrova... Sve se to preživi.

   Ono što me je navelo da pišem na ovu temu jeste prevelik procenat "plesnog kiča" koji je, na žalost, sve rasprostranjeniji. Da, "svaka roba ima svog kupca", pa tako svako ima svoju publiku, ali se dešava to da ako se samo tako gleda dobijemo upravo ovo - da se ljudi vode pogrešnim mišljenjem o ovom plesu koji je sam po sebi već škakljiv na ovim područjima, a kamo li kada im se dodatno plasira ono što ja zovem kičom. Upotrebljavam reč "kič" da ne bih psovala pa rekla "sranje"! Ne pišem ovo da bih ikoga prozvala, prosto govorim ono što mislim da ne treba da bude predstavnik umetnosni poput orijentalnog plesa. Kao glavni primer onoga što PO MENI nikako NIJE orijentalni ples, a gura se svuda iz nekog razloga, jeste jedna plesačica koja mi nikada nije "legla" za sve ove godine koliko pratim pa tako i treniram i izučavam ovaj ples. Slučaj broj 1. I tako mi upropastiš omiljenu pesmu, pritom obični ljudi pomisle da je ovo ples za razbacivanje "bataka", gde sevaju zadnjice, providni kostimi sa šlicevima "do grla" i budženje grudi  kojima se mlatara do besvesti. Nije poenta "prozivati" dotičnu damu, daleeeeeeko od toga, poenta je da su granice prekoračene, da je sve prevazišlo svaku meru, da seks prodaje sve! Ne postoji ni trunke mističnosti, elegancije, u krajnjem slučaju kulture u plesu nekolicine, a plasiranjem i guranjem plesačica poput ove dobijamo samo "razmnožavanje" istih! FUJ! Da, postoji ta Ruska scena koja je drugačija od klasične Egipatske, energija je potpuno drugačija i malko je "agresivnija", ali je to potpuno drugačije od OVOG što smo upravo videli. Nekome to više leži, nekome manje.  Postoje mnogi ruski plesači koji me ostavljaju bez daha jer umeju da iznesu pravu priču. Dešava se da ljudi pre gledaju ovo: Slučaj broj 2. pa se nešto oduševljavaju tom vulgarnošću i mlataranjem na sve strane, jer, jelte, golotinja i sve na izvol'te prolaze laganica! Umesto da gledaju npr nešto poputo ovog:Daria Mitskevich kada smo kod ruske škole, čisto da uporedimo. Vidimo šlic, vidimo tehniku, vidimo tu pomenutu agresivnost, ali vidimo i razliku koja je više nego očigledna! Ili ovde:Daria Mitskevich 2 gde pleše uz divnu ljubavnu pesmu, gde kostim ima dubok šlic, ali u svakom momentu vodi računa da ništa ne ispadne, ne forsira seksipil, ne forsira atribute, ne poziva na seks... Žena PLEŠE, prenosi emociju i ispoljava sebe kroz to. Naravno da ne očekujem da se ljudima koji se ne bave orijentalnim plesom dopadne izvedba poput ove: Daria Mitskevich 3 iz prostog razloga što se ne razumeju u stilove pa im ovo često bude dosadno jer vole brže ritmove, ali svakako kada pogledaju nikako ne mogu da kažu da je ružno i degutantno. Izdvojila sam kao primer samo jednu plesačicu od mnogih dobrih, a ima ih vala još:  Anna Borisova, Marta Korzun, Aida Bogomolova, itd.

   Pored te "ruske škole" navela bih egipatski primer. Nešto na šta ljudi "otkidaju" danas, po meni je dno dna. Slučaj broj 3. Toooo, grizi usnu, drmusaj grudima i glumi pornićarsko nevinašce!!! I onda završi na YouTube kanalu pod nazivom "Arabic Boobs TV"!!! Zapravo, ciljna grupa slučajeva poput navedene dve plesačice u stvari i jesu oni nezreli nikogovići koji će da balave na to što one rade, jer tu je dobra zarada, tu je lova. I onda se nađu one koje duboko u sebi imaju to što prati ovo što navedena dva slučaja rade, pa tako rade i one, pod pričom da je to njihov način izražavanja, da je to umetnost, sloboda govora. Dobro, možda ja nemam tu sposobnost da to razumem. Šta ću.

   Navela bih neke primerne plesače, pred kojima staje dah, koji iznose pravu priču orijentalnog plesa, koji, sigurna sam, mogu da razuvere sve, koji mogu da dokažu i pokažu šta je to UMETNOST ORIJENTALNOG PLESA!!!

Jamilah :) Nika Mlakar :) Kathreen Derouet :) Daila :) Leila :) i još mnoge druge, a kao poslednji primer od mnogih izdvajam Oriana & Oria :) gledaj i pokušaj da dišeš!!!

   Kao što se može primetiti, svaka od njih je posebna, drugačija, ali ono što ih čini jednakima jeste zapravo ljubav prema plesu, razumevanje emocije i iskazivanje iste kroz svojstven stil i energiju, bez trunke vulgarnosti, mlataranja i "sevanja" bilo kakvog atributa. 

   Poenta ovog plesa jeste upravo u tome, pokazati sebe, ali onaj unutrašnji deo koji nije vidljiv tek tako... Pokazati kako duša ume da leprša, kako oči plešu zajedno sa čitavim telom i kako energija pršti na sve strane mameći osmehe, a i po neku suzu sigurno :) Razlika između svakog plesača jeste upravo u njegovoj ličnosti i karakteru. Zato ćemo imati ove drndave koje sve što mogu da urade jeste da pokažu svoje telo pošto su unutra prazne, a ujedno željne pažnje, ali imamo i one lepršave, pre svega moralne osobe, koje umeju da kanališu svoju energiju na pravi način i iznesu svoje srce na dlan!!! 

   Ne znam da li se neko našao ovde uvređen ili nije, niti me se to tiče. Ja nisam neki pametnjaković, sveznajući... Ja sam neko ko ume dobro da posmatra i ko sme da kaže šta joj se dopada, a šta ne, i to sam upravo učinila. Ako je makar jedna osoba koja nema veze sa orijentalnim plesom ovo pročitala i pogledala priložene snimke (mada ne bi bilo loše da pogledaju i oni koji misle da su prvoklasni plesači koji ne trebaju ništa da uče jer su najbolji), ja sam onda uspela u nameri da uporedim dobro sa lošim, da uporedim umetnost sa kičom. 

   Podvukosmo neke reči na početku: um, duh, emocije, ideje, kreativnost. Nisu kod svakoga te "stvari" iste. Ne oseća svako određenu emociju na isti način, nema svako dobre ideje, nije svako kreativan, nije svačiji duh umetnički... ma koliko taj neko mislio da jeste. Ali lepota u svemu tome zapravo jeste to što možemo da uporedimo i kažemo da je nešto lepo, a da je nešto ružno. Nemam ništa protiv nečijeg načina izražavanja koji je drugačiji od mog, ali bih najiskrenije volela da se oblizivanja, dahtanja, trćenja, mlataranja atributima, nogatanja, golotinje i slično ostavi za spavaću sobu pa neka se tamo tako izražavaju do mile volje pošto toga u ovom plesu NEMA, a da se ostavi pravi prostor onima koji umeju da iznesu umetnost poput orijentalnog plesa na sceni pa da jednom za sva vremena svet nauči koliko ovaj ples zapravo vredi, koliko je lep i koliko znači jednoj ženskoj osobi u svakom mogućem smislu. Što se mene tiče, ja bih stavila pravilo da sve orijentalne plesačice moraju da plešu u zatvorenim galabijama pa da vidimo onda šta ko ima da nam pruži.

  Za kraj prilažem jednu sliku koja bi rekla sve što ja možda nisam :) I napomena: sve ono što je označeno plavom bojom su u stvari linkovi koji vode ka snimcima na YouTube!!! :)

  Do sledećeg kuckanja, puno pozdrava :) 

Nina :)

Roditeljske predrasude

   Dugo sam želela da pišem na ovu temu i reših da to napokon učinim. Ne znam ni kako bih počela... Tema je jako teška i povodom nje ne mogu da učinim ništa jer mi za to treba neki čarobni štapić recimo, ali je moje da pričam u nameri da razbijem svaku predrasudu i pobijem svaku ružnu reč upućenu orijentalnom plesu pred mojim najbližima.

   Nisam neko ko želi da nameće sopstveno mišljenje, ko ima pretenziju da nekoga ubedi u to da greši po pitanju bilo čega, ko izgara od želje da ljudima pokazuje prstom, itd itd. Neko sam ko će da iznese svoje mišljenje i stav onda kada me za to pitaju, jasno i glasno, bez ustručavanja. Nemam nameru nikoga da ubeđujem u to da je orijentalni ples umetnost vredna pažnje, ali imam potrebu da se izjasnim povodom nečega što mene kao osobu vređa jer ne dozvoljavam usko povezivanje sa nekim pojavama ljudskog oblika. Moji tekstovi su moje mišljenje na određene teme, ali su takođe i edukativnog tipa gde oni koji žele da znaju nešto (ili nešto više) o orijentalnom plesu to mogu naći u mojim rečenicama. Onaj ko ne želi da zna ništa po pitanju toga taj se neće ni potruditi da pročita, čuje, vidi. E, sada dolazimo do poente moje priče. Dakle, oni koji  ne znaju apsolutno niiiiiiiiiiiiiiišta po pitanju orijentalnog plesa - ti najviše o njemu i govore! Jer mi smo Srbi i mi sve znamo najbolje. Ne ulazim u to da li određeno mišljenje o ovom plesu imaju zbog nečega što su videle na TV-u (što apsolutno nikakve veze sa pravim orijentalnim pesom nema) ili su možda otišli u neki krš prostor sa nekim krš "trbušnim plesačicama" niskog morala ili možda povezuju ples sa našom istorijom i Turcima... Kako god okreneš - sve su to teške gluposti. Ne želim nikoga da vređam, ali kada se na jednom mestu nađe gomila izgovorenih gluposti, zaista ne mogu da ćutim. Uvek kažem da o nečemu trebaš nešto da čuješ i naučiš pa onda sklopiš mišljenje.

   U današnje vreme je mnogo studenata i nezaposlenih, na žalost mnogo osoba koje zavise od svojih roditelja. Onda se dešava da, kada deca zavise od njihovog novca, oni pokušavaju da upravljaju životima svoje već odrasle dece i već izgrađenih ličnosti. Sada pričam o orijentalnom plesu, ali se to dešava za mnoge druge stvari. Dešava se da devojka razume poentu orijentalnog plesa i želi da ga uči jer joj pre svega prija, a i interesuje je... i onda naiđe na barijeru zvanu roditelji. Roditelji koji se ne slažu sa tim i ne žele da daju novac za treninge. Ne potrude se da se raspitaju o tome ni kod nje niti negde po internetu. Postoji pregršt informacija danas o ovome, a internet maltene svi imamo, samo što nemamo svi volju da saznamo nešto novo, ili bar da vidimo šta je to što naše dete interesuje. Odmah se kreće sa rečenicama tipa: "Ne dolazi u obzir da se baviš striptizom! Neću da ti plaćam za to!" ili: "Ja da ti plaćam da ti treseš dupetom i te Šiptare da slušaš?!" ili: "Bili smo pod Turcima 5. vekova i ti hoćeš njihovim plesom da se baviš?!"ili: "Udaćeš se za nekog Iračanina, ne daj Bože!", itd. Meni je jako tužno to što ljudi reaguju tako, kao i što mnoge devojke odustaju od plesa zbog ove barijere ne boreći se za svoje želje i ljubav prema plesu.

   Imala sam isti problem, kao i nekolicina mojih plesnih koleginica. Razlika između nas i navedenih devojaka jeste u tome što smo mi ostale pri svojim željama i izborile za same sebe. Nema ništa loše u tome da čovek istraje u onome što zaista voli i želi, naprotiv. Moji roditelji su se pobunili, a od mene su dobili podsetnik na to koliko godina imam i jasno davanje do znanja da ću ja ići ma koliko se oni bunili jer ukoliko oni poznaju svoje dete onda bi trebalo odlično da znaju da ono neće odabrati za sebe ništa nemoralno, vulgarno, nešto što narušava veroispovest, da ne dolaze u obzir nikakav "striptiz" i "mlataranje guzicom" za zabavljanje muškaraca, a kamo li da će dozvoliti da joj oni biraju čime će da se bavi u životu, pogotovo u dvadeset i kusur godina. Onda se desi neverovatan preokret. Verovali ili ne. Kada su videli koliko sam uporna u tome, koliko to volim i želim, počeli su da se raspituju. Danas moj otac s ponosom pokazuje svima moje snimke i hvali se mojim plesom. Roditelji moje Saške sada drže njene slike u kostimu po kući. Otac moje Jelene se prvi pohvalio njenim prvim plesnim kostimom. Naši roditelji danas finansiraju naše kostime, rekvizite i radionice. Zašto? Zato što su izašli iz "konzerve", saslušali svoju decu, sagledali realnost i shvatili da je orijentalni ples prelepa umetnost i počeli da poštuju tu ljubav i želju njihove dece kao i da je neguju zajedno sa njima. Od toga nema ništa lepše!!!

   Da, i dan danas postoje one koje na orijentalni ples gledaju kao "rekvizit" za privlačenje muškaraca pa se time i "bave".  Postoje i one koje će pogledati tri klipa na YouTube i otvoriti svoju grupu pa držati časove i tako narušiti snove devojaka koje to vole jer će ih učiti pogrešno, pošto zapravo nemaju čemu da ih nauče... po ko zna koji put kažem - nije orijentalni (ili kako mnogi kažu "trbušni") ples sve što na sebi ima zveckave dukate i nekontrolisano drmusa po prostoru! Postoje i one koje misle da mnogo znaju i da imaju pravo da prave od plesa cirkus jer zapravo znaju samo najminimalniji deo, a devojkama prosipaju priče i prodaju šarene laže, izmišljajući neke nakaradne "stilove" misleći da tako ostavljaju svoj žig, a u stvari... cirkus! Ali zato postoje one koje ceo svoj život posvetiše izučavanju ovog plesa, one koje će vas uvesti u pravi svet orijenta i negovati ljubav prema plesu zajedno sa vama. Po ko zna koji put kažem, ovo je ples sa istorijom, tradicijom, posebnom lepotom i duhom. Pažljivo birajte od koga ćete da učite, a sigurna sam da će za svakog da se nađe odgovarajuća osoba za to, u zavisnosti od toga šta ko želi i šta se kome dopada. Moja iskrena želja jeste da se iskorene one zbog kojih i dalje postoji mišljenje da je ovaj ples nešto ružno.

   Borite se za svoje želje, živite svoje snove... Vaš život je samo vaš. Ako ne učinite nešto za sebe, ko će??? Još jednom ću da kažem da je orijentalni ples poseban način izražavanja, poseban način čišćenja duše, uma i tela, poseban način upoznavanja samoga sebe. Ne dozvolite da vam se to sebično oduzima. Da svaka od nas razbije te predrasude pred svojim roditeljima i prijateljima, Srbija bi ubrzo prihvatila ovu divnu umetnost. Nemojte spuštati glave i odustajati od samih sebe. Danas je to orijentalni ples, a sutra ko zna šta drugo ili treće... Vaš život je u vašim rukama, odavno ste izašli iz pelena pa se tako i postavite. Ovo ne govorim da bih nekome "solila pamet" ili govorila šta treba da učini, ovo govorim jer sam sama to uradila pa znam šta je sloboda i zaboli me kada vidim da neko ispašta jer nema hrabrosti da uzme život u svoje ruke. "Da bi čovek pokrenuo svoje telo prvo mora da pokrene svoj um" :) Učinite nešto najlepše za sebe - plešite! U plesu postoji pregršt mogućnosti. Upoznala sam toliko divnih ljudi, videla toliko divnih stvari i ne mogu da dočekam još :) Zato mi je žao da gledam kako neko to ispušta iz svojih ruku.

I jedna stimulativna za kraj :) Do sledećeg puta - puno pozdrava!!! Nina :)

Ples ima i ružnu stranu

   Ostalo je još 3 dana do prvog časa u Beogradu. Koliko sam uzbuđena toliko sam i uplašena. Razlog tome jeste moje pređašnje iskustvo koje uopšte nije bilo lepo. Zašto? Zato što sam većinom nailazila na osobe koje su dobre samo na rečima, a na delu - ništa! Od ljudi koji izdaju prostor do ljudi koji su zainteresovani za časove.
 
   Elem, oko prostora neću ništa da govorim, prostor uvek mogu da promenim kada mi ne odgovara način poslovanja dotičnih i neka je svima njima sa srećom. Sada bih malo da pričam o učenicama. Dešavalo mi se da mi sala bude prepuna, ali je često bilo da bude prazna. Da krivim sebe i svoj program zaista ne mogu zato što po onima koje su bile redovne mogu da vidim da je vrlo dobar, a po komentarima i njih i ljudi sa strane - "ne skidam osmeh sa lica, vidi se koliko uživam u plesu i koliko sebe dajem u to". Drago mi je da se to vidi i što je njima lepo da rade sa mnom. Da krivim lokaciju??? Hmmm... Ok, svesno sam ušla  u tu priču da hoću da proguram orijentalni ples tamo gde ga nije bilo, a to je mesto gde živim - Nova Pazova, a igrom slučaja sam završila i u Batajnici. Znala sam da će biti teško probiti se, privući pažnju na nešto novo... ali sam se nadala da će ipak na kraju to biti u redu, da postoje ljudi koji vole novitete, koji u krajnjem slučaju vole umetnost i ples. Bilo je tu zainteresovanih, više u Batajnici nego u Pazovi, ali bilo je upornih i zainteresovanih. Međutim, mnogi su ostali SAMO zainteresovani. Neću da pričam o tome koliko mi je učenica bilo, to u krajnjem slučaju nije ni bitno, sada hoću da pričam o onim drugim.

   Mnoge se oduševljavaju ovim plesom, idejom da to ima i kod nas (u Pazovi) i redovno su mi se javljale (i dalje to rade, naravno) kako bi da krenu na časove... ALI! "Samo da ozdravim, samo da popravim ocene, samo da sredim smene na poslu, samo da dođem sa putovanja, samo da ovo, samo da ono... i eto me!", a to je ono od čega ja nemam apsolutno ništa. Niti imam potrebu da to čujem niti će ovaj ples napredovati tu tako što će bilo koja reći išta što će ostati samo na rečima. Ono što se računa jeste tvoja prisutnost na časovima. Druga stvar koja mi se dešavala jeste da mi se neke od učenica ne javljaju da neće doći na čas. Nisam jedna od onih koja će da vuče za rukav, koja će da proganja porukama ili zivkanjem da bih pitala da li će neko doći na čas ili neće...  Kada mi se plati članarina moje je da se nacrtam u sali i da čekam. ALI! Osnova kulture i poštovanja je u tome da se nekome javiš da nećeš doći sad, sledeći čas, naredna 3 časa ili više nikada. Svi imaju moj broj telefona i fejsbuk, ali se ne javljaju. Hm...

   Poenta moje priče jeste ta da meni niti trebaju lepe reči i lažna obećanja čisto da se računa da mi se nešto reklo povodom mojih časova, a takođe mi ne treba nečije ćutanje i ignorisanje kada su u pitanju nedolasci. Ono što je meni potrebno jeste iskrenost. Kako se ja postavim prema vama, tako se vi postavite prema meni - samo otovreno i iskreno. Neću ja nikome ništa zameriti kada je odnos korektan. Poštovanje uzvratite poštovanjem! Neću nikome da držim slovo o tome kako treba da se ponaša u životu, govorim samo kako treba da se postavi prema meni. Kako ćete sa drugima, to mene zaista ne interesuje.

    Još jedna stvar koja mi je jako zasmetala jeste ubeđenost nekih učenica da su Bogom dane za ovaj ples i da ne moraju da rade nešto od samog početka. Dakle, zbog nemilog menjanja prostora bila sam primorana da držim časove od nule, pošto su dolazile i nove učenice, pa su tako stare morale malo da "ispaštaju, cupkajući u mestu". Ja sam bila ta koja je sve to uklapala, korigovala program da svako radi nešto novo, to je u krajnjem slučaju i deo mog posla. Međutim, dešavalo mi se da mi učenice kažu kako ne žele da rade od početka jer je to njima "dosadno" i one to "već znaju" pa će one da sačekaju mesec, dva i onda doći da nastave. Poštujem, ok, ali... ovako, drage moje! Pre svega, ples nikada ne može biti dosadan! Ako nešto voliš to ti nikako ne može biti dosadno! Druga stvar, ples ne možeš da naučiš i savladaš tek tako, potrebno je izvesno vreme da bi se mnogi pokreti slegli pa tako i izvodili kako treba, a za to je potrebna VEŽBA, a ne čekanje kod kuće da drugi prođu određeni broj časova pa da se onda nastavi dalje. Treća stvar, ples je trening, pa tako mnogo znači telu da se ne prave pauze već da postoji neka konstanta. Četvrta stvar, orijentalni ples nije sprdnja pa tako neću da dozvolim da se prema njemu tako ophodi! Orijentalni ples je vrlo ozbiljna stvar, prelepa umetnost, način izražavanja, u krajnjem slučaju - način života! Ali kako to može da zna neko ko to ne oseća i gleda sebe kao super, ekstra, mega, giga talenat koji nema potrebe "da se smara sa običnim početnicima radeći osnove"??? Najvažnija stvar koju bih rekla jeste da sa takvim stavom i ponašanjem, sa takvim egom apsolutno ništa ne možete i nećete postići. Ovaj ples, kao i svaki drugi naravno, se konstantno razvija, ide napred, uvek neki noviteti, uvek nešto za nadograditi, videti, naučiti... ali, apsolutno ništa loše nema u  ponavljanju osnovnih pokreta, NAPROTIV! Sama tehnika se na taj način čisti i usavršava. Tako da, "Bogom dane i pretalentovane devojke koje se smarate radeći osnove", sa takvim stavom meni zaista niste potrebne jer ćete ovo svaki put čuti od mene (kao što već i jeste) pa tako ne bih da vas zadržavam niti ubeđujem u nešto u šta vi ne verujete pa tako samo gubimo dragoceno vreme. Nisam od onih koji će da prodaju šarene laže da bi tako zadržavale devojke. Od mene će se čuti istina, kada je dobro onda je zaista tako, ali i obrnuto, sve obrazloženo i jasno.

   Neko sam čija je ljubav prema ovom plesu više nego jasna, ko se zalaže za ovaj ples, ko ulaže u to svo svoje vreme i novac. Ne volim to da spominjem jer se, naravnooooo, nađu idioti koji će to da gledaju kao trljanje na nos ili uzdizanje mene same blablabla šta god sve idiotski mozak može da smisli... ali sam ta koja je iz Pazove putovala 3x nedeljno na časove, 2 god i 3 meseca, i na minus i na plus beskonačno, kiša, sneg, grad... Čekala sam Lastu po sat vremena nekad čak i duže ako mi pobegne bus, sama, noću, da bih se vratila kući!!! Ma ni menstruacija, prehlada i slično me nije sprečavalo da odem na trening! Desilo mi se da sam sa svadbe otišla na trening pa se vratila nazad da se veselim!!! Zašto????? ZATO ŠTO TO VOLIM!!! Zato ne želim da čujem mlake izgovore jer sam živi dokaz da se sve može kada se hoće!!!

   Možda po nekome ovaj tekst neće imati nikakvog smisla, možda će nekome biti smešno, možda će neki likovati, možda će mi odbiti neki broj devojaka... Nemam problem sa tim, uopšte. Oni koji su prošli kroz sve ovo će potpuno razumeti. Ja sam uporan čovek, ja ovaj ples volim više od svega na ovoj planeti, znam koliko vredi, znam kakav je osećaj kada plešeš srcem i dušom, pronašla sam u ovom plesu smisao i lepotu života, neko sam ko se zalaže i celu sebe daje. Trebaju mi osobe koje će to umeti da cene i poštuju, koje će biti svesne, koje će biti korektne, a to pokazati svojim trudom, radom i zalaganjem. Ne trebaju mi mlaki izgovori ili ćutanje pošto je sve to samo oličenje vaše LENjOSTI! Ukoliko se odlučite da učite ples, pa makar to bilo i rekreativno, onda to podrazumeva redovnost na časovima, prisutnost i vežbu.


   Orijentalni ples je prelep, magičan, ma čudotvoran! Mogućnost za neprestalno razvijanje. Za nepune 4 godine sam se susretala sa raznoraznim tipovima ljudi, bila svedok transformacija žena... Ja znam šta orijentalni ples znači za ženu, ja sam neko ko to oseća i ko to doživljava svakodnevno. Pružite šansu same sebi da osetite to isto. Naslov ovog teksta jeste da ples ima i ružne strane... da, ružna strana plesa jesu ljudi, pošto nas ima raznih vala. Citiraću sebe po ko zna koji put i time završiti ovaj tekst:


"Orijentalni ples je jednom rečju MAGIJA! Pročisti dušu, profiltrira srce, proširi vidike, učini da je ceo svet tvoj u momentu kada to poželiš."



Puno pozdrava i vidimo se uskoro :)

Nina

Časovi u Beogradu

   Tražile ste, dobile ste :) Sa velikom radošću vas obaveštavam da za tačno nedelju dana, 8. debembra u 19h, počinjemo sa časovima u Beogradu :) Našla sam prostor koji je svima pristupačan pa ćete nas lako naći. Urban Dance Studio!!!  Ulica je Milentija Popovića 1, lokal broj 9 :) Lakše ćete znati gde smo ako kažem: tačno preko puta TC Ušće (pored pumpe).

   Termini su ponedeljak i sreda u 19h. Upis će trajati celog meseca, a prvi čas je besplatan.

   Svi zainteresovani mogu da dođu na trening, probaju i vide da li je orijentalni ples za njih ili nije. Ovaj ples je namenjen svima, mlađim i starijim, ne treba nikakvo predznanje, već samo dobra volja i želja. Ples je za svakog ko čezne za slobodom, Sve svoje stresove i besove, zakočenosti i nesigurnosti transformišite u kreativnost, ispunjenost, samopouzdanje, sreću... dakle krajnje pozitivnu energiju. Ukoliko želite da se bar na kratko oslobodite pritiska posla, škole, odlepite od interneta, zaboravite na pritiske i pritom se dobro zabavite, učinite to na zdrav način - plešite!!!

   Sve informacije možete naći i ovde: Časovi u Beogradu
 
   Sve što trebate da znate o plesu možete pronaći na ovom blogu :)

   Vidimo se za nedelju dana!!! Lalalalalalalaaaaaa!!!

Puno pozdrava,

Nina 

Oriental tango u Novom Sadu

   Na moje veliko zadovoljstvo, a na radost nekolicine divnih devojaka iz Novog Sada, 21.12. tekuće godine, s početkom u 13h - održaću radionicu oriental tango fuzije. Mislila sam da će to biti jedan "običan čas" u sklopu Diva dance studija moje prijateljice Jelene Popov, međutim ona je imala nešto drugo na umu. Rešila je da priušti to i ostalim devojkama koje bi želele sa mnom da obrade ovu divnu fuziju. To ne mogu da odbijem :) Veliki korak za mene, ništa manji izazov. Uvek mi je zadovoljstvo raditi sa onima koji su željni znanja. Potrudiću se da maksimalno iznesem sve što je potrebno da bi se ova posebna energija i emocija razumela. Bila sam na dve oriental tango radionice, sa Nikom Mlakar i Aleksejem Riaboshapkom pa tako želela i sama da se oprobam u istom :) Izuzetno volim ovaj vid emocije i igru strasti i senzualnosti. Plesala sam javno par puta, ali su sve to bile improvizacije. Ovoj materiji se treba malo više posvetiti pa sam tako pripremila koreografiju koju ću 21.12. podeliti sa devojkama koje to budu želele. :)

   Sve potrebne informacije možete videti ovde: Oriental tango with Malika :)

   Vidimo se uskoro i hvala na poverenju!

   Puno pozdrava,

   Nina

Oriental Love 2014.

   Dugo sam pokušavala da sastavim status na facebook-u i nije mi pošlo za rukom jer zaista ne mogu da sklopim kompletan doživljaj u samo nekoliko rečenica. Zato sam rešila da posvetim čitav tekst o vikendu koji je iza nas. Biće mi teško da dočaram rečima, ali ću se potruditi da približim svima koji su propustli ovo dešavanje, a ujedno i osvežim sećanje svima koji su bili prisutni, kao i da opišem moje ludo "putovanje" kroz sve to. Neću biti kratka, ali ću biti jasna :)

   Krenula bih od samog saznanja o detaljima Oriental Love 2014. Elem, nema potrebe da vas upoznajem sa likom i delom naše Leile, devojke koja je na orijentalnoj plesnoj sceni preko 10 godina, koja je uspela ono što niko iz Srbije nije - da se probije na svetsku scenu i bude na mnogim festivalima rame uz rame sa najvećim imenima orijentalnog plesa. Malo li je? Godinama je neko ko ispunjava snove mnogih od nas dovodivši nam sve te sjajne plesače, instruktore i ljude koji nas preko snimaka potpuno ostavljaju bez daha, a onda uživo odvedu u neke nove dimenzije. Putujući po svetu upoznaje mnoge plesače i svake godine nas oduševi svim tim novim licima na svom festivalu. Svi sa nestrpljenjem iščekujemo informacije i detalje o Oriental Love. Ovog puta je uspela da nam dovede sjajne instruktore od kojih smo imali čast da učimo: pravu oriental-flamenko fuziju od neverovatne Salime iz Španije, oriental-balet i ludi drum solo od preslatke i magične Kathreen iz Češke, naša Leila nas ovog puta uvela u svet emocija pa smo tako obradile jednu od najlepših tarab pesama - Wahashtini... iiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiii saidi i mejance od jednog, jedinog, jedinstvenog Tita Seifa koji nam je svima ušao pod kožu!!! Pored svega toga uvela je dva noviteta - internacionalno takmičenje uz otvaranje festivala, kao i Closing Gala Show uz ARAPSKU MUZIKU UŽIVO!!!!!! Kada sam sve to saznala prosto sam zanemela! Sve to treba organizovati, a svi znamo koliko to nije lako.

   Rešila sam da se prijavim na takmičenje iz nekoliko razloga. Želela sam da se prestavim publici kao Nina Malika, da pokažem ono što umem kroz koreografiju (jer sam se do sada prikazivala kroz improvizacije koje nisu moja jača strana) pa tako dobijem konstruktivne kritike od onih koji se razumeju u ovaj naš ples pa na osnovu toga da nastavim da radim na svom plesu. Pri prijavi Jelena me je stavila u profesionalnu kategoriju, Oriental Love Queen, iako sam mislila da trebam u onu nižu, sa rečima: "Da li si instruktor? Da. Da li imaš svoju školu? Da. Izvoli pa pokaži šta umeš!" :D Potpuno je bila u pravu, a meni je to prestavljalo još veći izazov. Ipak sam ja neko ko je tu maltene nov, ko se bavi orijentalnim plesom od februara 2011. i treba da stane na scenu sa devojkama koje su tu bar duplo duže od mene. Cilj mi je bio da uđem u finale pa tako i plešem pred sudijama i dobijem svoje kritike. Tih dana mi se nije dalo da osmislim koreografiju, mozak je jednostavno bio blokiran, svaki pokušaj je bio uzaludan, a poslednji dani za prijavu su se trošili. Reših da improvizujem uz jednu od omiljenih pesama, "Sawah", pa šta mi Bog da :D Snimih se, ubacih snimak na YouTube, poslah prijavu iiiii više nije bilo nazad. Onda je ostalo da se čeka. Sudije za polufinale su bile Mateja (Slo), Kathreen (Chz) i Salima (Esp). Svakako smo od njih dobijale ocene i kritike tako da, i da ne prođem, dobiću to što mi je potrebno za dalji rad. Naišla sam na mnogo pozitivnih komentara prijatelja, drugara, poznanika, čak i potpuno nepoznatih ljudi... koji su bili oduševljeni mojim snimkom. Hvala im na tome. Mesec dana kasnije (ooooooh daaaa, mnogo je trajalo to čekanje), dobismo rezultate iiiiiiii saznah da je moj cilj postignut!!! Prođoh u finale! Plesaću na sceni pred (kako tada saznah) Titom koji će biti jedini sudija za našu kategoriju!!! Kritike su bile odlične i potpuno realne, prezadovoljna sam komentarima sudija, a među njima trima mi se posebno izdvojila Katka. Ona me je oduševila svim detaljima i predlozima, toliko nežna i mila pa sam jedva čekala da je upoznam lično. Posle ovoga je ostalo još malo više od mesec dana do samog finala. Trebalo je napraviti koreografiju, navežbati je, sašiti kostim... to je mnogo posla iako to mooožda nekome ne zvuči kao nešto teško. Koreografiju napravih uz pesmu koja me je podsetila na mene na prvo slušanje, nisam imala muku pri odabiru pesme, što i nije uobičajena stvar. Pesma se zove "The pearl in my heart" - Hossam Ramzy :) Sve sam ja to lepo na vreme isplanirala i počela, a onda sam imala nekih komplikacija, kao što to obično i biva kod mene jer gluposti ne mogu da me zaobiđu. Izrada kostima je trajala i trajala, a pored toga ono što dobih je bilo više nego očajno, a ostade samo 5 dana do nastupa. SJAJNO! Moj očaj i tugu ne mogu da opišem. Nečemu se toliko raduješ, nešto toliko iščekuješ, nešto što ti je jaaaaako važno u tvojoj karijeri... I nečija neodgovornost te potpuno upropasti u sekundi... To iskustvo zaista ne želim nikome!!! Od tog dana pa do veče pred takmičenje sam spavala ukupno 12h zato što sam morala sama da radim kostim. Zahvaljujući mojim dragim ljudima, koji me vole i kojima je stalo do mene uspela sam da nađem krojačicu koja je u par sati uspela da sredi onaj očaj od suknje koju dobih, koja je umela da radi svoj posao i slušala šta joj se govori pa to profesionalno i uradila iako nije imala vremena. Hvala mojoj Žoli i krojačici Duški do neba jer su me iščupale iz očaja i vratile me u život!!! Ukrašavanje kostima je potrajalo, trebalo je sve one cirkone polepiti, ali mi nije bilo teško i radila sam to sa osmehom na licu, završila sve veče pred nastup i napokon mogla da legnem da spavam ko čovek! Sutradan frizeraj, šminkeraj, pakovanje za čitav vikend... Društvance iza scene je bilo pozitivno i veselo, puno podrške. To mi se jako dopalo. Nova lica, neka samo poznata, neka dooobro poznata i voljena :) Bilo mi je lepo i iza scene, kao i na samoj sceni.  Sve smo imale problem sa podlogom na podu, ali smo se već nekako snašle. Mimo toga sam zadovoljna kako sam se predstavila, a i reakcija publike je bila dobra kao i komentari publike posle. Pošto sam plesala među poslednjima od takmičarki, imala sam priliku da odgledam veći deo programa iz publike. Moram da kažem SVAKA ČAST svakoj od vas koje ste učestvovale, prvenstveno na smelosti i hrabrosti, jer ovo nije mala stvar. Čestitam svim pobednicama još jednom, želim vam divan provod na festivalima i da nam obavezno slikovito  prenesete doživljaje :) Na sebe sam posebno ponosna jer sam od prijave pa do samog dana takmičenja želela mnogo  puta da odustanem, zato što sam omalovažavala samu sebe, ali sam ipak nekako uspela da ostanem pribrana i izborim se sa samom sobom pa se tako ipak prestavim svima.

   Da ne zaboravim i plesače koji su nam se prestavili na Opening Gala Show-u. Pojedini su me ostavili bez daha. Svaka čast!

   Subota ujutro, 22.11. 2014. :) Prva radionica - 9h ujutro. Salima i obrađivanje oriental-flamenka. Iako sam bila pospana, Salima je uspela da me prodrma u samo nekoliko sekundi. Prava Španska energija, pravi flamenko! Kako moćna žena, čoveče! Svaka čast na pristupu, na svakom sitno objašnjenom detalju, na energiji i posvećenosti da nam se što je više moguće približi poenta oriental-flamenko fuzije!!!

   Odmah posle jake flamenko energije smo prešle na nežnu, lepršavu, pa tako sa Katkom obradismo oriental-balet, osnovne poze u baletu, kako izraziti nežnu energiju, lepršati kroz pesmu i prostor... Opet još jedan sjajan instruktor, odličan pristup i posvećenost. Koliko god da smo bile umorne, svaki od instruktora nam je svojom energijom vratio volju i snagu u tela. 

   Onda je došao na red i on, ime i prezime  u ovom plesu, jedan jedini - Tito Seif, obrada saidi-ja. Moram da kažem da saidi sam po sebi u meni budi posebne emocije, sam po sebi me podiže, što se kaže - diže iz mrtvih. Kada na sve to dodam prisutnost energije Tita Seifa, prosto, ma koliko da sam neispavana, premorena, gladna, žedna, nikakva... osećam se ko nova! Ovo je bio pravi pravcati master class, bila mi je čast učiti od takve veličine koji pre svega potiče iz Egipta i prenosi nam pravu orijentalnu energiju.

   Uveče je na red došao Gala Show. Ono što ću reći o ovom koncertu jeste bez i malo doze preterivanja. Ubedljivo NAJBOLjI KONCERT DO SADA!!!!!! Sklop plesača, program, izvedba i usklađenost devojaka iz plesne škole Leila, sama Leila uživo u izvedbi pesama koje volimo, master učitelji sa svojim potpuno drugačijim energijama koji su tu bili da začine sve... Ceo Oriental Love paket je bio savršen! Kakvi plesači, kakva iznenađenja, kakav doživljaj... Bez i malo laži - imam bolove u dlanovima od tapšanja :D Leila je za svoju jubilarnu desetu godinu rada uspela da nas prodrmusa i pokaže zašto toliko dugo traje. SVAKA ČAST!!! Kapa dole!

   Nedelja ujutro, dođoše na red nove radionice. Naravno da smo premoreni, ali ne odustajemo, Prva radionica tog dana je bila sa Katkom, radili smo ludi drum solo, potpuno drugačiji od onog na koje smo, takoreći, navikli. Ponovo je pokazala koliko je fenomenalan instruktor objašnjavajući sve do stinog detalja, olakšavajući nam tako da memorišemo to što radimo. Ko god da je ikada otišao na niz plesnih radionica, a kada kažem niz mislim na nekoliko radionica u cugu, za redom... zna da nije lako memorisati redosled koreografije koja se uči, jer kada zaređaš nekoliko koreografija u 6-7 sati prosto ne znaš ni gde se nalaziš, a kamo li da ponoviš nešto sam tek tako bez gledanja u instruktora pa mehanički ponavljaš  :D (govorim u svoje ime... naravno da postoje oni profi plesači koji pamte koreografiju momentalno, bez problema i svaka im čast na tome). Katkin način objašnjavanja mi se izuzetno dopao i presrećna sam jer sam imala priliku da učim od nje! Priznajem da me je umor sustigao pa tako nisam poslednjih 30ak sekundi odradila... Upsss... :D Svakako sam uživala gledajući.

   Zatim je na red došla naša Leila :) Ovoga puta smo obrađivale tarab pesmu, jednu od mojih omiljenih - Wahashtini. Ako se neko pitao zašto smo radile baš nju - evo možete da se zahvalite Teodori iz PS Oriana&Oria i meni, jer smo mi tražile da to radimo :D Nema na čemuuuuuu :D Savršena pesma, sjajna koreografija, odlična učiteljica... kada se sve to spoji onda dobiješ nekoliko desetina devojaka koje plešu usklađeno pesmu dugačku malo više od 5 minuta koju smo obradile za samo 2h!!!!!!!!!!! Dovoljno rečeno!

                                             

   I onda ponovo ON! Kada je stigao morala sam da mu kažem koliko dobar parfem ima :D Na koncertu sam mogla da ga osetim njuhom i tačno sam znala kada će on da nastupa :D Zatim sam ga zamolila za jedan "selfie" pa tako pokrenula lavinu :D Kada nagrnuše devojke bi mi žao čoveka :D Ali, dobro... to je deo posla i slave, šta da mu radim :D 

   Pitao nas je da li želimo da radimo pesmu sa rečima ili instrumental. Mislim da je jednoglasno bilo da se radi pesma sa rečima. Oduševljena sam koreografijom, samom pesmom, imale smo i prevodioca :D Mnogo znači kada znaš o čemu se radi u pesmi pa tako dodaš tu emociju. I ovog puta smo igrale uigrano, moram da priznam. Naravno, bilo je greškica, ali najminimalnijih. Njegove koreografije nisu ni malo lake, a mi smo ovu sažvakale, čoveče :D Ponosna sam :D Ne znam da li ima potrebe da govorim o tome koliko je doooooooooooobar osećaj imati njega metar, dva ispred i plesati sa njim...??? :) Počesmo i drugu koreografiju, ali pošto je video da nam tela otkazuju po tome što gubimo balans, rešio je da pusti par pesama i da ga pratimo, ali da uključimo emocije i uživamo. Ponovo isto uživanje, ponovo isto zadovoljstvo... Prosto mi je bilo žao što je svemu tome došao kraj. Na kraju smo se isfotkali. Slučajno saznah da njega moramo lično da pitamo za kritike sa takmičenja. Uzeo je papir i nekoj od takmičarki govorio o nastupu. Pitala sam ga da li će dati Jeleni komentare da nam ih ona prosledi, da ga mi ne bismo sada gnjavile... rekao je: "Ne. Ovo ostaje kod mene. Pitajte me sad." :D Dobro... :D Sačekala svoj red i pitala :D Rekao je sledeće: "Imaš mnogo dobru energiju, sviđa mi se tvoje telo, kukovi najviše, tehnika ti je odlična. Jedino što mi se nije dopalo kod tebe su tvoje ruke, jako su loše i moraš mnogo da vežbaš. Practice, practice, practice, practice..."  iiiiiiiiiiiiiiiii eto ga meni ogroman kez koji imam i danas :D Tada sam mu se zahvalila i rekla da plešem manje od 4 godine i da sam svesna toga koliko su mi ruke loše i da mi je jako drago što mu se sve ostalo dopalo i da ću maksimalno da se potrudim da sredim ruke. Začudio se kada je čuo da treniram toliko kratko i pohvalio me. Mojoj sreći nema kraja :D LALALALALALA!!!!!

   Jurnjava nazad kod moje Saške, spremanje paaaa nazad na plesno ludilo :D Closing Gala Show! Ovog puta je i ona (Saška) bila sa nama. Jako mi je žao što je propustila sve ove radionice, ali viša sila. Biće još prilika. Srećna sam jer je uspela da upozna sve te plesače o kojima sam joj pričala. Elem, da se vratim na temu... ono što Jelena ne zna jeste to da već neko vreme kukam za tim da odem na arapsku muziku uživo pa mi je nesvesno ispunila još jednu želju :) Malo je reći da sam uživala. Moje divne žene, pravi plesni zmajevi, na jednom mestu! Kako može da nam bude kada je oko nas samo i isključivo najpozitivnije moguća energija??? :) Na kraju, kada smo ostali mi "najuporniji", sjajni pevač  Ali je došao među nas pa tako i zaigrao. To sam i zabeležila snimkom: Gana el hawa LIVE Belgrade

                                               

   

  Posle toga smo opleli Užičko kolo, sa sve našim inostranim gošćama koje su vrlo brzo savladale i oplele sa nama :D Folkloraši su me oduševili jer su se prethodno veselili sa nama uz našu arapsku muziku kao da je znaju i slušaju svakodnevno. Bravo momci! Malo smo gledali i Grčki ples u njihovoj izvedbi. Kada je došao fajront, kada su nas "izbacili" napolje, folkloraši su želeli da vode dve divne plesačice u kafanu, da malo osete našu atmosferu pa smo pozvane i Saška i ja. Naravno da smo otišle, ne damo mi koleginice tako lako, a i Jelena nas je zadužila da joj čuvamo momke :D Završismo mi tako u kafani, na stolicama kako to obično u Srbiji ide kada te spuca sevdah :D Njih dve su se provele fenomenalno, đuskale non stop, Laura je čak i ponavljala reči iako nije imala pojma šta izgovara :D Dobro, tako i mi sa arapskim pesmama :D isto mu dođe :D Veče za pamćenje, a provedeno sa potpunim strancima! Život ti tako nametne neke momente kada im se ni ne nadaš, zbližiš se sa nekim ljudima i budeš srećan. Divno!

   Da donesem zaključak... Divno je kada imaš priliku da podeliš svoju ljubav prema ovoj divnoj umetnosti sa onima koji osećaju  isto. Divno je kada uz pomoć ove umetnosti upoznaješ nove i kvalitetne ljude, a sa onima koje si već imao priliku da upoznaš tada učvrstiš odnose. Divno je kada deliš scenu sa svetskim imenima, prvoklasnim umetnicima, sjajnim instruktorima i dobrim  dušama. Divno je kada živiš svoj san. Želim ovom prilikom još jednom da čestitam Jeleni na organizaciji, sve je isplanirano do najsitnijeg detalja pa tako i ostvareno, želim da joj se zahvalim jer nam je pružila priliku da učimo od Salime, Katke i Tita, kao i od nje. Želim da joj zahvalim na ukazanoj prilici da se prikažemo kao plesači i nadam se da je nismo izneverile na tom takmičenju. Želim da joj zahvalim što nam je otvorila vrata pa sada mi biramo put, kao što je na koncertu izjavila da instruktori otvaraju vrata, a mi smo ti koji biramo put... a ona je nama svima instruktor svakako. Za samo takmičenje bih rekla da je to samo jedna obična reč... "takmičenje". Da, nagrade postoje, naravno. Neko ih je osvojio i tako i treba. Ono što ne treba jeste da se "takmičenje" posmatra kao takmičenje. Mi nismo tu da se takmičimo jedni protiv drugih, mi smo tu da se takmičimo sami sa sobom. Uvek govorim u svoje ime i ne mora da znači da će svi da se slože sa mnom, ali smatram da smo učešćem pomerile sopstvene granice i uradile nešto jako korisno za svoj napredak u plesu. Svaka od nas je pokupila jedno novo iskustvo i sada zna na čemu treba da radi. Pod ovim nebom ima mesta za sve nas, a ono što je najvažnije od svega jeste ljubav prema plesu, nikakvo takmičenje, gurkanje, podmetanja nogu i ostale gluposti nemaju tu mesta. Bar ne u mom slučaju, ne znam za vas. Stovrenja ljudskog oblika sa takvim osobinama i pretenzijama su potpuno nebitne. Tu nema mesta suzama i razočarenjima, tu ima mesta samo za osmehe i zadovoljstvo jer radimo ono što najviše volimo - plešemo. Idemo dalje u nove pobede, idemo dalje u nova iskustva, u sticanje novih znanja, upoznavanje novih ljudi i sve to uz maksimalno uživanje. Ples je najveće bogatstvo u mom životu, nešto što me pokreće, što me podiže, što me veseli, što mi dalje snagu kad god i za šta god. Ljubav je prelepa, a ljubav treba negovati. Ono što bih na kraju rekla jeste da nije uspešan festival/koncert/hafla/radionica onaj o kome sam organizator priča pa nam svima, što se kaže, "tura pod nos" pa ne možemo da odmorimo od njih i da ih se uželimo malo. Prava i uspešna organizacija je ona o kojoj govore učesnici i publika. Potpuno sam sigurna da će o Oriental Love 2014. dugo da se govori, a mi ćemo definitivno da pamtimo do kraja života jer je ovo bila jedna posebna priča. Bravo za Leilu, bravo za njene devojke, bravo za sve učesnike, bravo za sve koji smo bili na radionicama, bravo za ples!

   Sledeća stanica - Awalim, mart 2015. YALLA!!! Shimmy, shimmy, yaaaa! :)

Do sledećeg žvrckanja :)
Pozdrav,

Nina :)

Kraj prve plesne sezone

   Danas smo zvanično završile plesnu sezonu i škola orijentalnog plesa Malika je na odmoru. Kada pogledam iza sebe i pomislim da pre godinu dana nisam ni sanjala da ću ovo sada pisati... prosto mi je neverovatno. Malika je mlada škola, jeste da traje od oktobra 2013. ali po grupama i radu to ne možemo da pokažemo obzirom na to da smo u sredini u kojoj smo, da smo se stalno nešto seljakale, da uslovi u tim fitnes centrima/klubovima nisu odgovarali učenicama, pa tako ni meni, te pauze, te neka dovijanja u vidu časova u OŠ... i obzirom na to da smo tek u prethodna tri meseca uspele da stanemo na noge i stabilizujemo se počevši saradnju sa ljudima koji cene ovu umetnost, podržavaju nas i prvenstveno nas žele kod sebe :) Ivana i Danijela - veliko HVALA što postojite i što ste uz nas :) Dakle, tehnički smo tek na početku jer smo, na žalost, uvek od početka morale da idemo i tako su neke učenice "stradale" jer su "cupkale u mestu", ali takav je bio splet okolnosti zbog kojih mi nije milo, ali dobro, nazad nema. Kroz salu je prošlo mnogo devojaka i sve su one jako zavolele ovaj ples kao i moje časove, ali iz nekih razloga su bile sprečene da dolaze. Da li je bio u pitanju novac, da li su bili u pitanju loši termini ili loš tretman od strane vlasnika tog prostora koji su ubeđivali da je bolji neki drugi program od mog... nije važno. U glavnom, bilo je tu 50ak devojčica, devojaka i žena od kojih su samo najistrajnije ostale i na tome im NEIZMERNO HVALA jer je to pravi odraz poverenja prema meni i ljubavi prema orijentalnom plesu. Volela bih da se u novoj sezoni vrate one koje su prestale, ali je svakako to njihov izbor. Ja sam radila sve što je bilo u mojoj moći i svaka moja kap znoja i utrošeni nerv bio je zbog plesa i vas zbog čega se ni malo ne kajem jer sada i Nova Pazova i Batajnica imaju orijentalni ples pred nosem. Sada su tu 3 grupe mojih lepotica: Amira, Gamila i Farida <3 sa kojima imam velike planove, a šanse za priključivanje tim grupama postoje još jako kratko tako da ko  bude želeo da se priključi mora to učiniti već u septembru. No, o tom po tom. Ne želim da se stalno vrtimo u krug, vreme je da se krene napred.

   Bilo mi je zadovoljstvo raditi sa divnim ljudima, boriti se i opstati zbog njih. Srce mi je puno kada vidim nasmejana lica i zadovoljstvo zbog plesa, kada vidim da je ljubav prema plesu dobro usađena... to mi daje snage da guram napred. Uskoro putujem u naš divni Egipat, nosim vas u mislima i srcu. Biće puno slika, snimaka, ali i rekvizitaaaa lalalalala :D Koliko god da mi je potreban odmor, verovale ili ne - jako mi je teško što se odvajamo na kratko. No, osmeh na lice, plešimo i uživajmo jer život je leeeeeeeeep i pored svih gluposti koji ga okružuju!!! Uvek kažem, svet bi bio lepše mesto za život da se svako bavi plesom, koji god ples bio u pitanju :) 

  Vidimo se u septembru da plešemo zajedno, a do tada uvek možete pustiti muziku i plesati dok vam moj glas odzvanja u glavi :D hiiihihihiihiii!!! Javljam se sledeći put sa izveštajem iz Egipta :D Ljubim vas i volim puno moje divne Malike, a pozdravljam sve one koji prate moje tekstove i rad. Hvala vam svima :)

Nina :)

Budimo svoji!

   Jednom sam na popularnom fejsbuku iznela neko svoje razmišljanje i naišla na pozitivne komentare, iako to nisam očekivala, u smislu da će se ljudi povodom toga oglasiti. Volim kada iznesem svoje mišljenje, a onda se priključe i drugi koji se slažu sa tim, a možda negde nisu "smeli" ili nisu hteli da komentarišu. Obično to budu neke "škakljive" teme oko kojih se baš i ne polemiše. Takva sam da jednostavno nemam problem sa tim da kažem svoje mišljenje ukoliko me neko pita za isto, nemam problem da napišem, eto, na tom fejsbuku taj neki status preko kog iskažem šta mislim o nekom dešavanju ili sličnom. Sloboda govora - oleeeeeee!!! S tim što mnogi to ne koriste verovatno plašeći se zbog reakcije okoline. To nije deo mene, nikada me nije zanimalo kako će ko da reaguje, to sam ja i takvu me prihvatiš ili jednostavno obilaziš. Elem, uspela sam da nađem to što sam napisala tada, pošto sam u poslednje vreme naišla na neke objave na tu temu, pa rekoh da objavim svoje viđenje.

30. januar 2014.
   Budimo svoji!
   Jedna je Nika, jedna je Aziza, jedna je Daila, jedna je Daria, jedan je Aleksei, jedan je Tito, jedna je Elena, jedna je Omaris, jedna je Jamilah, itd, itd... I svi su različiti, svi su svoji. Svi mi trebamo da učimo od njih kada za to imamo priliku, da, naravno, to je smisao plesnog razvijanja, učenje od drugih, različitih... Njihov ples treba da utiče na naš rad, na pronalaženje sebe, pojačavanje energije koju svako ima u sebi, ali je možda nije svestan ili ne ume da je koristi, ili nešto treće. Ne trebamo da budemo tuđe kopije, budimo svoji, jer kopije nikada nikoga neće ostaviti bez daha i uvek će "uprti prstom" i reći: "Aha, vidim ovo je ta i ta plesačica" u nečijoj izvedbi. Prošlo je vreme kada je možda i moglo da se kopira, a da drugi to ne vide. Sada su neka nova i bolja vremena. Zato nikada ne trebamo biti bezlične, blede i neuspele kopije drugih... BUDIMO SVOJI!!!


   Na sve to bih dodala da je ples kao ples divan, da je "rekvizit" uz pomoć kog možes da uploviš u dubine svoga bića, prepustiš se i lebdiš. Uvek govorim da uz pomoć plesa letimo, a da ne odvajamo noge od tla :)

   Ono što moram da kažem, pošto se često ljudi zbunjuju oko toga jer usko povezuju, jeste da postoji velika razlika između instruktora i plesača. Kakav ćeš instruktor biti zavisi od tvoje sposobnosti da preneseš znanje time kako ćeš, na koji način objasniti pokret, ma koliko znanja i iskustva imao. Pokreti postoje, nema tu šta da se izmišlja, ali sam pristup ljudima je nešto što nas razlikuje jedne od drugih. I može neko da bude lošiji plesač, ali odličan instruktor - upravo iz tog razloga. Kakav si plesač zavisi od plesnih sposobnosti, na koji način osećaš pokrete, da li tvoje telo te pokrete može da izvede dobro. Opet, ne mora da znači da je neki plesač savršen zbog tehnike, naprotiv. Može neko da bude tehnički savršen, ali ničim da te ne "dirne". Ono što je u ovom plesu bitno jeste ono što ples budi u nama. Razlika među plesačima jeste upravo u tome jer mi ono naše unutrašnje, putem plesa, iznosimo na scenu... naše srce, našu dušu, naš mozak, a može se reći i karakter. Ono što "čuči najdublje" u nama. Tako možete naići na razne tipove ljudi i lako ih prepoznati jer nema tu mnogo glume, kada malo bolje pogledaš bude ti jasno kakav je ko, a Bogu hvala pa smo svi različiti i svako ima šta da pruži (osim ako mu je jedini cilj da iskopira nekoga govoreći kako je to njegov svojstven stil). To je jedna od lepota ovog plesa i nešto što najviše volim. Jedno je kada osećaš muziku i ples na način kao neko pa se desi da se poklope neke stvari u plesu, sve je to do energije koja se poklopi... a drugo je kada težiš da budeš poput svog "idola" ili nekog ko je prihvaćen ili pak nemaš svoje ideje ili si toliko prazan da jednostavno nemaš šta da pružiš pa tako moraš da "kraduckaš".

   Za kraj bih rekla:

WORK FOR A CAUSE, NOT APPLAUSE. LIVE LIFE TO EXPRESS, NOT IMPRESS. DON'T STRIVE TO MAKE YOUR PRESENCE NOTICED, JUST MAKE YOUR ABSENCE FELT!

   Ko je razumeo, shvatio je :) Do sledećeg žvrckanja,

Nina :)

Orijentalni ples uz Šakiru, Beyonce&co???

   Živimo u Srbiji, zemlji koja i nije upoznata sa umetnošću poput orijentalnog plesa, zemlji koja je usled raznoraznih dešavanja kroz istoriju napaćena, ograničena. Obrazovanje ljudi ne doseže daleko, kada samo malo dalje pogledaš naše bake su jedva i osnovne škole završavale. Ne zato što nisu sposobne za to, daleko od toga, već zbog načina života koji je tada vođen. Svet se brzinski razvija(o) i mnogi nisu bili spremni na dosta toga pa su i zbunjeni, a i lako ih je obmanuti prodavajući im neke nebulozne priče. Jedna zemlja seljaka postade zemlja seljačina. Ljudi su puni kompleksa, naivni, slepi, zatucani i/ili glupi. Ne, ovde nikoga ne vređam, nemam nameru ikoga da uvredim već da približim malo sliku svima u objašnjavanju nečega, za mene, vrlo bitnog. Nikoga neću imenovati. Pošto su ljudi budale koje sve gledaju kao atak na njih, moram da se ogradim odmah u startu i da kažem da ovde iznosim sopstveno mišljenje i viđenje situacije bez ikakve namere da nekoga uvredim, prozovem ili nešto slično tome. Ko se ne slaže sa tim slobodno može, bez ustručavanja, argumentovano da iznese svoje mišljenje. Volim da polemišem :)

   Orijentalni ples u Srbiji postoji nešto manje od 15 godina. Ja, kao neko ko se istim bavi 3 godine i 5 meseci, sam jedno malo pilence u odnosu na one koji se bave bar 3 do 4 puta duže od mene. No, obzirom na to da se svest i znanje o plesu vremenom razvijala, mišljenja sam da je ovaj ples pravu formu kod nas poprimio (u smislu razvitka, rasprostranjenosti i primenjenosti kao i prikazivanju u pravom svetlu) pre recimo 4, eventualno 5 godina. Dovođenje inostranih plesača je postalo učestalije, što svima nama koji se ozbiljnije bavimo ovim plesom, mnogo pomaže. Ono što vidiš i čuješ uživo, kao i mogućnost da te određeni plesač ispravi ukoliko nešto pogrešno radiš, je daleeeeeko bolje od snimaka sa YouTube. Mnogi stilovi ovog plesa su tek počeli da se izučavaju i izvode kod nas pa se tako dešava da je nekoga prosto sramota da kaže da nešto ne zna pa onda izmišlja neke priče da bi pokrio to neznanje ili se dešava da nekome nešto jednostavno ne stoji pa kada to izvodi to izgleda očajno. Zbog toga se oduševim kada čujem da neko kaže kako ne ume ili ne voli da pleše neki stil ili sa nekim rekvizitom. Lično nemam problem da kažem da ne znam nešto o tome i tome ili da nisam izučavala određeni stil ili da sam nešto tek počela da obrađujem. Smatram da to nije sramota. Toliko toga ima da se nauči i jednostavno ne možeš sve odjednom. Treba dozirati mozak informacijama, treba napraviti dobre temelje pa se onda nadograđivati. Problem je što je većini cilj da unize nekog da bi oni bili "veliki". Tužno. Cenim svačiji trud i rad, ulaganje i zalaganje, sve dok je to ispravno u smislu da se zaista bave orijentalnim plesom. Sad dolazimo do prave teme ovog teksta.

   Desilo se nešto što me je navelo da pišem o tome. Elem, pre nedelju dana je održana promocija fitness studija u kome držim časove. Obeležavana je ujedno završnica sezone, druženje prebačeno iz sale u klub, a ideja je bila da se prikažu neki programi koji postoje u tom studiju, među njima i moj. Dobila sam zahtev od menadžera kluba da plešem uz ovogodišnje, eventualno prošlogodišnje hitove. To je mene bacilo u rebus jer mi je bilo čudno otkud pa oni znaju koji su to hitovi u muzici uz koju mi plešemo. Ispostavilo se da traže da plešem uz hitove Beyonce, Shakire, JLo, Rihanne... Ja sam to odbila govoreći da se ovo ne pleše uz tu muziku i da ne dolazi u obzir objašnjavajući ukratko šta je orijentalni ples, međutim su insistirali na tome jer je to po njima "hit, to bi bilo zanimljivo ljudima, vrištali bi od oduševljenja... ne žele da im se ljudi razbeže zbog moje muzike, a u ostalom Shakira je svetska zvezda koja pleše taj ples i tu nema ništa loše". Promocije plesa nije bilo, naravno. Nisam im zamerila jer ljudi nemaju prestavu o tome šta je to orijentalni ples i imaju svoju politiku kluba koje se drže, kao što imam i ja svoju, i to se poštuje.

   Postavila sam pitanje plesnim koleginicama, samo nekoliko se odazvalo, ostale su potpuno iskulirale iz nekog razloga, no ne zameram. Htela sam da čujem i mišljenje većine pa onda napišem ovo, čisto da bih dokazala i pokazala ljudima ko su zapravo orijentalne plesačice i šta je to zapravo orijentalni ples i uz šta se to pa pleše, a uz šta ne.

   Prvo što bih rekla jeste da orijentalni ples nije sve što vidite na TV-u. Orijentalni ples NIJE Šakira. Šakira je pop pevačica, svetska zvezda, a ne orijentalna plesačica. Koliko znam, pokrete je učila od svoje bake, ali ih je iskoristila za show biznis, modifikovala ili prilagodila sceni na kojoj je, a to je muzička scena, da bi na taj način izgradila svoje ime, da bi na taj način bila drugačija od drugih i tako odudarala, ne samo glasom već i plesom. Ono što vidite da radi Šakira NIJE orijentalni ples. Ono što radi Šakira su neki pokreti koji su pomešani sa pokretima drugih plesova. Ono što radi Šakira je ŠAKIRA, ne orijentalni ples. Zato ne mešajmo babe i žabe. Ono je muzička scena, ono je show biznis, korišćenje određenih atraktivnijih pokreta zarad privlačenja pažnje i odudaranja od drugih. Ne smatram to pogrešnim, naprotiv. Šakiru obožavam, slušam je i pratim, isto kao i Beyonce, JLo, Rihannu... To je muzika koju slušam od kad znam za sebe, počev od Madonne koju sam slušala dok je neko slušao npr Sneki i Bekija Bekića. Dakle, ono što ona radi nije pogrešno u sferi u kojoj se nalazi, ali je pogrešno ono što ljudi misle da ona radi  i ja se nadam da sam sada uspela da razdvojim te dve stvari, dakle, da razdvojim pop zvezdu i orijentalni ples. Postoje osobe koje se vode time da je to to i onda smandrljaju neke kostime, smandrljaju neke pokrete i prestavljaju se kao orijentalne/trbušne plesačice pa tako budu angažovane za nastupe gde zarade gomilu novca jer je ljudima poznata i zanimljiva pojava "orijentalni/trbušni ples", ali o tome pojma nemaju. I onda kada takve prezentuju ples na taj način pred širokom masom ljudi, dešava se da i ja dobijem zahtev/ponudu poput te. S tim što sam "imala sreće" pa su bile u pitanju svetski poznate pop dive, a ne (kao što se često dešava da se traže) naši narodnjaci tipa "Hej Šeki, Šeki" i slično. Na žalost pa je takvih mnogo, a ja to metaforički poredim sa zarazom, jer se zaraze brzo šire, pa tako i one. Vide da je to "laka zarada" i koriste to maksimalno, boleći ih briga za nas koje se zaista bavimo orijentalnim plesom u pravom smislu te reči, koje se borimo protiv predrasuda i pokušavamo na sve načine da približimo ljudima pravu sliku i na taj način postavimo ovaj ples na mesto koje mu zaista pripada.

    Svako ko je imao ikakve dodirne tačke sa pravim orijentalnim plesom odlično zna da taj ples nema veze sa Šakirom. Takođe, kada se traži promocija orijentalnog plesa treba da se zna uz šta se izvodi, a ako već žele da se pleše uz Šakiru&co. onda se naglasi da žele tibal fusion.

   Druga stvar koju bih htela da razjasnim jeste ta da u ovom plesu postoje fuzije, gde se orijentalni ples pomeša sa nekim drugim plesom, pa tako imamo tango oriental fusion, flamenco oriental fusion, salsa oriental, samba oriental, itd itd. Postoji poseban stil koji se zove TRIBAL FUSION koji se pleše uz bilo koju muziku. Plesač ima tu slobodu da odabere bilo koju pesmu koja ga inspiriše i pleše uz nju. E sad, neću ulaziti u istoriju ovog stila i detaljno objašnjavanje, priložila sam link sa Wikipedije pa ko želi neka pročita. Tim stilom se ne bavim za sada i nisam ga izučavala nešto mnogo. Znam samo razliku koju ću da iznesem. Dakle, kostimi i nakit za ovaj stil nisu kao za klasičan orijentalni stil. To se jasno vidi na slikama (slike sam nasla preko Google). Sam ples je znatno sporiji u odnosu na klasičan orijentalni, pokreti su tako veći i fluidniji. Usko je povezan i sa jogom, zbog same fleksibilnosti tela koja je potrebna za ovaj stil. Tako da, tribal fusion se izvodi uz bilo koju muziku koja ima interesantan ritam koji bismo opisali pokretom. Čak sam videla neki snimak gde su neki Američki plesači plesali uz neku našu pesmu propraćeno trubačima, ne znajući uz šta uopšte plešu (pošto je tekst pesme bio u fazonu "uzmi me, tvoja sam, šta ćeš kod nje").

 

   Ono što bih još želela da objasnim jeste Saškino i moje učestvovanje na festivalu Serbia Wonderland koji je održan 20. i 21. juna 2014. godine. Tema tog festivala je bila bajka, koja je pokrivala celu planetu, pa smo tako dobile ponudu da učestvujemo kao orijentalne vile koje bi na taj način zastupale Egipat. Elem, ono što verovatno mnogi ni ne znaju je to da nas dve NISMO plesale tamo. Nismo imale klasične kostime, pravile smo nove koji su se uklapali u tu priču, a koje ujedno možemo da iskoristimo nekada za fuziju poput tanga ili možda sambe i sličnog. Tražili su od nas da, kako neki kažu, "mašemo" krilima. Isis wings iliti krila su rekvizit koji se koristi u orijentalnom plesu uz dinamičnu i jaku muziku, ne koristi se Bog zna koliko pokreta jer je fokus na krilima kojima je potrebno dati vetar pa tako sa njima "mašeš" i vrtiš se u krug da bi ona letela na razne načine. To je bio razlog zbog kog smo pristale na to. Dakle, to što smo mi "plesale" sa krilima tamo, uz trance muziku (koja je i te kako dinamična),  ne znači da su ljudi imali priliku da vide orijentalni ples jer orijentalnog plesa tamo nije bilo. Nismo bile jedine koje su imale krila, bio je i jedan divni animator iz Novog Sada koji nije orijentalni plesač. Iskorišćen je naš rekvizit radi atrakcije i animacije na sceni, a ne radi prezentovanja orijentalnog plesa. Ne pišem ovo da bih se pravdala, za tim nemam potrebe, pričam da bih budalama zapušila usta jer pre nego što nešto izjaviš prvo o tome trebaš da se informišeš.

   Orijentalni ples ima mnogo stilova, šarenolik je i ne biste verovali kakve sve stilove nudi, možete ga videti u izvedbi raznoraznih plesača ili pokušaj izvedbe u zavisnosti od toga ko se koliko i na koji način bavi time, ko koliko izučava i ko kakav cilj ima. U glavnom, pleše se uz arapsku muziku, koja je takođe šarenolika, gde se peva o ljubavi i životu uopšteno. Nećete naići na pesmu tipa: "Gaćice, brushalteri, dođi i skini me polako", na šta se, NA ŽALOST, veliki broj ljudi kod nas "loži" pa se to prodaje bez problema. Zato nemojmo da vezujemo vulgarnost i pozive na seks sa ovim plesom koji se izvodi uz krajnje romantične i emotivne pesme. Na žalost postoje vulgarne plesačice koje koriste ples za neke druge radnje, ali to nema veze sa plesom već sa njima samim. Svaki ples ima svoje pokrete, svaki pokret u plesovima ima svoj naziv kao i muziku uz koju se izvodi. U ostalom, ovo je nečiji folklor. Da li možete da odigrate Užičko kolo uz Beyonce? Naravno da možete, ALI... na šta to liči??? :)

   Nadam se da smo neke stvari uspeli da odvojimo i razjasnimo. Ima ovde štošta da se kaže i objasni jer, kao što na početku rekoh, ljudi jednostavno ne znaju, iako živimo u eri kompjutera i interneta gde može da se pronađe informacija o svemu i svačemu, malo proguglaš, pročitaš, uporediš... u krajnjem slučaju pitaš i zatim sklapaš mišljenje o nečemu. Postoje razni tipovi ljudi pa tako i razni tipovi plesačica, svaka ima svoj život, svoju priču, neki svoj stil i fazon, svoj cilj. Neka će vam preneti sliku pravog orijentalnog plesa, a neka samo ono što ona želi da vi mislite da je to, neka nešto sasvim treće. Svi smo mi različiti, zato ne treba globalizovati i usko povezivati sve nas. Na žalost se to neznanje koristi, ali se nadam da će i to uskoro prestati i da će ljudi prestati da "kupuju" kičeraj i da će napokon početi da cene prave stvari jer će o njima znati bar najosnovnije.

   Meni kao plesaču i umetniku nije u cilju da imam publiku po nekim klubovima, koji će da "vrište" dok ja plešem, a da pritom ne razumeju moju izvedbu, da me gledaju kao "meso" i pomišljaju ko zna šta. Oni koji su ikada plesli pred ljudima koji razumeju ovaj ples odlično znaju kakav je to osećaj, koja je to dimenzija, odlično znaju kako je to kada svoje srce i dušu izneseš na scenu i njima ne treba ništa objašnjavati. Ostali... zaista se nadam da ćete ili početi da plešete pravi orijentalni ples ili da ćete jednostavno to što radite bataliti jer više neće biti onih kojima će to skakutanje biti zanimljivo.

Do sledećeg žvrckanja,

Nina Malika :)

"Plesom za Srbiju"

   23. juna tekuce godine smo odrzali koncert za ljude ugrozene od poplava, pod nazivom: "Plesom za Srbiju". Posto je vecina nas ovde davalo sve od sebe da pomogne ljudima u nevolji, dosle smo na ideju i da se organizuje humanitarni koncert. Sklopile su se instruktorke skola orijentalnog plesa iz Beograda radi organizacije humanitarca i zajednickim snagama organizovale jedno lepo desavanje. Pored orijentalnog plesa, koji je bio osnova koncerta, publika je imala priliku da vidi i jos po neki ples koji im je izmamio osmeh na lice ili oduzeo dah. Po komentarima, posebnu paznju su privukli Ana i Dusan sa svojim fantasticnim argentinskim tangom. Takodje i Marina sa svojom grupom Vision, ogranak poznatog BIC-a. Saljiva izvedba plesne skole Colors of dance, simpaticna salsa grupe Martinez, tradicionalni Iracki ples u izvedbi Tijane i Dragane, tribal fusion by Nela Tribalica, kao i tribal fusion grupa Vilindar su bili gosti koji su ukrasili ovaj dogadjaj.

   Ovo je koncert gde je spojeno nespojivo i rezultat toga jeste sakupljenih 61 000 dinara koji su uplaceni na racun Vlade Republike Srbije. Mi smo jedan mali delic pomoci koja je ukazana ljudima kojima je ona potrebna, prezadovoljne jer je odziv bio dobar, sto se i pokazalo cifrom koju skupismo. Nije vazno ko je sta uradio, ko je koliko ljudi doveo, ko je koliko gostiju pozvao, ko je koliko i kako plesao. Najvaznije je to da smo uspeli da se sastavimo i zajednickim snagama iznesemo taj koncert cija je svrha bila pomoc ljudima, a ne neko medjusobno dokazivanje.

   Sto se mene tice, uzivala sam deleci scenu sa nekim dragim ljudima i nadam se da se vidimo nekim boljim povodom :)

   Prilazem par mojih slika i snimke da bih prenela delic atmosfere sa koncerta :) Snimci su oni koje sam uspela da nadjem na YouTube :) Uzivajte!

Fan veils by Nina Malika

Crazy drum solo by Amani

Argentinski tango by Ana i Dusan

Leila

Tradicionalni Iracki ples by Tijana i Dragana

Anahata

Nela Tribalica

Impossible by Vision

Aleksandrijski ples by Aleksandra Amani

Sawwah by Nina Malika

   Ovom prilikom se jos jednom zahvaljujem svima koji su se odazvali nasem pozivu, kao i svim gostujucim ucesnicima, fotografu Jovani Lale i snimatelju Bojanu Dancuo.

Do sledeceg kuckanja - veliki pozdrav!

Nina Malika

Moje Malike - moje blago!

   Ko god da me poznaje, bez obzira koliko dugo, odlicno zna da je ples moja najveca ljubav, strast, opsesija... da je ples smisao mog zivota... da sam ples ja! Ko o cemu - Nina o plesu :) U 90% slucaja je to orijentalni, kao ples u kom sam se pronasla, ali nikako ne iskljucujem ostale plesove. Smatram da svako treba da se oproba u plesu, da svako zasluzuje da priusti sebi taj uzitak, taj svet...

   Malika... :) Mislim da je doslo vreme da pocnem da pisem o tome... :) Ono sto mogu da kazem u vezi Malike jeste to da je nastala igrom slucaja, potpuno neplanirano, spontano... Spletom okolnosti jer nisam imala drugu opciju osim te da osnujem svoje... Posle odredjenog vremena i raznoraznih situacija sam postala jako ponosna jer sam svila svoje gnezdo, shvatila sam da je to bila najispravnija i najbolja stvar u mojoj plesnoj karijeri do sada. Mnogo ljubavi, ali i nerava, vremena, znoja, truda pa i novca je ulozeno... Rezultati nisu mnogo vidni jer kao i sve u mom zivotu tako i ovo prolazi pod nekim ludim okolnostima, stalno neke prepreke, ludila... ali jedna od mojih osnovnih karakternih osobina jeste upornost i istrajnost kada nesto zacrtam... Nema odustajanja i nema nazad, nema nista mlako, bljutavo! Dobila sam jedan od najlepsih komplimenata, a to je da sam jedna mala vila pred kojom je divna plesna karijera, a takvo priznanje mog dosadasnjeg rada i turda  mi je dalo snagu, to me drzi i zbog toga sam tu gde jesam. Osnovna podrska je od moje dve najsjajnije zvezde na ovom orijentalnom nebu, koje su tu da me podignu kada padnem, koje su i glavni "krivci" za osnivanje Malike, kojima sam dozivotno zahvalna na svakom savetu, svakoj reci utehe, podrske... sa kojima zajedno probijam put i bez kojih moj svet ne bi imao smisla i ne bi bio potpun. Podrsku imam i od jos par plesnih koleginica koje izuzetno cenim i postujem, prema kojima gajim posebne emocije i one ce se sve same prepoznati, nemam nameru, a i nema ni potrebe imenovati ih. Svi vi znate koji ste i hvala vam, puno vam hvala!!!


   Kazu da sam mnogo samokriticna, kazu da kada nesto komentarisem imam jake kritike... Da mnogo ocekujem kako od drugih plesaca, tako i od sebe i da ce mi to doci glave... Na to mogu da kazem jedno, a to je da ja imam svoje standarde i sve ono sto je ispod toga apsolutno ne zadovoljava iste pa tako i ne moze da bude okarakterisano kao zadovoljavajuce. Naravno da postoje odredjeni plesni nivoi, gledani po vremenu koliko se neko bavi necim, gledani po tome koliko neko ulaze u to nesto, gledani po znanju, sposobnostima i mogucnostima. Naravno da ne ocekujem da neko ko se bavi plesom kratak vremenski period plese poput profesionalca, ali ono sto ocekujem jeste da u svakom momentu neko daje svoj maksimum i da nikada ne staje, da bude svestan da ples ne stoji na jednom mestu i kada dodjes do tog mesta ti si uspeo, vec da ples zivi, da ples ide napred, razvija se, raste... i da nikada ne mozemo i necemo nauciti sve, vec cemo davajuci svoj maksimum rasti zajedno sa njim. I da, naravno da ne ocekujem da ce moje misljenje svakome da se dopadne, ali ocekujem da kada za isto budem pitana - nema ljutnje, posto ono nije zlonamerno vec upravo to - moje misljenje, pa kao takvo neka se ispostuje pa upotrebi pri daljem radu, jer misljenja za to i sluze.

   Kada je Malika u pitanju, zelja mi je da svaka moja ucenica oseti ovo sto ja osecam prema plesu... ili bar jedan minimalan deo... i znam da ce biti srecne. Instruktor bi, po meni, trebao da bude neko ko ce bezuslovno da daje svaki atom svoje snage i svo svoje znanje (ma kakvo i ma koliko ono to bilo)  onima koji to zasluzuju, a zasluga se dobija postovanjem prema onome sto se cini za njih, poslusnoscu (ma koliko sad to zvucalo lose, kada kazem poslusnost mislim na slusanje na casu i vezbu po instrukcijama, a ne zveranje unaokolo i vodjenje sopstvene "politike"), trudom, zalaganjem, a povrh svega ljubavlju prema onome sto se radi. Ta ljubav pocinje iz ciste radoznalosti. Svakog od nas zagolica ta neka radoznalost kada vidimo orijentalnu plesacicu po prvi put i pozelimo da se oprobamo u istom, priznao to neko ili ne :) Kada se odlucimo da krenemo sa ucenjem ovog plesa ljubav prema njemu postepeno raste, kako se nase znanje uvecava, tako se uvecava i ljubav pa tako i utemeljuje u nase dusa, srca i misli. Ono sto instruktor treba da radi jeste da svakodnevno neguje tu ljubav. Takvo je bar moje vidjenje pravog instruktora jer po meni dobar instruktor sigurno nije onaj ko drzi casove iz cistog interesa niti onaj koga "puca" sujeta pa odatle i strah da ce ga neko "prestici". Negde procitah da ples nije nesto gde se utrkujemo, nesto gde postoje rivalstva... i potpuno se slazem sa tim. Ples je LjUBAV! Svi mi imamo pravo da plesemo i tako negujemo sopstveni duh, ljubav, strast prema istom. Ples je nacin izrazavanja i svi mi imamo pravo da ispoljimo sebe na taj nacin, da ispricamo nasu pricu na svojstven nacin. Odatle sam i misljenja da konkurencija ne postoji. Bar ne u mom svetu. Gledas sebe, pa ako imas potrebu za rivalstvom - takmicis se sa samim sobom. Mislim da je to jedini ispravan put, jedini zdrav stav pa tako i put ka uspehu.

   Zamolila sam ucenice pre vise od mesec dana da mi napisu par recenica o tome sta je za njih orijentalni ples, posto im je instruktorka jedno malo piskaralo rekoh da usadim to u njih, da pokusam da praktikujem to da se povremeno zabelezi po koja misao pa da tako i one jednoga dana mogu da se vrate na neki period iz proslosti i pored snimaka vide kako je tekao njihov razvoj, jer ples nije iskljucivo telasna stvar, naprotiv. Za sada su mi pisale njih tri i ja cu to da podelim sa svima koji ovo citaju :)

Violeta, srednjoskolka od 16 godina, koja je Malika od marta meseca: 

Jooooj, ja bih sad volela da napisem nesto nalik onome sto ti znas da napises, ali, nisam bas dobra u tome, tako da... Samo cu reci da, otkad treniram orijentalni ples, osecam se mnogo bolje, zenstvenije, imam vise samopouzdanja (pre nisam nikome mogla nista da odbrusim, a saaaaaad, da me vidis, ne dam na sebe ), mnogo mi je zao kada propustim neki trening i nikad se ne kajem kada odem (i kada sam umorna, posle treninga sam kao nova).. Eto, ne znam sta da napisem vise ( a mnogo sam napisala, hahaha ), ali, uglavnom, uopste se ne kajem sto sam pocela da treniram orijentalni ples i nastavicu dalje sa velikim zadovoljstvom. :) <3

Sandra, zena od 35 godina, majka dvoje dece koja vodi sopstveni biznis i koja je Malika od samog pocetka, koja ne odustaje iako smo imale problema oko prostora za odrzavanje treninga, je rekla:

E ovako, orijentalni ples je predivan i imam puno lepih stvari da nabrojim. Prvo, izuzetno je graciozan i zavodljiv, ali ne vulgaran kao sto neki misle. Uopste nije lako kao sto izgleda vec je vrlo tesko. Drugo, to nije samo "mlacenje dupetom" kako neki to nazivaju, vec je igra pokreta i izrazava svu zensku eleganciju i suptilnost, a sa druge strane treba imati kondiciju. Trece, svakome ko ima zelju, volju ili ga interesuje preporucila bih od srca da proba, a one sa predrasudima samo da pogledaju jedan nastup orijentalnog plesa. Cetvrto, izuzetno utice na zdravlje, jer se ukljucuje rad svih misica. Iskreno, imala bih 1001 razlog da nabrojim, ali mislim da bi to bilo mnogo za pisanje. U svakom slucaju ples koji OBARA SA NOGU.
Ja konkretno imam problem sa nogama, imala sam operaciju i kao posledica ostale su mi otecene noge. Bavila sam se aerobikom i raznim vezbama, ali nije mi nista posebno pomagalo. Odkada sam posla na orijentalni ples ja sam primetila vidno poboljsanje, noge su pokretljivije, zatezu se misici jer 90% pokreta se radi iz nogu tako da sam prezadovoljna boljitkom. Elem, sve to ne bi bilo tako da nam nasa divna instruktorka nije tako vesela lepa i raspolozena, ali bas uvek.

I Vera, student od 21 god, koja je Malika od marta meseca, je izjavila sledece:

"Ljubav je valjda jedina stvar na svetu koju ne treba objašnjavati ni tražiti joj razlog." - Meša Selimović (Derviš i smrt) ... Takva je i moja ljubav prema orijentalnom plesu. Bila sam zaljubljena u taj ples i pre nego sto sam naucila najosnovniji stav... Kako sam krenula da ga ucim, jos vise sam se zaljubljivala u taj ples... Moja ljubav prema orijentalnom plesu mi je pomogla da pobedim svoj strah od nastupa pred drugim ljudima, kada sam po prvi put pred vecim brojem ljudi pokazala koreografiju koju smo radile... Bila sam tako ponosna na sebe sto sam konacno uspela... i za sve to mogu da zahvalim nasoj instruktorki Nini, koja mi je pruzila priliku da radim koreografiju (iako nisam trenirala ni mesec dana) i nesebicno prenosi svoje znanje na nas svaki cas.

   Posle ovakvih reci sam prvo ostala nema...  Nisam ocekivala ovo, naiskrenije... I onda sam shvatila da se moj trud vidi, da se moj trud isplati, da imam veliki uticaj na njih i da moje devojke i te kako zasluzuju poslednji atom moje snage!!! Dokle god da je meni onih koji postuju moju ljubav prema plesu, podrzavaju me, bodre, dokle god je meni onih koji ce bezuslovno da me prate, da me slusaju, trpe moj teror na casovima (posto dobih nadimak: "terorista"), budu otvoreni za saradnju i pomognu u ostvarivanju mojih zamisli, budu otvoreni da prime svu ljubav koju orijentalni ples pruza... Dokle god je meni plesnih kolega koji osecaju isto ovo sto osecam i ja pa tako zive ples... Ja cu imati volje, zelje, snage i elana za dalje, vise i bolje!!! Kako god okrenes - orijentalni ples to zasluzuje... svako od nas to zasluzuje... da se oseca kao MALIKA!!! (za neupucene - Malika u prevodu sa arapskog znaci "kraljica").

   Za kraj bih rekla da ce ljudi uvek imati neko svoje vidjenje, neko svoje misljenje... neki ce da kopiraju tudja misljenja, tudji rad, kititi se tudjim perjem, drzati se svojih sigurnih zona, lizati dupeta, pljuvati, izmisljati... Dobro, u redu. Svako od nas ima svoj cilj pa svako od nas ima i svoj nacin, ma kakav on bio. Ja znam da cu uvek slusati svoje srce i da cu uvek postovati one koji su vredni moga postovanja, one koji postuju mene pa cak i onda kada se mozda ne slazemo ni u cemu. Uvek cu imati postovanja prema onima koji su bili sa mnom od samog pocetka, u najtezim trenucima, one koji nisu odustali. Uvek cu imati postovanje i osecaj divljenja prema onima koji bezuslovno daju sve od sebe svojim ucenicima, ciji se rezultat jasno vidi kroz njihov ples i dostignuca. Ples je ono sto bi trebalo da je svakome od nas najvazniji, a sve ono sto dolazi sa njim treba da budu plodovi nasega rada i nase bogatstvo.

   I jos nesto... Malike - HVALA STO POSTOJITE!!!

   Hvala na paznji i do sledeceg zvrckanja,

   Nina :)