Jednom sam dosla na ideju da na svoj
nacin zabelezim dozivljaje o plesu i desavanjima vezanim za isti. Posto
sam neko ko voli da piskara, belezila sam to sve u "par" navrata.
Podelicu sa vama neke moje misli i dozivljaje da biste videle da sam i
ja bila upravo tu gde ste i vi :) Orijentalni ples je nacin zivota,
jednom kada udjes u orijentalni svet i osetis njegove cari - zivot ti se
skroz promeni, u pozitivnom smislu - naravno :) Ovi tektovi neka budu
deo mog plesnog "dnevnika" :) Volim to sto mogu da se vratim nazad i
prozivim sve to iznova :) Uzivajte :)
August 27, 2011 at 6:40pm
"Elem, odkud ja u celoj toj prici. Svi se secamo cuvene serije "O'clone" u kojoj je prelepa Zadje opcinjavala sve oko sebe (a i one oko televizora :P ) svojim zanosnim plesom (koji i nema nesto puno veze sa pravim orijentalnim, ali sta mi znamo). Tada sam se nesto glupirala pa kod drugarice uzimala neke marame, vezivala ih i kaaaao igrala :D To je vise bilo mlacenje guzicom i mlataranje rukama u spoju sa nekim pokretima iz ritmickog plesa koji sam prethodno trenirala pa mi je ostalo urezano u memoriju :D Pustila sam onu pesmu od Panjabi MC-a, jaoj, ne mogu trenutno da se setim kako se zvase... mimiakeunatijeakelakelaaaa :D :D Pesma je, dakleM, indijska, i veze nema sa orijentalnom, ali sam ja djuskala :D:D:D I sto je najvaznije, plesala sam sa uzivanjem, sa puno emocija..iako nisam imala pojma sta radim :D Tada mi nije padalo na pamet da trazim neku skolu orijentalnog plesa, ali ljubav prema istom datira od tada.... To bese..hmmm.. recimo... 2004. godina. Bila sam treca godina srednje skole pa kome je do racunanja, samo neka izvoli xD Susretala sam se nesto kasnije sa trbusnim plesom na TV-u, u nekim emisijama su gostovale devojke i plesale. Krenula sam na faks i pored tih obaveza nesto nisam tezila ka tome da se bacim na potragu za skolom plesa. Vec kada sam bila negde recimo treca godina pocela sam da trazim. Internet jos uvek nije toliko zaziveo, imala sam ga, ali se nisam toliko snalazila. Igrom slucaja, sestra je naisla na neki oglas na autobuskoj stanici pri povratku sa faksa i poslala mi je poruku sa citavim sadrzajem oglasa. Prosto me je odusevila!! Sacuvala sam poruku i htela da nazovem da se raspitam. Usput sam prenosila drugaricama tu ideju da krenem na ples sa pitanjem da li bi neka od njih htela sa mnom, medjutim nije nijedna htela, kao ne pronalaze se blabla. Onda kada sam naletela na jednu koja bi zelela, okrenem broj tel... kad ono medjutim!! Niko se ne javlja. Danima! Tada sam odustala od te plesne skole. U medjuvremenu sam piskarala u nekoj grupi ovde na fejsu...... raspitivala se za neku plesnu skolu u Zemunu, medjutim, niko mi nije odgovarao. Prosle su 2 godine od tada, ja sam i dalje imala na umu da se okusam u tom plesu... padala mi je na pamet i salsa, posto sam kao klinka 4 godine trenirala latino ples. U fitnes klubu pored moje kuce se otvorila skola salse i gotovo da sam bila resila da krenem!! Nesto me je sprecavalo, ne znam ni ja sama sta to.... nisam otisla... a mogu da pljunem do tamo, bukvalno :D
Dosao je januar mesec, ove godine :D Jedan uobicajeni dan, kao i svi do tada... prosla je novogodisnja euforija, pocela frka oko ispita...... Dosla sam na fejs, kad me tamo sacekao friend request... Orijentalni trio Salome... Hmmmm....
Prva pomisao: "Odkud sad pa ovo?! I kako zna da volim taj ples?!" o.O Resila sam da razotkrijem misteriju :D Prihvatim request i krece dopisivanje. Devojka me obavestava kako je videla moj post u nekog grupi na fejsu pa je zanima da li sam i dalje zainteresovana za orijentalni ples i obavestava me da, ako vec nisam pronasla plesnu skolu, ona otvara plesnu grupu koja startuje 3. februara i poziva me da im se prikljucim!!! Mojoj sreci nije bilo kraja!!! :D :D :D :D Odmah sam rekla da hocu!!! Jedva sam docekala taj treci februar :D Pokusavala sam da nagovorim jos nekog da krene sa mnom, medjutim niko nije hteo, a posto ja na greskama ucim, nisam htela da dozvolim da me to spreci da krenem. Sama sam se i rodila, sama cu i da odem. Nece me niko pojesti, pobogu :D :D :D :D :D Idem da plesem i uzivam u necemu sto volimmmm!!
Vreme od polovine januara do 3. februara je sporo teklo. Nikako nisam mogla da docekam!
Usput sam se dopisivala sa mojom buducom instruktorkom. Mislim da sam je bombardovala pitanjima tipa: "Sta se nosi na treningu?" :D :D :D Za vreme mog traganja za skolom plesa dosta sam foruma obisla i na jednom sam procitala da se uzimaju neke baletanke, ovo ono... Pa sam bila ubedjena da moram to da nabavim... onda sam razmisljala: "GDE da kupim baletanke u sred zime?" O.o Po slikama sam videla da su slicne onim koje ja imam, za leto male slatke. U glavi mi je bila potpuna zbrka!! Tu mi je instruktorka objasnila da se trenira u carapama, da postoje baletanke koje su nalik carapama (onim kratkim, navlakuse) i da one mogu da se nabave kod kineza za 100 kinti :D
Dakle, posto je zima, trenira se u trenerkama, helankama... bitno je da je dugacko i komotno iz prostog razloga sto je hladno, zima je, a mora da ti bude udobno :) Onda sam resila da odem da nabavim neke termoS carape, posto sam osetljiva, a pritom i idem u nepoznatu salu, nikad se ne zna kakvo je grejanje i kakav je pod :D :D :D Usput sam trazila te baletanke po kineskim prodavnicama ovde kod mene u Pazovi i shvatila da ipak moram da odem do grada da bih ih nabavila :D :D :D Carape - nabavljene! Trenerke - imam! Majice....?!?!?! Hm... Rovarila sam po ormanu da vidim sta imam. Nasla sam majice koje su kratke, dugih su rukava, a iznad pupka su. Kada sam ih kupovala ZNALA SAM da ce mi kad - tad posluziti ta duzina majice, a da pritom ne nosim neki bodi ispod xD ahhaha :D :D
Onda je dosao i taj 3. februar!! Uff, bilo je hladno, bas smrzzzz :) Neka losa sila je pokusala da me spreci da krenem uopste iz Pazove!!! Sta se desava... Izlazim iz kuce, u zurbi naravno jer ja nesvesno uvek kasnim..... Dolazim do kola... otkljucavam... pokusavam da otvorim... nece.. zaledila se vrata.... malo lupkam po okviru.... uhvatim se za bravu.. kvrrrrrc... puce opruga!!!!!! AAAAAAAA!!! Pa kad je vec pukla, ko je sisa... ima da krenem! Uspevam da udjem u kola.... Nisam stigla da ih zagrejem jer kasnim... Krecem, medjutim magle mi stakla!!!! Dosla do izlaza iz Pazove i ne mogu ni tamo ni nazad!! Pocinjem lagano da kljucam....... Palo mi je na pamet da ne odem, ali bila je to borba onog andjela i djavola kraj glave sto se pojave pa ti govore sta da radis :D :D Ovog puta je andjelcic odneo pobedu! Sacekala sam par minuta i krenula :D Na polovini puta auto se zagrejao i sve je bilo kako treba. Nasla parking kod Pinkija. Nalazile smo se kod glavnog ulaza. Bila sam besna na sebe sto samo mene cekaju. Preletela sam preko onog leda, usla na glavni ulaz.. vidim.. Ima par devojaka.. Prepoznajem instruktorku, ali sam uljudno pitala da li je to ona itd. Upoznala se sa svojim buducim plesnim kompanjerosima i saznala da nisu samo mene cekale :D To me je obradovalo jer ne volim da kasnim. E sad, posto sam brbljivica, znam da sam nesto pricala, ali se zaista ne secam sta :D Stigle su i ostale devojke pa nas je instruktorka sprovela do sale. Sala je bila prelepa!! Inace je to neki vrtic, iza postoji dnevni boravak i igrackice i savrseno je, a sala kao sala je mnogo slatka, oblepljena crtezima tih malisana :) Kada smo pocele sa treningom bilo mi je sasvim svejedno sto sam dosla sama, u nepoznato. Cim je pustila muziku, cim je pocela da nas uvodi u svet orijentalnog plesa, ja sam se osecala tako lepo da mi je bas bilo drago sto nisam odustala i sto sam istrajala :)
Shvatila sam koliko me ples cini srecnom, kako sam postalna agilnija, kako sam se prodrmala, kako mi vise nije tesko da uradim ovo ili ono :) Ozivela sam ponovo!!! Od tada se ponovo po ceo dan smejem i mnogo sam srecna :) Znam, sigurna sam da je to zbog plesa :) Bukvalno zivim za svaki sledeci cas :)
Jedna sam od onih koja voli ples, koja je rodjena za to. Pokusavam da sirim tu ljubav medju druge ljude, zelim da nas ima sto vise moguce, da svakoj od vas pruzim priliku da osete cari ovoga plesa.
Moram da kazem da znam da je medju ljudima prisutno veliko neznanje spojeno sa predrasudama. Koliko sam samo puta cula kako je to samo obicno vrckanje, imas taj kostim, polu gola si, bla bla bla...... Bas sam skoro naletela na komentar gde zena govori kako ovaj ples sluzi za laku zabavu muskaraca (?!) Ljudi nisu svesni koliko su povrsni i neinformisani i koliko je ruzno kada zauzimaju stav o necemu o cemu pojma nemaju. Orijentalni ples je jedan od najtezih plesova ikada. Potrebno je mnogo truda, koncentracije i vezbe da bi uspelo da se izvede bilo sta. Pokrecu se svi moguci misici tela, odvajaju se gornji i donji trup, mnogo je zahtevno i tesko za izvesti. Ali neeeeeee, to je ples koji sluzi za laku zabavu!! Hahahahaha :D Prvenstveno, ples kao ples sluzi za zabavu. Da, to je tacno. Samo sto, eto, uopste nije lako, kao i to da uopste nije vulgarno niti poziva na seks! Ovaj ples je cista umetnost. To je nesto sto ljudi ne razumeju...da li zato sto su povrsni i zatucani.. ne znam. Kada bi se samo maaalo informisali, shvatili bi da grese. Pa, Boze moj, postoji Google, postoje raznorazni izvori informacija. No, necu o tom izvorima. Ovog puta necu da delim steceno znanje o korenima orijentalnog plesa, o tome kako i gde je nastao i kako se razvijao. Sada govorim o nekom mom licnom iskustvu.
Moram da navedem jedan primer. Desilo se to da smo uvezbale jednu koreografiju, nas prvenac, nas ponos :) Instruktorka je organizovala jedno humanitarno vece gde smo obelezavali "WORLD BELLY DANCE DAY" i pritom sakupljale novac u humanitarne svrhe. Elem, zdusno sam se potrudila da podelim tu info sa svima koje poznajem i zelela sam da svi dragi ljudi budu uz mene kada budem po prvi put nastupala :)
Tim povodom doslo je mnogo veci broj ljudi od ocekivanog, sto je mene odusevilo, iako sam se nervirala jer nemam gde da smestim sve one koji su zbog mene bili prisutni. Jedno mesto za mojim separeom je zauzela neka NN osoba koju je pozvao moj dobar drug. Obavestio me je da ce da dodje taj neki, ja nisam imala nista protiv, racunala sam da je osoba pristojna. Medjutim!!! Sa doticnom osobom sam dosla u konflikt jer je jedan od onih koji ne razumeju orijentalni ples kao umetnost nego kao laki vid zabave! Zivi blam me je pojeo kada sam shvatila da se niko drugi ne ponasa tako u citavoj prostoriji i da neki izuzetno glupi komentari dolaze bas iz "mog" separea, od osobe koja je u mojoj neposrednoj blizini. Vise puta sam mu rekla da to mesto nije za prostake i da je ovaj ples umetnost i da ako ne ume da se ponasa moze slobodno da napusti objekat. On je ostajao uveravavsi me kako je on neki satro reziser, kako on "zivi" umetnost. BLJUC!! POVRACHACHUUUU!! Morala sam da odem malo ranije zbog prevoza. Jedva sam cekala da sve prodje i da cujem komentare od ostalih devojaka, zivi blam me pojeo. Srecom, sve je proteklo u najboljem redu, sve su devojke prezadovoljne, insktruktorka odusevljena nasom izvedbom, odzivom ljudi, atmosferom... Niko ovog nije primetio i meni je laknulo. Nije mi ugodno da bas to bude od strane nekog ko je iz moje neposredne blizine, ko je dosao sa nekim koga sam ja pozvala.
Eto, ima nas raznih i jezim se od tih zatucanih povrsnjakovica. Meni nije u cilju da takvima solim pamet, da ja takve ucim sta je to orijentalni ples i kako treba covek da se ponasa, daleko bilo, neka osnovna kultura se nosi iz kuce. Znam samo da se u mom drustvu sigurno vise nece naci jedna takva osoba, to necu dozvoliti, tako da se necu ni nalaziti u slicnoj situaciji.
U cilju mi je da otklonim predrasude tipa: "Devojka mora da bude debela da bi se bavila trbusnim plesom"... :) Ne, ne treba. Nije bitna ni kilaza, ni visina, nisu vazne ni godine. Vazno je da zelite da ucinite nesto za sebe, da zelite da se pozabavite same sobom. Obracam se zenama jer znam da se nijedan muski nece pronaci u ovom plesu, retki su takvi :) Postoje muskarci koji plesu i to rade odlicno, pravi su majstori. Ovaj ples nije ogranicen samo na zenski pol :) Iako je zastupljeniji medju zenama. DakleM, bitno je da volite da plesete, da volite da se druzite. Sam ples pomaze pri fizickim aktivnostima, popravlja se hod, drzanje, takodje pomaze kod samopouzdanja, devojke pocinju vise da vole sebe i prihvataju svoj izgled kakav god da je. Krenimo od toga da su ukusi razliciti, a da se savrseno zensko telo prestavlja u vidu izoperisane figure, sa laznim grudima, usnama, sa laznom kosom, noktima....... Retko se moze sresti lepa devojka sa bujnim poprsjem, lepim kukovima i guzom, malim strucicem..... Nekoj fale grudi, nekoj guzovi, nekoj strci stomak, nekoj fali nesto u faci...... Sustina je ta da ljudi trebaju da nauce da cene onu unutrasnju lepotu, ono sto neka osoba daje. Putem ovog plesa naucis da volis sebe, naucis da siris tu pozitivnu energiju koju posedujes (a ako je ne posedujes, pronacices je). Bitna je emocija, bitna je harizma. Ostalo dodje kroz vezbu.
Moram da napomenem da devojka koja zeli da se oproba u ovom plesu uopste ne mora da "strahuje" da ce mozda jednog trenutka moooorati negde da nastupa sa svojom grupom i prestavlja svoju plesnu skolu. Sve je stvar izbora. Postoje osobe koje se bave ovim plesom cisto iz ljubavi prema njemu i sebi :) Tako da to nemoj da vas plasi ili sta vec :)
Posle 7 meseci od upoznavanja sa ovim plesom, nisam se ni u jednom trenutku pokajala sto se nisam vratila kuci to vece :) Iz casa u cas moja ljubav prema ovom plesu raste, doseze kosmicku velicinu.....i to je bez preterivanja :D
Hvala na oduzetom vremenuuuu :*
Ljubi vas Shashko (^^,)"
Slika je sa mog prvog nastupa posle 3.5 mes treniranja, maj 2011.
August 27, 2011 at 6:40pm
"Elem, odkud ja u celoj toj prici. Svi se secamo cuvene serije "O'clone" u kojoj je prelepa Zadje opcinjavala sve oko sebe (a i one oko televizora :P ) svojim zanosnim plesom (koji i nema nesto puno veze sa pravim orijentalnim, ali sta mi znamo). Tada sam se nesto glupirala pa kod drugarice uzimala neke marame, vezivala ih i kaaaao igrala :D To je vise bilo mlacenje guzicom i mlataranje rukama u spoju sa nekim pokretima iz ritmickog plesa koji sam prethodno trenirala pa mi je ostalo urezano u memoriju :D Pustila sam onu pesmu od Panjabi MC-a, jaoj, ne mogu trenutno da se setim kako se zvase... mimiakeunatijeakelakelaaaa :D :D Pesma je, dakleM, indijska, i veze nema sa orijentalnom, ali sam ja djuskala :D:D:D I sto je najvaznije, plesala sam sa uzivanjem, sa puno emocija..iako nisam imala pojma sta radim :D Tada mi nije padalo na pamet da trazim neku skolu orijentalnog plesa, ali ljubav prema istom datira od tada.... To bese..hmmm.. recimo... 2004. godina. Bila sam treca godina srednje skole pa kome je do racunanja, samo neka izvoli xD Susretala sam se nesto kasnije sa trbusnim plesom na TV-u, u nekim emisijama su gostovale devojke i plesale. Krenula sam na faks i pored tih obaveza nesto nisam tezila ka tome da se bacim na potragu za skolom plesa. Vec kada sam bila negde recimo treca godina pocela sam da trazim. Internet jos uvek nije toliko zaziveo, imala sam ga, ali se nisam toliko snalazila. Igrom slucaja, sestra je naisla na neki oglas na autobuskoj stanici pri povratku sa faksa i poslala mi je poruku sa citavim sadrzajem oglasa. Prosto me je odusevila!! Sacuvala sam poruku i htela da nazovem da se raspitam. Usput sam prenosila drugaricama tu ideju da krenem na ples sa pitanjem da li bi neka od njih htela sa mnom, medjutim nije nijedna htela, kao ne pronalaze se blabla. Onda kada sam naletela na jednu koja bi zelela, okrenem broj tel... kad ono medjutim!! Niko se ne javlja. Danima! Tada sam odustala od te plesne skole. U medjuvremenu sam piskarala u nekoj grupi ovde na fejsu...... raspitivala se za neku plesnu skolu u Zemunu, medjutim, niko mi nije odgovarao. Prosle su 2 godine od tada, ja sam i dalje imala na umu da se okusam u tom plesu... padala mi je na pamet i salsa, posto sam kao klinka 4 godine trenirala latino ples. U fitnes klubu pored moje kuce se otvorila skola salse i gotovo da sam bila resila da krenem!! Nesto me je sprecavalo, ne znam ni ja sama sta to.... nisam otisla... a mogu da pljunem do tamo, bukvalno :D
Dosao je januar mesec, ove godine :D Jedan uobicajeni dan, kao i svi do tada... prosla je novogodisnja euforija, pocela frka oko ispita...... Dosla sam na fejs, kad me tamo sacekao friend request... Orijentalni trio Salome... Hmmmm....
Prva pomisao: "Odkud sad pa ovo?! I kako zna da volim taj ples?!" o.O Resila sam da razotkrijem misteriju :D Prihvatim request i krece dopisivanje. Devojka me obavestava kako je videla moj post u nekog grupi na fejsu pa je zanima da li sam i dalje zainteresovana za orijentalni ples i obavestava me da, ako vec nisam pronasla plesnu skolu, ona otvara plesnu grupu koja startuje 3. februara i poziva me da im se prikljucim!!! Mojoj sreci nije bilo kraja!!! :D :D :D :D Odmah sam rekla da hocu!!! Jedva sam docekala taj treci februar :D Pokusavala sam da nagovorim jos nekog da krene sa mnom, medjutim niko nije hteo, a posto ja na greskama ucim, nisam htela da dozvolim da me to spreci da krenem. Sama sam se i rodila, sama cu i da odem. Nece me niko pojesti, pobogu :D :D :D :D :D Idem da plesem i uzivam u necemu sto volimmmm!!
Vreme od polovine januara do 3. februara je sporo teklo. Nikako nisam mogla da docekam!
Usput sam se dopisivala sa mojom buducom instruktorkom. Mislim da sam je bombardovala pitanjima tipa: "Sta se nosi na treningu?" :D :D :D Za vreme mog traganja za skolom plesa dosta sam foruma obisla i na jednom sam procitala da se uzimaju neke baletanke, ovo ono... Pa sam bila ubedjena da moram to da nabavim... onda sam razmisljala: "GDE da kupim baletanke u sred zime?" O.o Po slikama sam videla da su slicne onim koje ja imam, za leto male slatke. U glavi mi je bila potpuna zbrka!! Tu mi je instruktorka objasnila da se trenira u carapama, da postoje baletanke koje su nalik carapama (onim kratkim, navlakuse) i da one mogu da se nabave kod kineza za 100 kinti :D
Dakle, posto je zima, trenira se u trenerkama, helankama... bitno je da je dugacko i komotno iz prostog razloga sto je hladno, zima je, a mora da ti bude udobno :) Onda sam resila da odem da nabavim neke termoS carape, posto sam osetljiva, a pritom i idem u nepoznatu salu, nikad se ne zna kakvo je grejanje i kakav je pod :D :D :D Usput sam trazila te baletanke po kineskim prodavnicama ovde kod mene u Pazovi i shvatila da ipak moram da odem do grada da bih ih nabavila :D :D :D Carape - nabavljene! Trenerke - imam! Majice....?!?!?! Hm... Rovarila sam po ormanu da vidim sta imam. Nasla sam majice koje su kratke, dugih su rukava, a iznad pupka su. Kada sam ih kupovala ZNALA SAM da ce mi kad - tad posluziti ta duzina majice, a da pritom ne nosim neki bodi ispod xD ahhaha :D :D
Onda je dosao i taj 3. februar!! Uff, bilo je hladno, bas smrzzzz :) Neka losa sila je pokusala da me spreci da krenem uopste iz Pazove!!! Sta se desava... Izlazim iz kuce, u zurbi naravno jer ja nesvesno uvek kasnim..... Dolazim do kola... otkljucavam... pokusavam da otvorim... nece.. zaledila se vrata.... malo lupkam po okviru.... uhvatim se za bravu.. kvrrrrrc... puce opruga!!!!!! AAAAAAAA!!! Pa kad je vec pukla, ko je sisa... ima da krenem! Uspevam da udjem u kola.... Nisam stigla da ih zagrejem jer kasnim... Krecem, medjutim magle mi stakla!!!! Dosla do izlaza iz Pazove i ne mogu ni tamo ni nazad!! Pocinjem lagano da kljucam....... Palo mi je na pamet da ne odem, ali bila je to borba onog andjela i djavola kraj glave sto se pojave pa ti govore sta da radis :D :D Ovog puta je andjelcic odneo pobedu! Sacekala sam par minuta i krenula :D Na polovini puta auto se zagrejao i sve je bilo kako treba. Nasla parking kod Pinkija. Nalazile smo se kod glavnog ulaza. Bila sam besna na sebe sto samo mene cekaju. Preletela sam preko onog leda, usla na glavni ulaz.. vidim.. Ima par devojaka.. Prepoznajem instruktorku, ali sam uljudno pitala da li je to ona itd. Upoznala se sa svojim buducim plesnim kompanjerosima i saznala da nisu samo mene cekale :D To me je obradovalo jer ne volim da kasnim. E sad, posto sam brbljivica, znam da sam nesto pricala, ali se zaista ne secam sta :D Stigle su i ostale devojke pa nas je instruktorka sprovela do sale. Sala je bila prelepa!! Inace je to neki vrtic, iza postoji dnevni boravak i igrackice i savrseno je, a sala kao sala je mnogo slatka, oblepljena crtezima tih malisana :) Kada smo pocele sa treningom bilo mi je sasvim svejedno sto sam dosla sama, u nepoznato. Cim je pustila muziku, cim je pocela da nas uvodi u svet orijentalnog plesa, ja sam se osecala tako lepo da mi je bas bilo drago sto nisam odustala i sto sam istrajala :)
Shvatila sam koliko me ples cini srecnom, kako sam postalna agilnija, kako sam se prodrmala, kako mi vise nije tesko da uradim ovo ili ono :) Ozivela sam ponovo!!! Od tada se ponovo po ceo dan smejem i mnogo sam srecna :) Znam, sigurna sam da je to zbog plesa :) Bukvalno zivim za svaki sledeci cas :)
Jedna sam od onih koja voli ples, koja je rodjena za to. Pokusavam da sirim tu ljubav medju druge ljude, zelim da nas ima sto vise moguce, da svakoj od vas pruzim priliku da osete cari ovoga plesa.
Moram da kazem da znam da je medju ljudima prisutno veliko neznanje spojeno sa predrasudama. Koliko sam samo puta cula kako je to samo obicno vrckanje, imas taj kostim, polu gola si, bla bla bla...... Bas sam skoro naletela na komentar gde zena govori kako ovaj ples sluzi za laku zabavu muskaraca (?!) Ljudi nisu svesni koliko su povrsni i neinformisani i koliko je ruzno kada zauzimaju stav o necemu o cemu pojma nemaju. Orijentalni ples je jedan od najtezih plesova ikada. Potrebno je mnogo truda, koncentracije i vezbe da bi uspelo da se izvede bilo sta. Pokrecu se svi moguci misici tela, odvajaju se gornji i donji trup, mnogo je zahtevno i tesko za izvesti. Ali neeeeeee, to je ples koji sluzi za laku zabavu!! Hahahahaha :D Prvenstveno, ples kao ples sluzi za zabavu. Da, to je tacno. Samo sto, eto, uopste nije lako, kao i to da uopste nije vulgarno niti poziva na seks! Ovaj ples je cista umetnost. To je nesto sto ljudi ne razumeju...da li zato sto su povrsni i zatucani.. ne znam. Kada bi se samo maaalo informisali, shvatili bi da grese. Pa, Boze moj, postoji Google, postoje raznorazni izvori informacija. No, necu o tom izvorima. Ovog puta necu da delim steceno znanje o korenima orijentalnog plesa, o tome kako i gde je nastao i kako se razvijao. Sada govorim o nekom mom licnom iskustvu.
Moram da navedem jedan primer. Desilo se to da smo uvezbale jednu koreografiju, nas prvenac, nas ponos :) Instruktorka je organizovala jedno humanitarno vece gde smo obelezavali "WORLD BELLY DANCE DAY" i pritom sakupljale novac u humanitarne svrhe. Elem, zdusno sam se potrudila da podelim tu info sa svima koje poznajem i zelela sam da svi dragi ljudi budu uz mene kada budem po prvi put nastupala :)
Tim povodom doslo je mnogo veci broj ljudi od ocekivanog, sto je mene odusevilo, iako sam se nervirala jer nemam gde da smestim sve one koji su zbog mene bili prisutni. Jedno mesto za mojim separeom je zauzela neka NN osoba koju je pozvao moj dobar drug. Obavestio me je da ce da dodje taj neki, ja nisam imala nista protiv, racunala sam da je osoba pristojna. Medjutim!!! Sa doticnom osobom sam dosla u konflikt jer je jedan od onih koji ne razumeju orijentalni ples kao umetnost nego kao laki vid zabave! Zivi blam me je pojeo kada sam shvatila da se niko drugi ne ponasa tako u citavoj prostoriji i da neki izuzetno glupi komentari dolaze bas iz "mog" separea, od osobe koja je u mojoj neposrednoj blizini. Vise puta sam mu rekla da to mesto nije za prostake i da je ovaj ples umetnost i da ako ne ume da se ponasa moze slobodno da napusti objekat. On je ostajao uveravavsi me kako je on neki satro reziser, kako on "zivi" umetnost. BLJUC!! POVRACHACHUUUU!! Morala sam da odem malo ranije zbog prevoza. Jedva sam cekala da sve prodje i da cujem komentare od ostalih devojaka, zivi blam me pojeo. Srecom, sve je proteklo u najboljem redu, sve su devojke prezadovoljne, insktruktorka odusevljena nasom izvedbom, odzivom ljudi, atmosferom... Niko ovog nije primetio i meni je laknulo. Nije mi ugodno da bas to bude od strane nekog ko je iz moje neposredne blizine, ko je dosao sa nekim koga sam ja pozvala.
Eto, ima nas raznih i jezim se od tih zatucanih povrsnjakovica. Meni nije u cilju da takvima solim pamet, da ja takve ucim sta je to orijentalni ples i kako treba covek da se ponasa, daleko bilo, neka osnovna kultura se nosi iz kuce. Znam samo da se u mom drustvu sigurno vise nece naci jedna takva osoba, to necu dozvoliti, tako da se necu ni nalaziti u slicnoj situaciji.
U cilju mi je da otklonim predrasude tipa: "Devojka mora da bude debela da bi se bavila trbusnim plesom"... :) Ne, ne treba. Nije bitna ni kilaza, ni visina, nisu vazne ni godine. Vazno je da zelite da ucinite nesto za sebe, da zelite da se pozabavite same sobom. Obracam se zenama jer znam da se nijedan muski nece pronaci u ovom plesu, retki su takvi :) Postoje muskarci koji plesu i to rade odlicno, pravi su majstori. Ovaj ples nije ogranicen samo na zenski pol :) Iako je zastupljeniji medju zenama. DakleM, bitno je da volite da plesete, da volite da se druzite. Sam ples pomaze pri fizickim aktivnostima, popravlja se hod, drzanje, takodje pomaze kod samopouzdanja, devojke pocinju vise da vole sebe i prihvataju svoj izgled kakav god da je. Krenimo od toga da su ukusi razliciti, a da se savrseno zensko telo prestavlja u vidu izoperisane figure, sa laznim grudima, usnama, sa laznom kosom, noktima....... Retko se moze sresti lepa devojka sa bujnim poprsjem, lepim kukovima i guzom, malim strucicem..... Nekoj fale grudi, nekoj guzovi, nekoj strci stomak, nekoj fali nesto u faci...... Sustina je ta da ljudi trebaju da nauce da cene onu unutrasnju lepotu, ono sto neka osoba daje. Putem ovog plesa naucis da volis sebe, naucis da siris tu pozitivnu energiju koju posedujes (a ako je ne posedujes, pronacices je). Bitna je emocija, bitna je harizma. Ostalo dodje kroz vezbu.
Moram da napomenem da devojka koja zeli da se oproba u ovom plesu uopste ne mora da "strahuje" da ce mozda jednog trenutka moooorati negde da nastupa sa svojom grupom i prestavlja svoju plesnu skolu. Sve je stvar izbora. Postoje osobe koje se bave ovim plesom cisto iz ljubavi prema njemu i sebi :) Tako da to nemoj da vas plasi ili sta vec :)
Posle 7 meseci od upoznavanja sa ovim plesom, nisam se ni u jednom trenutku pokajala sto se nisam vratila kuci to vece :) Iz casa u cas moja ljubav prema ovom plesu raste, doseze kosmicku velicinu.....i to je bez preterivanja :D
Hvala na oduzetom vremenuuuu :*
Ljubi vas Shashko (^^,)"
Slika je sa mog prvog nastupa posle 3.5 mes treniranja, maj 2011.
Нема коментара:
Постави коментар